MIGRANTSKA KRIZA: ISTINA, MIT ILI ZAVERA? (1)

BRAINSTORM* U ovom procesu SAD aktivno podržavaju Tursku i njene prljave igre kako bi...

BRAINSTORM*

U ovom procesu SAD aktivno podržavaju Tursku i njene prljave igre kako bi održale najvažnijeg NATO saveznika zadovoljnim

Podstaknuti, dizajnirani i pažljivo artikulisani dotok migranata u Evropu – koji, kao direktna posledica američkih ratova na Bliskom istoku, stvara jednu od najvećih kriza posle hladnog rata – odvija se prema unapred napisanom scenariju. Služeći kao podstrek za razvoj ekstremne desnice u EU i buđenje nacionalizma, rasizma i fašizma, dramatična promena evropskih društava vratiće etničke i religijske konfrontacije, Evropljane bolno podsećajući na istorijske apokalipse koje su samo u Drugom svetskom ratu odnele više od 60 miliona života.

Višedecenijska ratnohuškačka politika SAD i satelita iz NATO i njihova uloga u stvaranju i podržavanju raznih pobunjeničkih i terorističkih grupa od Avganistana do Levanta i Severne Afrike; nemilosrdna neokolonijalna politika zapadnih „korporativnih vlada“, iz senke navođena interesima velikih korporacija; uvek prisutna glad i volja za moć, tržišta i resurse; brutalne smene režima preko „obojenih revolucija“; kršenje svih međunarodnih pravnih normi i zakona i primoravanje UN da kapituliraju pred enormnim pritiskom američke administracije uništavaju ionako krhku ravnotežu i sistem bezbednosti uspostavljen nakon Drugog svetskog rata.

Kao rezultat tako militantne politike, ratova, orkestriranih pučeva i podrške terorističkim i pobunjeničkim grupama i organizacijama, čitavi regioni u Aziji, na Bliskom istoku i podsaharskoj Africi praktično su uništeni i ostavljeni u stanju u kome jedva da je moguće puko preživljavanje milionima ljudi u ratnim zonama. Uništene i osiromašene zemlje sa novouspostavljenim marionetskim režimima – u potpunosti lojalnim nadređenim ubicama i okupatorima koji ih kontrolišu – nisu u stanju da uspostave red na sopstvenoj teritoriji sa različitim etničkim i religijskim entitetima potonulim u okean beskrajnih ratova i pretvorenim u kolonijalni Eldorado za zapadne multinacionalne korporacije, koje im kradu resurse (naftu i gas) i organizuju proizvodnju i distribuciju narkotika i trgovinu ljudima i decom.

A BOGATE ARAPSKE ZEMLjE?
Naravno, bilo je očekivano da će se pokrenuti ogromna reka izbeglica koje beže iz svojih domovina u potrazi za sigurnom lukom daleko od horora koji je zahvatio ratne zone Libije, Sirije, Iraka, Jemena, Avganistana i drugih zemalja. Gospodari rata savršeno su svesni predstojeće krize i njenih posledica. Štaviše, deluje da su na nju računali kao na neizbežnu kolateralnu štetu ili su, što je još gore, artikulisali i usmeravali pravac krize u skladu sa svojim ciljevima i interesima.

Najveći deo izbeglica, koje su gotovo zanemarne i potpuno izostavljene u izveštajima, dislocirane su unutar svojih država, što dodatno otežava posao njihovim legalno izabranim vladama, koje moraju da pomažu sopstveni narod u izbegličkim kampovima dok istovremeno vode rat protiv Daeša i takozvanih „umerenih pobunjenika“, koji imaju podršku SAD i NATO, a zapravo su sve samo ne „umereni“.

izbegliceturska09Male susedne zemlje, poput Jordana i Libana, takođe su prihvatile veliki broj sirijskih i drugih izbeglica, dok se ostatak kreće ka Turskoj i kroz Tursku ka Evropi.

Ono što čudi je činjenica da u ovako dramatičnoj situaciji svaka bogata arapska zemlja – kao lojalni američki saveznik – odbija da prihvati i najmanji kontingent sirijskih izbeglica. Najočitiji primer su bogati Saudijci, koji bukvalno nisu prihvatili niti jednog jedinog čoveka iako postoje izveštaji i fotografije o hiljadama klimatizovanih šatora podignutih blizu Rijada (čija svrha i primena nisu baš najjasniji) u koje bi bez ikakvih problema mogle da budu smeštene hiljade izbeglica.

Izgleda da je izbeglicama dozvoljeno da emigriraju samo preko onih zemalja koje se aktivno protive američkoj dominaciji. Te činjenice izazivaju ozbiljnu zabrinutnost da se ogromne reke izbeglica na neki način artikulišu, usmeravaju i kontrolišu od istih onih aktera koji izazivaju ratove, smene režima, destrukciju njihovih zemalja i ekonomija i stvaraju velike izbegličke krize kojima uništavaju njihove zemlje (SAD, Velika Britanija, Turska, Saudijska Arabija, Izrael, Katar i druge zemlje EU koje im prodaju oružje i tako militarizuju region).

Budući da većina bogatih arapskih zemalja (američkih saveznika) koje se nalaze u blizini Sirije i Iraka odbijaju da prihvate izbeglice, jedini put iz ratne zone, osim u Jordan i Liban, su Turska i ekstremno opasna mediteranska pomorska ruta.

KLjUČNA POLUGA TURSKE OSVETE
Većina izbeglica iz Sirije i drugih muslimanskih zemalja koje su sada – ili su u prošlosti bile – zahvaćene ratnim požarom beže u Tursku, gde su organizovani ogromni izbeglički kampovi. Ali zašto baš u Tursku? Ta država je jedan od najjačih i najlojalnih SAD/NATO partnera u regionu i šire, i na prvi pogled se ne uklapa u utvrđenu shemu izbegličkih maršruta.

Ovde stižemo do poente. Turska decenijama pokušava da postane članica EU i sve vreme biva odbijana od najuticajnijih zemalja; članica je NATO i jedan od najvažnijih američkih saveznika, ali nije članica EU. Ovakva situacija žulja zemlju koja još uvek sanja stare otomanske imperijalne snove o povratku na Balkan i podizanju svog uticaja u regionu, a time i u Evropi.

erdoganisis02Pored neoborivih ruskih dokaza o švercu nafte između Turske i ISIS, koja snadbeva Erdoganov režim ukradenom sirijskom naftom i tako Turskoj donosi ogroman profit dok joj Turci, sa druge strane, uzvraćaju slanjem oružja, vojnom i medicinskom podrškom i slanjem instruktora. Turska je našla idealan način da situaciju okrene u svoju korist, uzevši u obzir njene bezuspešne pokušaje da postane članica EU.

Izbeglička kriza i ogroman dotok migranata u Tursku ključna su poluga u turskim aspiracijama da se pridruže EU, koju će, zbog potencijala za izazivanje krize, koristiti za ucenjivanje evropskih zemalja koje su se protivile prijemu Turske.

Prihvatajući stotine hiljada izbeglica i ekonomskih migranata, Erdogan, pod izgovorom da Turska više ne može da izdrži pritisak, na dnevnom nivou kanališe priliv od više hiljada izbeglica koje preko Balkana idu ka zemljama Evrospke unije.

Interesantno je da većina ovih izbeglica podnosi zahteve za azil u Nemačkoj, koja je do sada prihvatila oko miliom migranata. Da li je to slučajnost? Ili je možda način primoravanja Nemačke da se uzdrži od povezivanja sa Rusijom? Da li je to možda američka smrtonosna kragna oko evropskog vrata uz pomoć koje drže zemlje EU u stanju pokornosti? Ili Merkel ima sopstvenu agendu koja podrazumeva stvaranje brojne i jeftine radne snage?

Izgleda da se Erdoganov plan za sada pokazuje uspešnim: zemlje EU pokušavaju da uspore priliv migranata iz Turske tako što će joj isplaćivati milijarde evra. Novac je već u Turskoj, čija ekonomija se našla pod žestokim udarom zbog ruskih sankcija, pošto je Turska neodgovorno i potpuno svesno oborila ruski avion, prilikom čega su ruski pilot i još jedno vojno lice izgubili živote.

DA LI JE RUTA IZBEGLICA SLUČAJNA?
Ipak, s obzirom da Turska, uprkos pokušajima da se integriše u evropsku zajednicu, nije postala članica EU, Erdogan nije u obavezi da čuva i štiti svoje granice, što bi u suprotnom bio obavezan da čini usled zajedničke evropske politike, a Grčka je zbog svoje lokacije, brojnih ostrva i dugačke granice šupljikava i zgodna za ilegalnu imigraciju. Razne NVO, većinom finansirane od Džordža Soroša, aktivno učestvuju u dolivanju ogromnih ljudskih reka u ionako prepunu evropsku čašu, time što ih aktivno finansiraju i usmeravaju. Imigranti su instruisani i finansijski potpomognuti, njihovo kretanje se artikuliše pažljivo pripremljenim upustvima.

Kad su članice EU počele da javno izražavaju zabrinutost, Turska je samo odmahnula glavom i poručila – ne možemo više da izdržimo. Treba nam pomoć EU. I odjednom milijarde evra evropskih poreskih obveznika preko noći su završile u Turskoj.

erdoganeuMeđutim, migranti i dalje pristižu. Naravno, Turska nije članica EU i nije u obavezi da štiti spoljne granice. Pustiće ih da odu ka starim neprijateljima Grčkoj, Bugarskoj i Srbiji? Opet slučajnost? Ne bih rekao. Pomenute zemlje su, zajedno sa Crnom Gorom, udružene u Balkanskom savezu tokom Balkanskih ratova 1912-1913. u potpunosti istisnule oslabljenu Tursku iz regiona i danas tamo gotovo da ne postoje tragovi turskog prisustva iz tog vremena. Sada Turci imaju sjajnu priliku da se istovremeno osvete za sramni poraz i izvrše snažan pritisak na EU da prihvati integraciju njihove zemlje.

U ovom procesu SAD aktivno podržavaju Tursku i njene prljave igre kako bi održale najvažnijeg NATO saveznika zadovoljnim i pružile mu neku vrstu kompenzacije za određene ustupke.

Iako je prihvatila sve migranate i nastavlja sa fleksibilnim pristupom i zagovaranjem velikodušnog plana EU o imigrantskim kvotama, Nemačka nije jedina odredišna zemlja. Veliki broj migranata je stigao u Francusku, Švedsku, Finsku, Veliku Britaniju, Dansku, Mađarsku i druge EU članice, dok milioni ljudi iz Afrike i Azije i dalje nastavljaju da pristižu.

REAKCIJA EVROPSKIH DESNIČARA
Srceparajuće slike zemalja domaćina, gde ljudi čekaju pristigle migrante sa velikim parolama dobrodošlice i porukama podrške polako blede i ustupaju mesto uznemirujućim scenama uličnih sukoba na evropskim ulicama. Nasilje, izazvano etničkim ili religijskim animozitetima kao rezultat priliva imigranata, u svakodnevnom je porastu u evropskim gradovima i drastično menja imidž Evrope.

parizterorizam06Evropski desničari podižu glas i oživljavaju na talasu ne samo ilegalne već uošte bilo kakve imigracije. Poseban problem predstavlja rast partija ekstremne desnice i buđenje stare noćne more fašizma i razisma, a beli supermacisti (zagovornike nadmoći bele rase, prim. prev) grade svoj identitet i prisustvo na evropskoj političkoj sceni na ozbiljnim zabrinutostima povodom „veštačkog i prisilnog demografskog inženjeringa“, „pretnji bezbednosnim i nacionalnim interesima zemlje“, „nasilju i zahtevima za uvođenjem šerijata u naseljima sa većinskom muslimanskom populacijom“ itd. Islamofobija je u punom zamahu i uvećava se sa svakim novim migracionim talasom.

Uzevši u obzir rast uticaja desničarskih partija, evropske države će odgovoriti donošenjem novih restriktivnih zakona i regulacija, nauštrb sada ostvarenih ljudskih prava i sloboda. Taj proces je već počeo u Francuskoj, gde je proglašeno vanredno stanje, uz veliko prisustvo vojnih i policijskih snaga, posebno nakon masakra u Parizu koji su počinili infiltrirani muslimanski ekstremisti i vehabistički militanti.

Mnogi se plaše da će Fransoa Oland ostaviti na snazi vanredni režim sve do izbora 2017. kako bi sprečio da na vlast dođu partije koje imaju podršku naroda (na primer Nacionalni front).

Evropska unija je u vanrednom stanju. I Nemačka ga je uvela na mala vrata i provodi ga u tajnosti, drugačijim metodama. Nemački mediji su pod strogom kontrolom. Zvaničnici gotovo svih partija u federalnoj skupštini svesrdno odobravaju provođenje politike koja gura zemlju u haos u otvorenu diktaturu. Spas mogu očekivati samo građani onih zemalja koje još uvek nisu „blagoslovene“ članstvom u EU.

U isto vreme Danska donosi zakone koji dozvoljavaju zaplenu imovine imigrantima i/ili novca iznad određene sume pod izgovorom da će to biti iskorišćeno da se pokriju troškovi njihovog boravka i drugi izdaci. Ova mera sasvim sigurno neće usrećiti migrante i samo će podići već prisutne tenziju i bes.

PLAN SE ODVIJA BEZ PROBLEMA
Evropska unija je osnovana na proklamovanim principima jedinstva, slobode i prosperiteta. Od ovih ideala, dve decenije nakon njihovog uspostavljanja, nije ostalo ništa, osim relativnog koncepta blagostanja, budući da BDP po glavi stanovnika i dalje ostaje među najvišima na svetu – 21.400 evra godišnje.

Jačanjem uticaja i rastom desničarskih stranaka u Evropi, uključujuči povampirene fašiste (koji nikada u potpunosti ne otkrivaju svoj pravi lik), rasiste i supermaciste, za očekivati je da će budući konflikti i sukobi sa imigrantima biti neizbežni. Evropa je suočena sa dve suprotnosti, obe po svojoj prirodi podjednako ekstremne: desničarima i njihovom dobro poznatom ideologijom, koja će privlačiti sve više članova i pristalica sa svakim novim konfliktom i, sa druge strane, nedefinisanim brojem krajnje indoktriniranih radikalnih muslimana među kojima su i bivši pešadinci Daeša i drugi islamisti koji su, ubacivši se u ogromnu i neprekidnu reku migranata, uspeli da se infiltriraju u evropske zemlje (vidi i ovde).

Izgleda da se osnovni plan jastrebova Novog svetskog poretka odvija po planu i bez većih prepreka, a sve pod sloganom „političke korektnosti“, koja je, kao relativno nov pristup, apsolutno neprihvatljiva zbog tendencije da skriva ili prećutkuje istinu u ime „viših ciljeva etničke tolerancije, multikulturalizma i multikonfesionalnog pluralizma“.

izbeglicecamac01„Osnivač vikiliksa Džulijan Asandž veruje da je masovni egzodus naroda Sirije deo američke strategije protiv Asadove vlade: depopulacija zemlju dovodi na ivicu kolapsa, posebno jer je napušta obrazovana srednja klasa. Evropska strategija otvorenih granica ide na ruku američkim interesima“ (South Front, 29. oktobar 2015).

________
* Pseudonim autora, uticajnog blogera

Nastaviće se

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The Saker

Svet
Pratite nas na YouTube-u