PETAR POPOVIĆ: DA LI JE BRISEL ŽRTVOVAO GRČKU?

Zatvaranjem makedonske granice, Grčka je ostavljena sama samcata unutar “solidarne” EU, prepuštena sebi, “svojim”...

Zatvaranjem makedonske granice, Grčka je ostavljena sama samcata unutar “solidarne” EU, prepuštena sebi, “svojim” izbeglicama, i čekanju na Brisel

Vest dana minule nedelje je odluka Atine da Grčka pozove nazad ambasadora u Austriji, “na konsultacije”. Nije pri ruci podatak da li se nešto slično već događalo unutar harmoničnog bratstva Evrope, ali vlada u Atini jeste van sebe, otkako su Makedonija i Bugarska – jedna kandidat, druga članica EU – zatvorile svaka svoju granicu, i Grčku de facto “amputirale” od Unije. Efektivno, na Balkanu, granica EU je granica Makedonije.

Atina je kivna na Beč. Skoplje i Sofija poslušali su zahtev Austrije. Bivša imperija nije bez poluga kojima i danas može uticati na balkanske državice čija se inferiornost nadoknađuje vezama uz Brisel. I Beč je to iskoristio, da bi se rešio navale imigranata.

U sredu, ministar inostranih poslova Austrije, Sebastijan Kurc, okupio je ministre Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Albanije, Srbije, Bugarske i Makedonije i, uz vrlo lako dobijenu saglasnost da se izbeglička “balkanska ruta” smerom prema Evropi zatvori, izdejstvovao stavljanje pod pečat prolaza iz Grčke. Sada otud prolazi samo minimalni broj onih s papirima, za koje je sigurno da će ih primiti u Nemačkoj.

OSTAVA ZA LjUDSKE DUŠE
Objašnjenje Beča lapidarno je. I sebično.

Grčka “olako” propušta emigrante prema Evropi! Dok, pak, Evropa, još nema jedno opšte, evropsko rešenje. Austrija iz tih razloga odlučuje i stvar rešava sama, na nacionalnom nivou!

U Beču su znali šta bi o jednoj ovakvoj odluci mogla reći Grčka, glavna u loncu izloženom vatri i prva na udaru kolona ljudi koje u Evropu ubrizgava Turska. I zbog toga je Balkan u Beču prošao bez Atine, Grčka nije pozvana.

Povlačenje ambasadora je reakcija Atine na austrijski postupak.

Zatvaranjem makedonske granice, Grčka je ostavljena sama samcata unutar “solidarne” EU, prepuštena sebi, “svojim” izbeglicama, i čekanju na Brisel – da pronađe “evropsko” rešenje.

“Grčka neće prihvatiti da Evropi bude Liban, ostava za ljudske duše, čak i ako bi to bilo uz najveće (EU) finansiranje”, izjavio je imigracioni ministar vlade u Atini. (Broj izbeglih Sirijaca u Libanu dosegao je milion duša.) Međutim, Atina je nemoćna I, ukoliko se “nešto ne desi”, Grčkoj se predviđa humanitarna katastrofa bez presedana.

Na Nemačkoj je da pošalje neki signal. Za sada, oni još i dalje šalju signal politike “otvorenih vrata”, rečeno je od strane Austrije u Beču.

DOSPETI DO NEMAČKE
Čitalac se već doseća da je reč o prolasku ili neprolasku u Evropu izbeglica sa Bliskog Istoka, najviše Sirijaca. Ali sada već i drugih, pa i Iračana i čak Avganistanaca. Iz celog onog pojasa zemalja čiju su, teško ili podnošljivo funkcionišuću stvarnost, svejedno je – razorivši ih bombama do temelja, preokrenuli u beznađe SAD i Velika Britanija. Uz aplauz i podršku Evropljana u NATO.

Iz Sirije, njihov put je kroz Tursku, prema Grčkoj i dalje, do Nemačke. U Nemačkoj ima posla. Nemačka je najbogatija.

Evropi gori zbog Bliskog istoka. Međutim, na put se, čak svesno rizikujući utapanje u talasima Sredozemnog mora, podiže i severna Afrika.

Bilo je takvih predskazanja – da će se svetska sirotinja, opljačkana i namučena ratovima sila na kraju podići na put sličan ovome danas, da pronađe hleb ili izgubi život, samo nastojeći da stigne tamo gde ima hrane.

ORBANOV REFERENDUM
Dok se signal iz Nemačke iščekuje, jedan signal je stigao iz Budimpešte, gde je predsednik vlade Mađarske Viktor Orban optužio Berlin za “agresivnost u izbegličkoj krizi”.

“Ton Nemačke je danas grub, sirov i agresivan”, izjavio je premijer Mađarske u intervjuju jednom listu.

Orban je već govorio o “opasnostima” koje vidi za Evropu od nekontrolisanog doseljavanja.

Još pre ove prilike, premijer Mađarske je izjavio da će on, budu li se Mađarskoj pokušale da nature “kvote” minimalnog broja ljudi koje treba da primi – to pitanje izneti na referendum građana, a ne obavezno poslušati Brisel.

Orban tvrdi da će “kvote promeniti profil Evrope u etničkom, kulturnom i religioznom smislu”. Na stranu opasnost od terorizma. Prema tome, odluke kojima se u toj meri menja život, “ne mogu se donositi nad glavama naroda”, kaže Orban.

“Ja imam četiri ćerke i ne želim da moja deca odrastaju u svetu u kome se može događati Keln”, rekao je šef vlade Mađarske, aludirajući na poznati incident u vreme novogodišnjih praznika u Nemačkoj, sa vinovnicima “azijske i afričke pojavnosti”.

“EU sada ide Turskoj kao prosjak. Mi molimo (predsednika Redzepa Taipa) Erdogana, da u zamenu za pare i obećanja obezbedi naše granice, zato što mi nismo u stanju da ih sami zaštitimo”, rekao je mađarski lider.

NEMAČKA JE ZBUNjENA
Sama Nemačka, zbunjena je. S prvom prispelom kolonom na granici Berlin je reagovao impulsom humanosti. Kancelarka, gospođa Angela Merkel, dočekivana je u svim sredinama aplauzom. Činilo se da je čitava Evropska unija ganuta i da s pažnjom sluša, verovatno spremna i da imitira nemačke lekcije iz humanosti i morala. Prve prispele žrtve primljene su pod toplo krilo Berlina i činilo se da je cela Nemačka raširila ruke. Ali, kod trećih, četvrtih i potonjih kolona, sve dalje i dalje nailazećih nesrećnika, dah je zastao i raspoloženje javnosti okrenulo se preko noći.

“Dokle”, čulo se pitanje.

To “dokle” i “kako” je sada to na šta EU birokratija treba da odgovori. Istočna Evropa nije raspoložena da prihvati “pakete ljudskih duša”, dodeljene posredstvom “kvota”. To što je rekao Orban to misle i Poljaci. I Slovaci. Već o Britaniji da se i ne govori. London pristaje i da plaća, ali da “Džungla”, simbol britanskog odbijanja useljavanja, ostane gde je i nikla, u Kaleu. U Francuskoj.

U četvrtak, u Briselu su se sastali ministri unutrašnjih poslova, “da pretresu mogućnosti” i eventualno pronađu evropsko rešenje – prihvatljivo svim članicama.

“Mi više nemamo zajedničku liniju. Nekako skrećemo prema anarhiji”, opisao je situaciju šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn. Aselborn upozorava da sadašnji prilaz krizi može biti “katastrofalan” za jedinstvo EU. Ukoliko se pitanje granice s Grčkom ne reši, i Grčku stigne to što joj se sluti, onda Aselborn možda ne primećuje, ali slavljeno jedinstvo EU – već ne postoji.

Izvor balkanmagazin.net, 29. februar 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u