ISTOČNA PRIČA ILI O PODRŽAVANjU VOLjENOG SULTANA

KONSTANTIN KRILOV Ne podržavajte sultana, ako nemate u džepu specijalni ferman ili neku dozvolu...

KONSTANTIN KRILOV

Ne podržavajte sultana, ako nemate u džepu specijalni ferman ili neku dozvolu (a još bolje naređenje) da se time bavite

Evo, zamislite neku istočnu zemlju. U njoj vlada veliki sultan, sunce sunca, svetlost svetlosti, svedržitelj vaseljene, da nam živi hiljadu godina i još hiljadu godina. On ima osoblje dobro plaćenih poltrona, koji mu ližu pete i pevaju slatke pesmice. Da, i još francusku ambasadu, odakle stižu pošiljke sa direktivama i haljine za sultanov harem. Pritom, naravno, svi sve razumeju, ali su takvim sistemom svi zadovoljni. „U Bagdadu je sve spokojno.“

I još zamislite: u njegovoj zemlji odjednom se pojavljuju neki ljudi koji kažu da oni sultana podržavaju. Dovoljno su poznati, ili ne baš poznati, ali ipak.

Kako će reagovati sultan, njegovi laskavci i francuska ambasada?

Sam sultan će se osećati uvređen. Jer on je sunce sunca, i svetlost svetlosti, svedržitelj vaseljene, i ničija podrška po definiciji mu nije potrebna. Pa dobro, osim francuska. Ali to su Francuzi, a ne neke bezvredne vaši, fuj na njih.

To je prva reakcija. A druga će biti evo kakva: da li te bezvredne vaši hoće da kažu da samo oni podržavaju sultana, a ostali ga ne podržavaju ili ga podržavaju nepravilno? To već miriše na klevetu dobrog naroda Suncolikog. To jest, već liči na podsticanje – i sami znate čega.

Sad – krug dobro plaćenih ulizica. Da li su njima potrebni konkurenti u lizanju peta i pevanju slatkih pesmica? Ne, oni ih ne žele i spremni su da svakog zadave svojim sopstvenim rukama. Jer svaku neovlašćenu pohvalu sultanu oni vide kao napad na njihova sopstvena udobna mesta. To jest kao pretnju njihovoj ličnoj dobrobiti, pa čak i više od toga. Jer je sultan strog, i bivše sluge otpušta zajedno s glavom.

Na kraju, francuska ambasada. Koja je odavno kupila svakog od sultanovih poltrona i kojoj uopšte nisu potrebni dodatni troškovi za kupovinu novih. Osim toga, ne postoji ni garancija da se oni prodaju po pristupačnoj ceni. Šta ako su oni patriote i vole svoju idiotsku zemlju? Ne, ne trebaju im takva iznenađenja.

Zaključak? Ne podržavajte sultana, ako nemate u džepu specijalni ferman ili neku dozvolu (a još bolje naređenje) da se time bavite. A ako imate – takođe ne preterujte u revnosti i stalno tražite povišicu.

erdogancarstvoA ako ga ipak volite, ne možete bez njega živeti? (Ovo je, uzgred, moguće i bez laskanja: ima raznih sultana, i na fonu nekog „ludog“ prethodnika novi sultan često bude dočekan kao gutljaj vode u pustinji).

Pa, ako ga baš volite – sledujte rimskom pravilu: prema njemu se odnosite kao prema dragom pokojniku. Aut bene aut nihil, ali bolje nihil. Pogotovo ako je sultan star i uskoro će umreti, da nam živi hiljadu godina i još hiljadu godina. Ili će ga francuska ambasada zameniti drugim sultanom – i, vrlo verovatno, rukama istih laskavaca. Koji će se i pri sledećem sultanu baviti istim zanatom. A vi?

Tako da…

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

Blog Konstantina Krilova

Svet
Pratite nas na YouTube-u