NEMAČKA POČINjE DA KLjUČA

NATALIJA MEDEN Među desne radikale svrstavaju se svi učesnici demonstracija pokreta Pegida, i simpatizeri...

NATALIJA MEDEN

Među desne radikale svrstavaju se svi učesnici demonstracija pokreta Pegida, i simpatizeri partije Alternativa za Nemačku

U Nemačkoj se vrlo često izbegavaju svečanosti povodom jubileja. U karakteru škrtih Nemaca nema čak ni suvišnih troškova, a ni svaki jubilej ne zaslužuje da se proslavi. Da uzmemo, za primer Bundesver, koji je 2015. napunio 60 godina. Zašto to nisu proslavili? Zato što nema povoda: ustvari, morali bi da proslave jubilej stupanja Nemačke u NATO, gde su nemačke generale postavili za pione u igri koju su vodili američki velemajstori. Formalno Bundesveru sve do sad nema ni sopstveni generalštab: za razliku od drugih armija članica alijanse, za najviši organ vojnog planiranja Bundesvera od samog početka se smatra Vrhovni štab NATO.

Ali evo šta nemačka štampa ne bi nikako trebalo da prećuti: pristanak Berlina na obnovu naoružanja u američkim nuklearnim bazama u Nemačkoj – pristanak koji je dat šapatom, bez talasanja novinara, baš u vreme 60-godišnjice Oružanih snaga Nemačke. Iz sećanja Angele Merkel, koja je dala taj pristanak, očigledno je potpuno isparilo sećanje da je 2010. godine Bundestag glasao za izlazak nuklearnog oružja sa teritorije Nemačke. Tako da će Merkelova u istoriji biti zapamćena ne kao kancelar koji je uspeo da se izbori za nuklearno razoružanje, već pre kao nastavljačica dela Franca Jozefa Štrausa, političara koji se mnogo glasnije od drugih borio za smeštaj američkih nuklearnih projektila u Nemačkoj. Uostalom, Štraus, koji je u periodu 1956-1962. bio ministar odbrane Zapadne Nemačke, sam sebe je nazivao „dobošarem Hladnog rata“. Merkelova ima drugačiji stil, ali rezultat je isti: nemački poreski obveznici će iz svojih džepova plaćati američke vojne baze na teritoriji Nemačke.

RASKLIMANI KAO NIKAD PRE
Usporena Merkelova je već prevazišla Štrausa po svim tačkama: on nije uspeo da postane kancelar tadašnje Zapadne Nemačke, pa se čak i na čelu Bavarske nalazio manje nego Merkelova na čelu Nemačke. Samo su Helmut Kol i Konrad Adenauer vodili zemlju duže od nje. Prema savremenim merilima, Merkelova je pravi politički veteran. Otkako ona predstavlja Nemačku, u svim zemljama Evropske unije se promenilo po nekoliko lidera: negde (na primer, u Holandiji, Estoniji, Litvaniji) dva, u nekim drugim po tri (Velika Britanija, Francuska, Španija, Portugalija), pa čak i pet (Italija i Poljska) ili šest (napaćena Grčka i Češka). Sve u svemu, što se tiče nezamenjivosti, Merkelova ide ka probijanju evropskog rekorda.

pegidademonstracije01Svaku diskusiju o rezultatima više nego desetogodišnjeg boravka Angele Merkel na dužnosti saveznog kancelara danas pokriva migrantska kriza, čiju oštrinu mnogi Nemci povezuju sa ličnom pozicijom federalnog kancelara. Prva žena kancelar Nemačke rizikuje da u istoriju uđe kao političar koji je odgovoran za nestanak nacionalne države. Predstava koja je nastala u periodu globalne finansijske krize da je Nemačka u sigurnim rukama tone u talasima migrantske krize.

Unutrašnja politička situacija u zemlji je rasklimana kao nikad pre. O tome govori i oštra reakcija nemačke političke klase na reči Sergeja Lavrova u vezi sa dvosmislenom pričom o nestanku 13-godišnje stanovnice Berlina ruskog porekla. Izjave Frank-Valtera Štajnmajera, koji je pozvao da se situacija ne politizuje, mogu još i da se nazovu diplomatskim, ali su zato partijski poslenici drugog reda sebe prevazišli jer su ruskog ministra okrivili za mešanje u unutrašnje stvari Nemačke, a usput i Rusiju da sponzoriše desničarska kretanja u čitavoj Evropi.

Desni su sve popularniji? Kriva je Rusija. Demonstracije je organizovala opština u kojoj se govori ruski? Rusija je kriva! Bilo koji Evropljanin koji sebe uhvati u zavereničkim mislima („možda da ženi i ćerki kupim sprej za samoodbranu?“), trebalo bi da se zamisli: zar sam dospeo pod uticaj Putinove propagande). A ustvari, „migranti za nas stvarno predstavljaju neophodan dotok sveže krvi!“

Eh, nešto škripi u u nemačkoj državi. Političari ne dozvoljavaju ni da se pomisli da su, buneći se protiv vladinog kursa, ljudi sposobni na političku samoorganizaciju. Ili: dozvoljeno je da se protestuje protiv čega god hoćeš (na primer, protiv rada nuklearnih elektrana ili protiv izgradnje vetrenjača), ali nikako protiv politike koja uništava način na koji Nemci žive. Godine 2011. godine, posle masovnih demonstracija do kojih je došlo zbog havarije u nuklearki koja se nalazi na suprotnom kraju Nemačke, Merkelova je objavila moratorijum na rad sedam najstarijih nuklearki. Reagovala je brzo. Ali da se neko izjašnjava u korist ograničenja (ne zabrane) migracije je rizik: odmah će mu zalepiti cedulju desnog radikala i nacionaliste.

PRAĆENjE, ZABRANE, KAZNENE MERE…
Danas se pretnja od desnog radikalizma u Nemačkoj širi kao balon. U tabor besprizornih desnih radikala neosnovano svrstavaju sve učesnike demonstracija pokreta Pegida. Čak se i simpatisanje partije Alternativa za Nemačku (AfD) prikazuje kao porok. „Fini“ političari – a to su oni iz parlamentarnih partija – često odbijaju učešće u diskusijama sa predstavnicima Alternative – nove partije konzervativnih evroskeptika koja je formirana još pre tri godine. Sve je jači osećaj da za sporove sa AfD njeni politički protivnici nemaju argumenata.

A, kad argumenata nema dovoljno, služe se sredstvima koja su se ranije u evropskoj demokratiji smatrala za nedostojna. Praćenje, zabrane, kaznene mere… Ministar pravde Hajko Mas smatra da pravnim organima ne pripada samo pravo da troše snagu na potragu za ljudima koji pale prebivališta migranata već i da prate učesnike mirnih demonstracija koje se održavaju pod „štetnim“ parolama, i usput da prate i ispoljavanje desnoradikalskih raspoloženja na internetu (!).

pegidademonstracije03Došlo je dotle da je Mas nazvao „idejnom paljevinom“ postupke autoritativnih pravnika koji su kritikovali migracionu politiku vlade Merkelove kao protivrečnu Ustavu Nemačke. To je aluzija na bivšeg člana Ustavnog suda U. di Fabija, koji je podnosio izveštaj o tome da je u nastaloj situaciji vlada obavezna da zatvori granice. A bavarski premijer Horst Zehofer je javno rekao da je moguće da u vezi s tim pitanjem počne sudska istraga. Sociolozi, koji ne ostavljaju poslove da čekaju, izvršili su ankete u kojim se ispostavilo da 48 odsto Nemaca i 65 odsto Bavaraca smatra da je takva istraga na mestu; čak i među pristalicama HDS/HSS svaki treći bi smatrao da je takva tužba opravdana. Interesantno je da se Hajko Mas priprema da utiče na pravac razmišljanja tih ljudi. A kako da se postupi sa onima koji smatraju da bi vlada hitno morala da podnese ostavku? Prema anketi, to je svaki sedmi Nemac, ali ih je svakog dana sve više. Ili je možda sve njih dodirnula ruka Moskve?

Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u