ZAŠTO AMERIKA PONOVO POČINjE HLADNI RAT SA RUSIJOM

DEJNA RORABAKER Moramo odbaciti apsurdnu, skupu neameričku ambiciju da budemo svetski policajac koji bi...

DEJNA RORABAKER

Moramo odbaciti apsurdnu, skupu neameričku ambiciju da budemo svetski policajac koji bi intervenisao u svakom konfliktu

Novi predlog budžeta za 2017. sadrži dvestaprocentno (200%) povećanje vojne potrošnje u Evropi usmereno protiv Rusije, što je verovatno do sada najprovokativniji potez u očiglednim naporima da tu zemlju okružimo i isprovociramo.

U isto vreme, vojni budžet za borbu protiv ISIS biće povećan za 50 odsto.

U prošlonedeljnom govoru u Vašingtonu ministar odbrane Ešton Karter nedvosmisleno je rekao da Rusija predstavlja veću pretnju američkim interesima od ISIS, što je potkrepio ruskim vojnim aktivnostima od Ukrajine do Sirije. Direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper, službeno se usaglašavajući sa zvaničnim kursom administracije, ponovio je slično viđenje.

To su ratnohuškačke gluposti.

Radikalni islam objavio je rat SAD, isplanirao i izveo napade na Svetski trgovinski centar i Pentagon, ubijao naše vojnike i marince u Iraku i Avganistanu i nastupa sa idejom osnivanja kalifata koji bi se protezao od Mediterana do Kaspijskog mora.

Usisavajući Pakistan i Kavkaz i šireći se odatle ka Centralnoj Aziji i šire, kalifat bi zahvatio populaciju približno jednaku broju stanovnika SAD. Posedovao bi i nuklearno oružje, koje se islamisti ne bi libili da iskoriste za uništenje modernog sveta.

NEKI UTICAJNI LjUDI NE MOGU DA OSTAVE HLADNI RAT
Sa druge strane, ruske aktivnosti u Ukrajini i Siriji Moskva vidi kao defanzivne, čija je svrha zaštita njenih legitimnih nacionalnih interesa. U kremaljskoj vizuri Krim je ruska teritorija koja ni na koji način nije povezana sa bezbednosnim interesima SAD. Sirija je od ruske granice udaljena koliko Njujork od Čikaga, a Rusija ne planira da toleriše džihadistički režim u Damasku. Prosto je pretegla svest da su 15 hiljada islamskih boraca u Siriji Čečeni koji bi, po završetku posla, mogli da se vrate u Rusiju i pokrenu novi talas terorističke brutalnosti.

porosenkoobama01Što se tiče Ukrajine, da su SAD sačekale održavanje redovnih izbora umesto što su prihvatile svrgavanje legitimnog predsednika, Viktor Janukovič bi verovatno izgubio izbore u februaru 2015. Nema sumnje da bi Krim danas bio u sastavu Ukrajine. Budući da je Ukrajina danas u stanju totalnog haosa, moramo sagledati koja je bila uloga Zapada u tom strateškom fijasku.

Na isti način trebalo je da pregovaramo o budućnosti Sirije, bez uslovljavanja pregovora Asadovom ostavkom (Moskva je odbila da učestvuje u imitaciji „pregovora“ sa unapred određenim ishodom). Sirija je, sve su prilike, mogla da izbegne kasapnicu i haos koji su zahvatili najveći deo te zemlje. Rusija tamo ne bi vojno intervenisala, a Evropa se ne bi gušila u poplavi izbeglica koje odbijaju da se asimiluju, ali su zato spremne da ubijaju.

Od pada komunizma Rusija je fokusirana na međunarodna pitanja. Da, ponekad to čini na način koji protivreči našim vrednostima. Njeni lideri i politika imaju ozbiljnih nedostataka. Ako Rusija širi svoje vojne kapacitete, to je trend na koji moramo odgovoriti. Ali to nije nešto što tu zemlju automatski ponovo svrstava na listu naših neprijatelja.

NATO zemlje i dalje imaju mnogo veće vojne izdatke od Moskve. Nema nikakvih dokaza da je Rusija, kao što je to bio slučaj sa Sovjetskim Savezom, zauzela kurs beskompromisne globalne ekspanzije. To je zemlja koja je unilateralno povukla svoje trupe iz okupirane Istočne Evrope, čime je zvanično završen Hladni rat.

Očigledno je da neki veoma uticajni ljudi ne mogu da ostave Hladni rat iza sebe. Njihovi mentalni sklopovi i karijere neraskidivo su povezani sa dugoročnim neprijateljstvom između Kremlja i Bele kuće. Takvih je najviše među think-tank stratezima i trgovcima oružjem.

OPASNOST OD VOJNO-INDUSTRIJSKOG KOMPLEKSA
Predsednik Ajzenhauer, vojnik i jedan od naših najvećih heroja, nije zazirao od upozoravanja svojih zemljaka na opasnost od širenja vojno-industrijskog kompleksa. U isto vreme, hladnoratovski lideri koji su ga sledili razumeli su da je svako iskazivanje slabosti opasno i preduzimali su korake da obezbede dovoljan nivo vojne spremnosti da se u svakom trenutku obuzdaju i poraze oni koji žele da nam naude.

Predsednik Nikson je – na vrhuncu Hladnog rata – uvideo korist od prevazilaženja razlika sa crvenom Kinom kako bi obuzdao SSSR. Predsednik Regan nije smatrao problematičnim razmenu ABM (antibalističke rakete; prim. prev.) tehnologije sa Sovjetskim Savezom tokom pregovora o uklanjanju taktičkog nuklearnog naoružanja iz srca Evrope. On je proglasio kraj Hladnog rata i prošetao se Crvenim trgom ruku pod ruku sa predsednikom Gorbačovim.

Danas imamo potpuno suprotan pristup: opadanje vojnih potencijala upareno sa neprijateljskom politikom prema Rusiji, zemlji koja bi mogla da nam bude saveznik protiv zajedničkih neprijatelja kao što su radikalni islam i – potencijalno – rastuća Kina.

To predstavlja apsolutno šokantni nedostatak vizije, morala i stretegije. Moramo odbaciti tu apsurdnu, skupu, nedostižnu i neameričku ambiciju da budemo svetski policajac koji bi patrolirao planetom i intervenisao u svakom konfliktu. Trebalo bi da se držimo politike koja gradi obostrano korisne odnose sa državama čija kultura i vrednosti su slične našim i da sa njima mudro pregovaramo, vodeći računa o našim nacionalnim interesima, dok u isto vreme, naravno, održavamo naše defanzivne vojne kapacitete daleko superiornijim od bilo čijih. Amerika je osmišljena kao jaka i zdrava republika, a ne kao umiruća imperija.

Ove nedelje će se, nakon vekovnih sukoba, Rimska katolička i Ruska pravoslavna crkva učiniti veoma važan iskorak. Neće dozvoliti istoriji obostranog teološkog i eklisiološkog otuđenja da ih spreči u formiranju novih veza prijateljstva i saradnje, na taj način prevazilazeći nekada nepremostivi jaz.

Podsticaj ovom približavanju bi se mogao naći u rečima pape Franciska izgovorenim 2015. godine u Sarajevu. Aludirajući na rastuće tenzije između Istoka i Zapada povodom Ukrajine i Bliskog Istoka, upozorio je da se „već vodi neka vrsta delimičnog Trećeg svetskog rata…“ i da je „atmosfera rata“ zahvatila planetu.

niksonkinaIstorijski susret ove dvojice džinova hrišćanske vere, koliko god delovao skromno u početku, mora bar delimično biti sagledan u kontekstu napora da se izbegne predstojeća katastrofa. Pozdravio sam ulogu Papre Jovana Pavla II u zaustavljanju Hladnog rata. Sad se nadam da papa Francisko i patrijarh Kiril mogu da započnu proces otopljavanja odnosa između Moskve i Zapada i tako pokrenu novu eru međusobne saradnje. Ne smemo nastaviti sa „atmosferom rata“ koja je zahvatila planetu.

Dejna Rorabaker, član Republikanske stranke iz Kalifornije i šef podkomiteta u Savetu spoljnih poslova za pitanja Evrope, Evroazije i novih pretnji (emerging threats)

Izvor ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u