NENAD POPOVIĆ: SRBIJA NEMA BLIŽEG PARTNERA OD RUSIJE

SNP se pridružio koaliciji oko SNS kako bi podržao nacionalno jedinstvo, a ne produbio...

SNP se pridružio koaliciji oko SNS kako bi podržao nacionalno jedinstvo, a ne produbio nacionalne podele

Jedno od iznenađenja predizbornih turbulencija bio je i koalicioni sporazum Srpske narodne partije sa vladajućom partijom. Lider SNP, Nenad Popović, koji važi za promotera što čvršćih odnosa sa Rusijom, objašnjava o čemu se radi.

Koja je stvarna perspektiva rusko-srpske saradnje, ona je ovde zamagljena ili osporavanjem ili infantilnim emotivnim nastupom?

— Izvoz u Rusiju je od 2001. do danas povećan 13 puta. Pre petnaest godina smo imali izvoz od 80 miliona dolara, a danas je 1,2 milijarde. Ne postoji ni sa jednom zemljom, čak ni sa Evropskom unijom, toliki rast. To govori i o potencijalu danas najvećeg svetskog tržišta koje je, mnogo pre nas, prepoznala i EU i Amerika.

A politički odnosi?
— Sa sigurnošću mogu da kažem da Srbija nema bližeg političkog partnera nego što je Rusija. Da ne idem u daleku istoriju, u Prvi i Drugi svetski rat, period sankcija, ali da se vratimo samo u prethodnu godinu. Imali smo dva velika problema koji su mogli da imaju katastrofalne posledice za budućnost Srbije. Prvi je Rezolucija o Srebrenici. Da je prošla imali bi situaciju da bi na Guglu kao prva odrednica Srba izlazilo da smo narod koji je izvršio genocid. Toga nas je spasila Rusija vetom u Savetu bezbednosti i tek će buduće generacije biti svesne važnosti i dometa te odluke. Drugo je prijem Kosova u Unesko. Zamislite da su Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica postali deo kulturne baštine lažne države Kosovo? Samo na ta dva primera možemo zaključiti da se Rusija prema nama ponaša kao prema rođenom bratu.

Koliko zaista srpska privreda može da uskoči u prazan prostor koji se ukazao uvođenjem sankcija Rusiji?
— Istorija se uvek ponavlja. Najbolje godine u bivšoj Jugoslaviji bile su 60-te, 70-te i 80–te zato što je 50 odsto srpskog izvoza išlo ka Rusiji. Kada je prestao Hladni rat i kad smo izgubili poziciju na tom tržištu počeo je ekonomski pad u Srbiji. Sankcije koje su se desile između Rusije i EU, a od nedavno i između Rusije i Turske, su ponovo ta ista šansa da Srbija, bar jednim delom, zauzme ponovo pozicije sa kojih smo mi oterani. Ova šansa se dešava jednom u 50 ili 100 godina i moramo da je iskoristimo. Turska je u Rusiju izvozila robe za sedam milijardi evra. Da uzmemo samo ped odsto tog kolača, to je 350 miliona evra u robama i uslugama.

Da li ćemo i mi biti primorani da uvodimo sankcije Rusiji i šta ćemo raditi ukoliko dođe do takve vrste uslovljavanja od starne SAD i EU?
— Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji i to je nekoliko puta potvrdio i premijer Vučić. Taj stav maksimalno podržavamo i mislim da ne postoji nikakva bojazan od uvođenja sankcija Rusiji ako i sledeću vladu formira ova koalicija. U tom istrajavanju su nam najveći saradnici evropski biznismeni. Ne postoji nijedan sa kojim sam razgovarao – i onima koji su ovde i u Evropi – koji podržava sankcije prema Rusiji. I u Evropi se menja situacija. Imali smo velike razgovore sto najveći nemačkih privrednika sa kancelarkom Merkel i sto najvećih francuskih sa predsednikom Olandom koji su tražili prekid sankcija.

Parafiranje IPAP sporazuma sa NATO izazvalo je buru. Vaša partija je jedina glasala protiv?
— Mi smo bili protiv tog sporazuma i 2015. kad je potpisivan. NATO je bombardovao Srbiju, stvorio lažnu državu Kosovo, bombardovao Republiku Srpsku, logistički organizovao i pomogao progon 250.000 Srba iz Krajine, danas pomaže formiranje vojske Kosova. Nemamo nikakav interes da budemo članovi tog pakta i Srbija će ostati vojno neutralna. To je i želja i volja 90 odsto građana Srbije, niko ovde nije za NATO, ne treba nam i naneo bi nam političku i ekonomsku štetu.

Otkud koalicija sa SNS, vaše partije nisu baš na istom fonu?
— SNP se pridružio koaliciji oko SNS-a kako bi podržao nacionalno jedinstvo, a ne produbio nacionalne podele. Za vreme ove vlade mi smo maksimalno podržavali stav da ostanemo vojno neutralni, da se Rusiji ne uvode sankcije, a znam koji su i kakvi sve pritisci bili u tom pravcu. I po pitanju migranata, gde smo se najviše razlikovali, politike su nam se približile i mi u potpunosti podržavamo ovu poziciju koja je pozicija cele EU.

Ima li razlika?
— Glavna razlika je naš odnos prema EU i naš stav nećemo menjati. Mi smo evroskeptična partija, ali smatramo da Srbija treba da razvija najbolje odnose sa EU. Međutim, isto tako smatramo da Srbija nema nikakav interes, ni ekonomski ni politički, da bude članica EU. U svakoj evropskoj vladi imate ministre koji su protiv Unije. Najnoviji primer je Velika Britanija gde je premijer Kameron i polovina ministara za, a polovina ministara protiv EU. Gradonačelnik Londona Boris Džonson koji je, praktično, drugi čovek konzervativaca i verovatno jedan od naslednika Kamerona je glavni protivnik ostanka Britanije u EU. A njih dvojica su članovi iste partije.

GREŠKA OKO KOSOVA
— Neoprostiva greška koju je uradila Vlada Demokratske stranke je što je pitanje Kosova iz Saveta bezbednosti UN, gde smo uvek imali podršku Rusije, bez ikakvog razloga i iz svog evrofanatizma premestila u Evropsku uniju čija je većina članica u tom trenutku već priznala lažnu državu Kosovo. To je kao da idete na noge onome ko hoće da vam otme kuću i zemlju!

Izvor SNP/Blic, 13. mart 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u