DA LI RUSIJA VODI PRIKRIVENI HIBRIDNI RAT PROTIV NEMAČKE?

Zidojče cajtung” saznaje da je Merkelin kabinet naložio Spoljnoobaveštajnoj službi (BND) da istraži da...

Zidojče cajtung” saznaje da je Merkelin kabinet naložio Spoljnoobaveštajnoj službi (BND) da istraži da li je Rusija organizovala propagandnu kampanju u Nemačkoj

Desničarska antiimigraciona stranka Alternativa za Nemačku (AfD) na minulim lokalnim izborima u nemačkoj pokrajini Hesen uspela je da privuče toliko nekadašnjih glasača Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel i Socijadlemokratske partije (SPD) Zigmara Gabrijela da je sada postala treća po snazi stranka u gradovima kao što su Frankfurt, Vizbaden i Kasel. Da u nemačkim vladajućim strankama zabrinutost bude još veća, čak je u pojedinim manjim mestima nadomak Frankfurta oko 10 odsto glasova dobila i Nacionaldemokratska partija, koja važi za neonacističku i o čijoj se zabrani trenutno vodi postupak pred Ustavnim sudom Nemačke.

Budući da je AfD popularnost stekao antiizbegličkom zapaljivom retorikom – što je svojstveno i NPD-u – ovaj izborni rezultat bi stručnjaci NATO-a i zvanični Berlin mogli da okarakterišu kao svojevrstan uspeh ruskog predsednika Vladimira Putina, kojeg optužuju da, koristeći izbegličku krizu, u informacionom ratu želi da sruši s vlasti kancelarku Merkel. Prema pisanju političkog magazina „Špigl”, u kancelarkinom timu veruju da je Putin namerno prouzrokovao novi talas izbeglica kako bi podelio Evropu i oslabio kancelarkinu poziciju.

I dok Berlin nikad nije zvanično osumnjičio Moskvu da ruši Merkelovu, direktor Centra za strateške komunikacije NATO-a Janis Sarts u razgovoru za londonski „Obzerver” direktno tereti Putina da svim silama pokušava da isprovocira svrgavanje Merkelove tako što je pokrenuo informacioni rat u nastojanju da izazove bes kod Nemaca, koji se ne slažu sa kancelarkinom politikom „otvorenih vrata” za izbeglice.

„Sada postoje dokazi ruske agitacije protiv Merkelove u Nemačkoj. Rusija uspostavlja mrežu koja može da se kontroliše. Koristeći izbegličku krizu, pokušavaju da potkopaju političke procese na veoma ozbiljan način”, tvrdi Sarts, ističući da govori kao stručnjak, a ne u ime NATO-a. „Angela Merkel je veoma jasno podržala nastavak sankcija Rusiji, i da je u pitanju samo (ruska) kazna, to bi bilo u redu, ali ovako (Rusi) testiraju mogu li da kreiraju atmosferu za političke promene u Nemačkoj. Mislim da žele da provere mogu li da u tako velikoj zemlji, koja u normalna vremena nije toliko ranjiva, kreiraju uslove koji bi doveli do promene političkog vrha. Koriste ljude koji govore ruski jezik, društvene mreže, pokušavajući da jačaju već postojeće raskole. Koriste krajnje desničarsku retoriku”.

Samo prošle godine u Nemačku je došlo oko 1,1 milion izbeglica što je zaoštrilo političku atmosferu, a kancelarka je zbog svoje migracione politike stekla žestoke kritičare. Sledeće nedelje se održavaju pokrajinski izbori u tri od 16 nemačkih pokrajina, pri čemu CDU pokušava da osvoji ponovo vlast u Baden-Virtembergu i Rajnland-Pfalcu, a zadrži vlast u istočnoj pokrajini Saksonija-Anhalt. Predizborne ankete ukazuju na tesnu borbu, dok su opštinski izbori u pokrajini Hesen pokazali da su CDU i SPD obe osvojile po oko 28 odsto glasova, ali da su u odnosu na prošle izbore izgubile znatan broj glasača, koji su uglavnom davali glas AfD-u, pa je ova nova stranka Vizbadenu i Frankfurtu osvojila čak 16,2 odsto glasova.

„To je zastrašujuće. Ako sa dvocifrenim rezultatom uđu u pokrajinske parlamente i možda čak i u savezni parlament, to će promeniti celo nemačko društvo u negativnom pravcu”, kaže za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD Eva Hegl, zamenica šefa poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu.

Prema rečima profesora Univerziteta u Marburgu Bena Hafenegera uspeh AfD leži u tom što birači „traže brze i lake odgovore”, te misle da „ih tradicionalne stranke više ne predstavljaju”.

„Naše studije pokazuju (u Nemačkoj) imamo oko 10 do 15 odsto ljudi koji su desničarski ekstremisti, nekad i više. Ali dosad se to nikad nije iskazalo i u rezultatima glasanja”, kaže ovaj stručnjak za ekstremizam, koji ne pominje ruski informacioni rat.

Nemački mediji su optužili Moskvu da vodi „hibridni rat” protiv Berlina, kada je jedan ruski kanal izvestio o tome da su izbeglice silovale jednu rusku sedamnaestogodišakinju, što se na kraju ispostavilo kao netačno. Ali, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je javno osumnjičio nemačke vlasti da „lakiraju stvarnost” kada je reč o izbeglicama, što je u Berlinu shvaćeno kao direktna ruska podrška nemačkim ultradesničarima.

„Videli smo to u Nemačkoj. Najbolji dezinformacioni alat je onaj kada vaš protivnik ne primećuje. Tada je najefikasniji”, kaže Sarts, dodajući je otkrivanje ruskih planova smanjilo šanse za potpirivanje nereda u Nemačkoj.

„Zidojče cajtung” saznaje da je Merkelin kabinet naložio Spoljnoobaveštajnoj službi (BND) da istraži da li je Rusija organizovala propagandnu kampanju u Nemačkoj. Portparolka kancelarka nije želela ni da potvrdi ni da demantuje ovu informaciju, ali je istakla da „pomno prate pojačani rad ruskih medija, pri čemu se u pojedinim oblastima može definitivno primetiti pristrasno izveštavanje”.

Ali, kako se saznaje, obaveštajce BND-a ne zanima samo ruski uticaj preko propagande već još od avgusta prošle godine nastoje da procene ruski uticaj na vlast u Grčkoj, koja je prva zemlja članica EU u koju najviše ima uticaja na Atinu.

Otkad je Siriza došla na vlast i pokazala sklonost za saradnju sa Putinom, BND analizira ključne političke igrače u Atini, a navodno su se nemački agenti infiltrirali i u nevladine organizacije koji rade sa izbeglicama u Grčkoj, Turskoj i ostalim zemaljama na izbegličkim rutama.

Odgovor na pitanje zašto zvanični Berlin i nemački mediji sumnjiče Moskvu za „hibridni rat” i potkopavanje pozicije Merkelove možda se nalazi u analizi američkog novinara Kristofera Deliza, koji na osnovu više izvora u obaveštajnim krugovima tvrdi da BND nastoji da „što više otkrije o aktuelnom grčko-ruskom planu da destabilizuju Evropu, terajući 100.000 migranata masovno na svoju severnu granicu, u nastojanju da silom održe granicu otvorenom”. Prema oceni ovog novinara, to bi „najviše nanelo štete makedonskoj državi, što je grčki strateški interes, a izazvalo bi rasulo u regionu, što je ruski strateški interes”.

Izvor Politika, 08. mart 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u