JEVGENIJ SATANOVSKI: BITKA ZA ALEP ODLUČIĆE ISHOD SIRIJSKOG RATA

Ako Asad i njegovi saveznici zauzmu Alepo, šanse opozicije za jednak udeo u vlasti...

Ako Asad i njegovi saveznici zauzmu Alepo, šanse opozicije za jednak udeo u vlasti u budućoj koalicionoj vladi bliže se nuli

Koji su ciljevi Vašingtona u sukobu Turske i Kurda? I na koji način će se praviti taktika u odnosima s teškim partnerom i Moskvom? Očigledno, danas na tursko-sirijskom pravcu postoje tri cilja.

Pokrenuta ofanziva sirijske armije i saveznika kod Alepa najveća je u ovom gradu od početka sukoba.

Antivladine snage su teškom mukom pružale otpor. Ofanzivi sirijske armije prethodila je duga avijacijska i artiljerijska priprema.

Od toga kako će se u narednih 2-3 meseca razvijati događaji oko ovog grada i u njemu – zavisi ko će biti pobednik u građanskom ratu. Ako Asad i njegovi saveznici zauzmu Alepo, šanse opozicije za jednak udeo u vlasti u budućoj koalicionoj vladi bliže se nuli.

Osim Rake na severoistoku, koja se nalazi pod kontrolom Islamske države, u rukama antiasadovih snaga ostao bi samo Idlib, koji će se posle zauzimanja Aalepa naći u klještima sirijske armije. Zato je za teroriste nasušni zadatak postala ne dalja ekspanzija, već odbrana osvojenog.

Usled promenjenih okolnosti, devet antivladinih grupacija u Alepu, koje su ratovale između sebe, udružile su snage. Komandant novog fronta postao je jedan od lidera Ahrar aš-Šam – Hašem aš-Šejh (poznat i kao Abu Džaber). Najveće grupacije koje su pristupile novoj koaliciji su Ahrar aš-Šam, Liva sukur aš-Šam i 16. divizija Sirijske slobodne armije (SSA).

Još jedna novost je da su se kod Alepa pojavili odredi Džebhat an-Nusre. Oni su bili aktivni u gradu 2012-2013. godine, ali su u leto 2014. otišli odande zbog borbi sa Islamskom državom. Usled snažnih udara po Džebhat an-Nusra s istoka od strane ID, ta organizacija je bila primorana da se pregrupiše i prenela je svoje delovanje u Hamu i Idlib.

U ovom trenutku njene pristalice postavile su kontrolni punkt na severu grada, na „putu Kastelo“, koji spaja Alepo sa Turskom, utvrdile su se u opštinama al-Mašhad i al-Firdaus.

Zašto su se bojovnici Džebhat an-Nusre vratili u Alepo?

Treba imati u vidu da ona nije pozvana na konferenciju sirijske opozicije u Rijadu u decembru 2015. Bivši saveznici i pokrovitelji grupacije, proglasivši je terorističkom, svalili su na nju krivicu za ratne zločine, u koje su u jednakoj meri bile umešane sve antivladine grupe.

S druge strane, Bagdad takođe u potpunosti zavisi od cene izvozne nafte, i njegov budžet puca po šavovima. Irak je dužan Sjedinjenim Državama za isporučeno oružje i trenutno pregovara s MMF o hitnoj finansijskoj pomoći.

Ta okolnost može da oteža izvršavanje obaveza Bagdada u slučaju da zaključi sa Erbilom novi posao „novac za naftu“.

Operativna situacija u Siriji se promenila, a nastavak krijumčarenja može da dovede do podnošenja tužbi Bagdada međunarodnim sudovima, što višestruko sužava polje za delovanje iračkog kurdskog lidera Masuda Barzanija.

Samim tim, njegova ideja o dobijanju državne nezavisnosti za region, koju je on dugo deklarisao na svim nivoima, odlaže se na duži period, uprkos obećanim referendumima. To je, verovatno, pokušaj da se pritisne Bagdad u pregovaračkom procesu o kompromisu, pokušaj da se podigne lični rejting i izdejstvuje preraspodela dela izdvajanih državnih sredstava u svoju korist. Ništa više od toga.

To su posledice ekonomske krize na svetskom tržištu nafte. Nezavisnost, od koje nijedna kurdska partija neće odustati u teoriji, u praksi se odlaže do stabilizacije cena nafte.

To je loša vest za Erdogana, kojem prekid poslovanja s Barzanijem preti gubitkom ogromnih sredstava kojima su raspolagali njegov porodični klan i on lično.

Razume se, nezavisnost i državni status regiona Kurdistan nisu mogli da ne izazovu nemire u turskim vilajetima naseljenim Kurdima, ali su ekonomija, koja u potpunosti zavisi od Ankare, i veze s Erdoganom, previše značile za Barzanija, da bi „ljuljao čamac“ u susednoj zemlji.

Danas kurdski nacionalisti imaju potpuno odrešene ruke kada je u pitanju Turska.

S obzirom na to kako oštro Bagdad reaguje na prisustvo turskih vojnika na iračkoj teritoriji, Erdogana čeka mnogo iznenađenja i na tom pravcu.

Izvor Fakti, 04. mart 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u