PRETI LI DESNICA SRBIJI?

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Nisam pristalica toga da se omladina koja je trenutno uz tzv. desne...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Nisam pristalica toga da se omladina koja je trenutno uz tzv. desne političke opcije napada po medijima da je fašistička

Već niz godina slušamo teorije o opasnosti od pobede desnice. Gotovo istu matricu koristio je Slobodan Milošević jednako kao i kasmoje poražena struja sa Osme sednice, koja je posle 5. oktobra 2000. godine zajahala Srbiju. I jedni i drugi društvo su konstantno plašili pobedom zadriglih i masnih četnika, koji nose noževe u zubima i koji jedva čekaju da zarate sa pola sveta.

Da se ne lažemo, ikonografija i neodmerene izjave pojedinih političkih opcija sa desnog spektra zaista su im išle naruku za vođenje takve kampanje, ali istinske opasnost po društvo od pobede desnice nikada nije bilo niti će biti, bar u dogledno vreme. Bar ne od takve desnice koja na mitinzima afirmiše zastave „Sloboda ili smrt“ ili nosi za reverom Ljotićevske oznake. Osim urlanja po ulici i pravljenja beskorisne i nepotrebne galame, te političke opcije jednostavno ne mogu da pobede u Srbiji.

Najpre zbog toga što one same to neće, jer bi tada valjalo preuzeti odgovornost za vođenje države, a, sa druge strane, zato što su ideje za koje se zalažu neprihvatljive većinskom biračkom telu u Srbiji. Da ne govorim o tome da je reč o beznadežnim političkim amaterima. Takve opcije će zauvek ostati na krilatici da im je važan soj, a ne broj, što suštinski znači da su bezopasne za eventualni dolazak na vlast.

ZAŠTO NEMA OZBILjNE DESNICE
Sa žalošću se može kosntatovati da Srbija i nema ozbiljnu desnicu. Doduše, nema ni levicu, jer teško je zamislivo da SPS ili DS predstavljaju partije koje se bore za radnička prava kad su im rukovodstva do guše ogrezla u saradnji sa tajkunskim lobijima i predstavljaju onaj najgori vid razbojničkih kapitalista kojima je do sirotinje stalo taman koliko ateisti do liturgije. No ta tzv. levica i može da pobedi, jer je dobrano sponzorisana što iz inostranstva što od ovdašnjih tajkuna, a i dugi niz godina štitila je isključivo tajkunske interese. Ovi što su na tzv. desnom polu nemaju tu logistiku, odnosno dobijaće je po potrebi na kašičicu čisto da, krajnje kontrolisani, remete normalne društvene tokove. Prevedeno na srpski, i njima će strani faktor, pa i tajkuni, priskočiti u pomoć ne bi li takva desnica poremetila vlast, odnosno izazvala određene turbulencije, ali samo do određenih granica, jer nikome nije u cilju da ona preterano ojača. Njihov limit će uvek biti strogo kontrolisan.

srbijadesnica01Dometi ovog što se u Srbiji naziva desnicom su minorni za ozbiljnu politiku. Najviše što može tzv. desnica je da uđe u parlament i da u njemu pravi cirkus. Više od toga jednostavno je nemoguće. Najveća pretnja po društvo od nje je ometanje donošenja zakona i razvlačenje skupštinskih rasprava do beskonačnosti. Svakako, uz to ide obavezno podizanje tenzija u društvu kod onog ekstremnog biračkog tela koje može da napravi neke incidente na nekoj sportskoj priredbi ili eventualno na uličnom protestu. Snage za bilo šta više, a i želje kod samih lidera desnice, jednostavno nema.

RADIKALNA OMLADINA JE NAŠA BUDUĆNOST
Zato nikada nisam bio pristalica toga da se omladina koja je trenutno uz takve političke opcije napada po medijima da je fašistička ili ne znam kakva. Ona je buntovna, a u eri velikih nepravdi po svetu, pa i u našem društvu, podložna je manipulaciji. Samozvani lideri koji nikada ne žele da preuzmu bilo kakvu odgovornost sebi daju za pravo da iznose nadrealne političke stavove i njima najlakše manipulišu mladima. To traje sve dok omladina ne sazri. Tada u gotovo 90 odsto slučajeva napušta takav vid bavljenja politikom, jer shvata da je beskonačna galama na ulici suštinski neupotrebljiva i beže od takvih lidera, jer je to što oni zagovaraju nerealno i beskorisno.

Prirodno je da ljudi traže način kako da svoje ideje realizuju, a ne samo da kritikuju i da viču „ua“. Ti mladi ljudi vole svoju zemlju i, kada odrastu, završe fakultete i prođu kroz sito i rešeto političkog delovanja – a tu se podrazumeva i pokoji pendrek po leđima, učešće na tribinama po svim mogućim selima i gradovima u Srbiji, mnoštvo pročitanih knjiga i novinskih tekstova, stalno praćenje političkih zbivanja – e kada sve to prođu i ostanu na nogama, počinju da shvataju da im život ne može proći u političkom delovanju na ulici, već da svoje ideje moraju da ostvaruju kroz institucije. Tada počinje racionalno razmišljanje i nadogradnja patriotizma, koji u sebi nose od rođenja. Tog momenta oni postaju korisni za ovu državu i zato od njih danas Srbija ne mora da se plaši. Naprotiv, oni su poželjni. Oni su budućnost ovog društva.

srbijadesnica03Da zaključimo: od ovakve desnice u Srbiji nema nikakve pretnje osim što će praviti cirkus po ulici ili, ao se plasiraju, u skupštini. Ozbiljna politika je daleko od toga, a samim tim i ozbiljna podrška. Narod u Srbiji očekuje progres, ekonomski boljitak, miran život bez konflikta sa susedima ili bilo kojom silom, a to je sve suprotno od onog što današnja tzv. desnica u Srbiji zagovara.

Politika
Pratite nas na YouTube-u