NOVI NAČINI KONTROLE UMA

Šta je to „subliminalna manipulacija” i kako se upravlja korisnicima interneta bez njihovog znanja...

Šta je to „subliminalna manipulacija” i kako se upravlja korisnicima interneta bez njihovog znanja

Robert Epstejn (na slici gore), viši naučni psiholog na američkom Institutu za bihejvioralno istraživanje i tehnologiju u Kaliforniji autor je 15 stručnih knjiga i bivši glavni urednik časopisa Psychology Today, napisao je ovaj članak kao uvodnik za njegovu novu knjigu The New Mind Control.

„Internet je iznedrio nove suptilne oblike uticaja koji mogu da utiču na izbore i manipulišu svime što ćemo reći, misliti i raditi”, tvrdi Epstejn.Tokom prošlog veka nekoliko velikih pisaca izrazilo je zabrinutost za budućnost čovečanstva. U knjizi The Iron Heel iz 1908. godine američki pisac Džek London iznosi viziju sveta u kome šačica bogatih korporativnih titana – takozvani „oligarsi” – drže mase pod kontrolom „politikom nagrade i kazne”. Veliki deo čovečanstva tako živi u virtuelnom ropstvu, dok pojedini „srećnici” bivaju potkupljeni većim platama, koje im omogućavaju da žive dobro, ali bez stvarne kontrole svojih života.

U knjizi Mi (1924) ruski pisac Jevgenij Zamjatin budućnost ondašnjeg Sovjetskog Saveza vidi kao državu u kojoj se svi ljudi prate putem sveprisutnih nadzornih uređaja. U svetski poznatoj knjizi Vrli novi svet britanski autor Aldos Haksli predviđa savršeno društvo u kome su nezadovoljstvo i agresija iskorenjeni iz čovečanstva putem kombinacije genetskog inženjeringa i psihološke kontrole. Potom u romanu 1984. njegov sunarodnik Džordž Orvel 1949. godine opisuje društvo u kome su i ljudske misli pod kontrolom. U Orvellovom svetu deca su učila pojednostavljeni oblik engleskog zvani „novogovor” kako bi se obezbedilo da nikad ne izraze ideje koje bi bile opasne za postojeći društveni poredak.

MANIPULACIJA „ISPOD PRAGA SVESTI”
Kako se u pomenutim delima radilo o fiktivnim likovima i događajima, ne bi bilo na odmet pomenuti neke stvarne manifestacije onog što su u svojim delima zamišljali pomenuti autori. Većina nas čula je za podsvesnu manipulaciju, odnosno manipulaciju „ispod praga svesti”, koja je po prvobitnoj definiciji slanje kratkih poruka koje govore ljudima šta da rade, ali im se prikazuju tako kratko da nisu svesni onog što su videli ili čuli. Godine 1957. istraživač marketinga i psiholog Džejms Vajkari, za vreme prikazivanja filma Piknik u jednom od bioskopa u Nju Džersiju, proveo je jedan od najpoznatijih eksperimenata ove vrste. Svakih pet sekundi na platnu su se pojavljivale reči: „Gladan?“, „Jedi kokice!” i „Pij koka-kolu!”. Poruke su bile vešto skrivene unutar projekcije filma, a trajale su samo 0,003 sekunde. Prodaja kokica u tom bioskopi povećala se za 57,8 odsto a koka-kole za 18,1 odsto.

kontrolauma01Američka Savezna komisija za komunikacije 1974. godine iznela je mišljenje da je upotreba takvih poruka bila „u suprotnosti sa javnim interesom”. Zakoni o zabrani subliminalnih poruka predloženi su i američkom Kongresu, ali nikad nisu doneseni.

Američki novinar Vens Pakard u svom bestseleru The Hidden Persuaders (1957) otkriva mnogo veći problem. Moćne korporacije su u stalnoj potrazi za širokim rasponom različitih tehnika za kontroliranje ljudi bez njihovog znanja. On je prvi opisao neku vrstu rada u marketingu u kojoj blisko sarađuju marketinški i stručnjaci za društvene odnose, a sve to kako bi se pronašao način kako da ljudi kupuju stvari koje im nisu potrebne i na koji način bi od prvih dana trebalo odgajati djecu da bi kasnije postali dobri potrošači. Tako, na primer, umirujuća muzika, koju svi slušamo kad hodamo kroz supermarkete, izaziva takav efekat da hodamo sporije i kupujemo više proizvoda, bili nam oni potrebni ili ne.

Kako su političari veoma brzo prepoznali moć manipulacije koju su počeli da upotrebljavaju marketinški stručnjaci, počeli su da se konsultuju s njima. Tako su političari već 50-tih godina prošlog veka počeli da paze na detalje poput odjeće, boje glasa, izraza lica, šminke, frizure itd.

Do kog nivoa se razvila manipulacija ljudima unazad 60 godina do danas, teško je tačno reći. Ali sigurno je napredovala do krajnjih granica, posebno ako se u obzir uzmu mediji i napredak informacione tehnologije. Za prvi primer ne bi bilo zgoreg uzeti Gugl pretragu. Gugl je postao glavni izvor informacija u gotovo svim područjima informisanja uglavnom zato što pretraživač gotovo trenutno daje tražene informacije. Prvi ispis informacija toliko je „zadovoljavajući” da oko 50 odsto klikova korisnika završi na jednom od prva dva ponuđena izvora, a više od 90 odsto klikova završi na jednoj od deset stavki prikazanih na prvoj stranici rezultata. Samo manji deo ljudi pregleda druge stranice sa rezultatima iako ih je često na hiljade, što znači da verovatno sadrže još mnogo dobrih i boljih informacija od onih na prvoj stranici pretrage.

BEZ MOGUĆNOSTI IZBORA NIUČEMU
Na koji način Gugl odlučuje šta će se pojaviti na prvoj stranici pretrage –”poslovna je tajna”. Tu dolazimo do ključnog pitanja. Favorizuje li Gugl određene korporacije ili političke opcije? U većini zemalja 90 odsto onlajn pretraživanja vodi se na Guglu, što kompaniji daje enormnu moć za manipulaciju, prodaju i izbore širom sveta.

Što se tiče društvene mreže Fejsbuk, postoje li zakoni koji zabranjuju selektivno slanje oglasa bilo koje vrste određenim korisnicima? Apsolutno ne. Zapravo, ciljano oglašavanje je jedan od načina na koji Fejsbuk zarađuje novac. Manipuliše li Fejsbuk na taj način izborima? Opet je teško reći iako bi bilo glupo tvrditi da ne dolazi do iskorištavanja „rupa u zakonu” pošto ne postoje nikakvi zakonski okviri u tom pogledu koji se tiču društvenih mreža.

U jednom američkom istraživanju koje je trajalo nedelju dana 689.000 korisnika Fejsbuka je primilo različito napisane vesti, od kojih su jedne bile napisane u pozitivnijem, a druge u više negativnom smislu. Potom su korisnici prve grupe u komunikaciji sa drugim ljudima koristili pozitivnije pojmove, dok su se korisnici iz druge grupe u komunikaciji služili sa više negativnih pojmova. To u svakom slučaju pokazuje da medijske kuće do određene mere mogu namerno da manipulišu emotivnim stanjima, a kakvi rezultati se postižu ponavljanjem istih vesti u negativnom kontekstu svakodnevno i kroz duže vremensko razdoblje, možemo samo da nagađamo.

Za kraj, možemo zaključiti da pretrage i društvene mreže utiču na mnogo više stvari od toga šta ljudi kupuju i za koga će glasati. One imaju uticaj na mišljenja, verovanja, stavove i ponašanje korisnika interneta širom sveta. Naravno, sva ta manipulacija prolazi „ispod praga svesti”. Živimo u svetu u kojem nekolicina high-tech kompanija, ponekad ruku pod ruku sa vladama, prati sve naše aktivnosti, kontrolišući sve više onog što mislimo, osećamo, činimo i govorimo.

kontrolaumaTehnologija koja nas danas okružuje nije više bezopasna igračka. Ona omogućuje manipulacije bez presedana u ljudskoj istoriji, koje su trenutno daleko izvan dosega postojećih propisa i zakona. Futuristički pisci s početka prošlog veka imali bi se danas čemu čuditi, jer nisu mogli ni zamisliti do kog će nivoa manipulacija danas doći. Ako kao ljudi svesno zanemarimo ove stvari, nećemo našim potomcima ostaviti mogućnost izbora doslovno niučemu, za Global Research piše istaknuti stručnjak za ovu oblast Robert Epstejn, viši naučni psiholog na američkom Institutu za bihejvioralno istraživanje i tehnologiju u Kaliforniji.

Preveo i obradio LUKA RONČEVIĆ

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u