MRAČNA ULOGA EVROPSKIH TROCKISTA

N. BABIĆ Kako se iza čudne smrti „marksističkog“ mučenika u Egiptu krila špijunaža u...

N. BABIĆ

Kako se iza čudne smrti „marksističkog“ mučenika u Egiptu krila špijunaža u službi zapadnih sila

Stotine ožalošćenih okupilo se u selu u severnoj Italiji kako bi prisustvovali pogrebu Điulia Ređenija (na slici gore), studenta sa Kembridža koji je mučen, ubijen i bačen u jarak izvan Kaira početkom ovog meseca, piše Gardijan. Zastave su u selu Fjumicelu spuštene na pola koplja a meštani su ponudili svoje slobodne sobe i ležaje prijateljima i porodici ubijenog 28-godišnjaka. Anđelo Marteli, predsednik italijanskog društva LSE, rekao je okupljenima da je „Đulijo bio primer mladog, slobodnog čoveka koji nikad nije odustajao u borbi za bolji i pravedniji svet“. „On je platio previsoku cenu jer je bio uveren da se od odgovornosti ne sme bežati“, rekao je Marteli.

Hana Vedilov, bivša Ređenijeva koleginica, pokrenula je peticiju kojom zahteva da britanska vlada podrži „nepristrasnu i nezavisnu istragu o Đulijevom ubistvu“. O mrtvima sve najbolje, ali zbog čega je ubijen i zbog čega bi trebalo reći koju reč više o misterioznoj smrti Đulija Ređenija, koji je živeo u Velikoj Britaniji više od 10 godina. Vrlo dobar poznavalac prilika u Italiji i svetu Alesandro Latancio za portal Aurora kaže da je „drug“ Đulijo Ređeni toliko potreban mučenik socijalkolonijalne levice, koja u Italiji još uvek instrumentalizuje smrt Karla Đulijanija ubijenog u napadu na vozilo policije tokom demonstracija protiv grupe G-8 u Ženovi, ustvari sarađivao sa „trockističkim“ ogrankom tajnih službi.

Naime, dva docenta su ranije poslala Đulija Ređenija da provede istraživanje u Kijevu, gde je mladi Italijan imao ukrajinsku zaručnicu, a zatim u Kairo. Na zadatak u Kijev, potom u Kairo, gdje je i ubijen, poslale su ga Ana Aleksander i Maksa Abdelrahman, koje na „univezitetskom“ programu na Kembridžeu vode Centar za istraživanje umetnosti, društvenih i humanističkih nauka (CRASSH). Zanimljivo da tim centrom predsedava poznati „mirotvorac“ Marti Ahtisari, finski birokrata koji je u ime SAD, ili, ako baš hoćete, Ujedinjenih nacija, vodio misiju na Kosovu, ali i širom sveta od Severne Irske, Centralne Azije, Roga Afrike, do Namibije, Indonezije i Iraka, a gde god je bio, ostavio je samo nered i plodno tle za buduće oružane sukobe. „Operacija na Kosovu bila je vrhunski rad evropskih trockista, jer je tamo počelo i završilo se uništavanje socijalističke federacije, a sve su pratile operacije Gladio snaga NATO saveza. Trockisti su tamo davali podršku svim destruktivnim snagama, a, kao što su to činili ranije u Istočnoj Europi, sad isto čine na Bliskom istoku, u Severnoj Africi i Ukrajini“, piše Alesandro Latancio.

U SLUŽBI AMERIČKE MEKE MOĆI
CRASSH u najboljoj tradiciji anglosaksonske akademske zajednice objavljuje bezbroj radova, tekstova, uputstava, koji, iako brojni, na kraju svi imaju istu temu ili litaniju – a to je sprečavanje nastanka evroazijskog saveza, definisanje Rusije i Kine kao „imperijalističkih zemalja“, Irana kao zemlje „sektaške teokratije“, a Siriju i Libiju kao „države koje se ne mogu tako nazvati u pravom smislu reči i u kojima su na vlasti birokratski režimi“. Sve te zemlje je „potrebno srušiti demokratskom i socijalističkom revolucijom potlačenih naroda ili klasa“. U provođenju i jedne i druge vrste „revolucija“ bila su prisutna ista „istraživačka“ ili „akademska“ tela i teoretičari socijalističko-kolonijalnog trockizma, udruženi sa instrumentima „meke moći“ SAD i drugih zapadnih zemalja. Tako da jednu družinu u stvari čine CRASSH, Džordž Soros, USAID, NED, Freedom House, Amnesty International, HRW te geopolitički rusofobni opskurni likovi kao što su Bžežinski i njemu slični. Ova očita „podudarnost“ služi da se prikrije pažljivo, oprezno i precizno planiranje, možda staro decenijama.

djulioredjeni04„Nisu slučajno Đulija Ređenija kao mučenika ‘marksizma’ uzdigli isti oni koji su najbliži italijanskim frakcionašima koji su uvek podržavali angloamerički kolonijalizam. To su isti oni koji su slavili „revolucionarne podvige“ OVK na Kosovu 1999. godine, organizovali upad u libijsku ambasadu u Rimu u februaru 2011. u podršci „proleterskoj revoluciji“ Sarkozja, Katara i NATO saveza protiv Libije, koji su zagovarali uništenje Sirije i podelu plena sa Turskom, Izraelom i vehabijama. U svim ovih događanjima su ove sektaške socijal-kolonijalne organizacije čvrsto integrisane u dezinformacijsku mašineriju zapadnih medija, sa kojima upravo evropski trockisti imaju bliske veze“, piše portal Aurora.

Ana Aleksander je napisala opširan članak u kome izražava podršku mračnom takfirizmu na Bliskom istoku i za nju se takfiristi (ISIS) kao revolucionari bore protiv Iraka tadašnjeg premijera Nurija al Malikija, šiitskog Irana, Sirije, panarapske i panafričke Libije. Sve ove zemlje – Irak, Iran, Sirija i Libija – za Anu Aleksander su antiproleterske diktature i kao takve su reakcionarne i fašističke. Da se razumemo, ona članak ISIS and counter-revolution: towards a Marxist analysis objavljuje u januaru 2015. godine, kad je već ceo svet bio upoznat sa zverstvima koja su činili teroristi Islamske države, ali, ako će ti zločini pomoći da se sruše „antiproleterske diktature“ i „reakcionarne fašističke vlade“, onda su i oni dobrodošli. Valjda kao nužno zlo, šta li?

KAD RADNICI DONBASA POSTANU „FAŠISTI“
Nisu slučajno baš te zemlje protivnici NATO i njihovih regionalnih saveznika iz Muslimanskog bratstva, Al Kaide, Islamske države i uopšte islamističkog ekstremizma. Ustvari, Ana Aleksander meša politički aktivizam i svoj „akademski“ rad. Ona je u slobodno vreme aktivistkinja u Socijalističkoj radničkoj partiji (SWP), ekstremističkom krilu Laburističke stranke, inače poznate po svojoj imperijalističkoj izvrsnosti. SWP Glasilo SWP Međunarodni socijalizam (Socialism International), objavljuje članke u kojima podržava državni udar u Ukrajini, represiju opozicije nad legitimnom svrgnutom vladom. Izdajući se za „marksiste“ i „levičare“, zdušno su podržali agresiju ukrajinske vojske i paravojnih neonacističkih formacija protiv naroda na istoku zemlju i uništavanje Donbasa, a istovremeno su u potpunosti prećutkivali ulogu neonacista, zapadnih plaćenika i zapadnih obaveštajnih službi u državnom udaru i građanskom ratu u Ukrajini. Centar za istraživanje umetnosti, društvenih i humanističkih nauka opravdava takve stavove, nazivajući radnike i rudare Donbasa „fašistima“ koji su se protivili neonacističkom i atlantističkom državnom udaru u Ukrajini.

djulioredjeni03Nepotrebno je reći da je ista „marksistička sekta“ u svojim istraživanjima definisala Rusiju i Kinu kao „imperijalističke sile“. Vladimir Putin je, naravno, „fašistički diktator“. Ista organizacija podržala je otcepljenje Kosova, ali je osudila referendum na Krimu, održan u vreme planiranog terora Kijeva nad lokalnim stanovništvom. To je za naše vrle evropske „marksiste“ bio čin „imperijalističke agresije Rusije“, mantra savršeno usklađena sa vulgarnom antiruskom propagandom NATO saveza.

Zato nije slučajnost da je „istraživačka“ institucija za koju je radio Đulijo Ređeni – CRASSH – u Ukrajini imala iste rusofobne i pronacističke stavove kao i trockisti britanske Socijalističke radničke partije, pozivajući na intervenciju NATO da Krim i Ukrajinu „oslobodi od agresije Putinovog hibridnog rata“. Potom je ista ta bulumenta podržala separatizam Tatara na Krimu, što takođe podržavaju neonacisti Desnog sektora u Ukrajini, naci-islamistički Sivi vukovi iz Turske, takođe aktivni i u borbama protiv Sirije.

Sad se vraćamo na smrt Đulija Ređenija u Kairu. Naime, njegova „istraživačka“ institucija CRASSH kroz podršku Tatarima neposredno ili posredno podržava i Erdoganovu Tursku, a poznato je da su turski predsednik i Muslimansko bratstvo veliki neprijatelji egipatskog predsednika Abdela Fataha al Sisija. Sad se Zapad, pre svega SAD, iznova uključuje u kampanju podrške Muslimanskom bratstvu, što je vest koju je oficijelni Kairo prilično loše primio.

ISLAMISTI SA SRPOM I ČEKIĆEM
Dakle, po pitanju Ukrajine, Sirije, Iraka i Egipta stavovi ubijenog Ređenija i CRASSH potpuno su isti. Reč je o socijal-kolonijalnom evropskom trockizmu, u kome su učestvovali Ređeni i njegovi mentori. Iste stavove dele i NATO, angloamerička imperijalistička elita, neoosmanska Turska i islamistički ekstremisti. Jasno, ti su stavovi su u tpunoj suprotnosti sa idealima socijalizma i proimperijalističkog su karaktera. I sve to, naravno, nije slučajno.

U Egiptu ovaj ujedinjeni socijal-kolonijalni front, u saradnji sa Muslimanskim bratstvom, nikad nije prestao da radi na podrivanju vlade predsednika Al Sisija, a u radu je sad sve više usmeren na Evroaziju i deluje protiv antihegemonističkog bloka, koji se suprotstavlja zapadnom imperijalizmu. „Ovi trockistički izdanci, koji su početkom 2011. pod zastavama sa srpom i čekićem u društvu libijskih islamista uzvikivali Alahu Ekber i izvršili upad u ambasadu Libijske Džamahirije u Rimu, predstavljaju elitu u ‘društveno-kulturnom’ svetu. Sećam se da su trockisti uvek u svom programu delovanja, još od 1948. godine, imali uništenje birokratske sile – Sovjetskog Saveza, odnosno svega što se suprotstavljalo imperijalizmu i kolonijalizmu. Njihov cilj je decenijama bio uspostavljanje čistog socijal-kolonijalizma, uništenje emancipacije zemalja Trećeg sveta kroz procese stvaranja veštačkih društvenih sukoba i izmišljanje nepostojeće „klasne borbe“. Pošto su napušteni 2001. godine, ove ubice „radikalne levice“ u službi NATO saveza vraćaju se zajedno sa Arapskim prolećem“, piše Alesandro Latancio.

Marksistički mučenik „drug“ Đulio Ređeni je od septembra 2013. do septembra 2014. radio za obaveštajnu kompaniju Oxford Analytica, koju je osnovao bivši američki funkcioner Dejvid Jang, uključen u aferu Votergejt. Ređenijevi bivši kolege iz Oxford Analytica su među podnosiocima peticije kojom se od britanske vlade traži da izvrši pritisak na Egipat. Oxford Analytica, koja prikuplja obaveštajne političke i ekonomske podatke za privatne ustanove i pedesetak vlada, ima kancelarije na Oksfordu, u Njujorku, Vašingtonu i Parizu te mrežu od 1.400 zaposlenih. Đulijo Ređeni je izrađivao poverljive „dnevne izveštaje“ koje je svakodnevno slao klijentima kompanije.

djulioredjeni05Dejvid Jang je bio jedan od čelnih ljudi obaveštajne službe Ričarda Niksona. Kad su zbog skandala Votergejt njegove kolege G. Gordon Lidi i Hauard Hant završili u zatvoru, Jang je emigrirao u Veliku Britaniju, gde je 1975. godine osnovao Oxford Analytica, u čijem se odboru pojavljuju i Džon Negroponte, šef odreda smrti CIA u Iraku 2003-2005. i ser Lolin Mekol, bivši šef britanske tajne službe MI6.

Iz navedenog se da zaključiti da se u Evropi mnogi izdaju za uverene „marksiste“ i „levičare“, a da ustvari sarađuju sa zapadnim obaveštajnim službama. To ne znači da u Evropi ne postoji iskrena levica, ali bi trebalo biti veoma oprezan u davanju podrške svakom ko se tako predstavlja.

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u