INDIJA I POČETAK KRAJA SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

MILOŠ ZDRAVKOVIĆ Dogodilo se nezamislivo: bivša kolonija odbila je da potpiše nešto jer nije...

MILOŠ ZDRAVKOVIĆ

Dogodilo se nezamislivo: bivša kolonija odbila je da potpiše nešto jer nije dobila garancije za svoje stanovništvo

Svetski značajni događaji i procesi, osvetljeni egzaktnim i neumoljivim brojkama, nižu kao na traci. Uspostavljanje BRIKS, Azijska infrastrukturna investiciona banka, Briks banka, SAD su odustale od bombardovanja Sirije, Indija postala najveći uvoznik naoružanja iz Ruske Federacije, Kina dobila prvi tender za nabavku strateškog naoružanja u Turskoj (članici NATO)… Da se postojeći svetski poredak brzo menja, dokazuje i to što je Kina postala zemlja sa najvećim bruto nacionalnim dohodkom (BDP), dok je Indija postala svetska ekonomija broj tri. Posle više vekova centar moći sa Atlantika seli se na Pacifik. Čini se da demografski i ekonomski bum Azije ništa ne može da zaustavi.

Uprkos višedecenijskom nerazumevanju (većina autora bi rekla i otvorenom neprijateljstvu), Indija i Kina postaju sve bliže i ekonomski i politički. Metod „zavadi pa vladaj“ sve manje je primenjiv na azijskom kontinentu. Najmnogoljudnija zemlja sveta (Kina) ima sve više podrške i razumevanja od najmnogoljudnije države broj dva (Indija), a u bliskoj budućnosti broj jedan.

Ipak, osnovni razlog je što Nju Delhi razume značaj odnosa Kine i Indije za razvoj i prosperitet ovih velikih nacija. Indija ne može priuštiti gubitak kineske podrške, koja joj treba kao motor za ekonomski i tehnološki razvoj zemlje. Osim toga, Nju Delhi je od Moskve službeno preuzeo predsedavanje grupom BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Iz američke perspektive, Kina, Rusija i Indija opasne su zbog statusa supersila, a SAD sigurno ne žele videti jaču Indiju.

Velika privrede se takmiče međusobno, ali to ne znači da su postale protivnici. Definicija „novog sveta“ nastala je u Indiji, za razliku od zapadnog pogleda na rivalstvo. Tri članice grupe BRIKS (Kina, Indija i Rusija) istovremeno su i tri najveća akcionara u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci (AIIB) na čelu sa Kinom. U banci Kina ima pravo glasa sa udelom od 26,06 odsto, Indija 7,5 i Rusija 5,92 odsto. Na četvrtom mestu je Nemačka sa 4,15, potom slede Koreja, Australija, Francuska, Indonezija, Brazil, Velika Britanija, Turska, Italija, Saudijska Arabija, Španija i druge članice.

Razvojna banka BRIKS, AIIB i Novi Put svile inicijative su koje predvodi Kina u nastojanju da se pronađu novi načini globalnog finansiranja i razvoja, a Indija i Rusija su sklopile partnerstvo sa Kinom na svim navedenim projektima.

NAPORI VAŠINGTONA DA SPREČI NOVU PODELU KARATA
Posle poslednjih parlamentarnih izbora u Indiji, stratezi u Vašingtonu i Briselu su -proslavljali pad bivšeg premijera Manmohana Singa, ocenjenog kao neprijatnog i odanog grupi BRIKS. Nakon likovanja što je izbore dobio nacionalista i tržišno orijentisani Modi, 2014. godine Indija je ubrzo odbila da potpiše Globalni sporazum o liberalizaciji tržišta (FTA), što je bio veliki udarac za SAD i Svetsku trgovinsku organizaciju.

briksgdpaTada je američki državni sekretar Džon Keri krenuo u očajnički napad na jedinstvo BRIKS, pokrenuvši peti indo-američki strateški dijalog. Keri se sastao i sa nekoliko visokih indijskih zvaničnika. Razgovaralo se o jačanju bilateralnih odnosa, uključujući i jačanje saradnje u sektoru odbrane, energije i globalne trgovinske saradnje. Celokupna američka strategija je bila zasnovana na principu povećavanja antagonizma na osovini Delhi-Peking. Ipak Keri je morao da sasluša niz pritužbi koje je Nju Delhi uputio Vašingtonu. Glasilo komunističke partije Kine Global Times primetilo je da ovog puta Američka politika „zavadi pa vladaj“ nije donela rezultat.

Keri je došao u Nju Delhi sa nadom da će indo-američki odnosi biti jedno od najvažnijih partnerstva 21. veka. Ključno pitanje za koje se Keri nadao da će se dogovoriti sa indijskim liderima je protivljenje Nju Delhija reformi Svetske trgovinske organizacije (WTO) i predloženim globalnim trgovinskim reformama, koje su tako dizajnirane da idu u prilog zapadnim privredama. Ipak, u prvi plan je izbila afera prisluškivanja.

Nova indijska vlada je Keriju odmah dala do znanja da je neprihvatljivo špijuniranje američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), koja je prisluškivala komunikacije u Indiji, a posebno političare – lidere stranaka i društvenih grupa. Ista očekivana reakcija američkih „saveznika“ u Evropi je izostala, iako je NSA prisluškivala i samu nemačku kancelarku Angelu Merkel.

Sporazum, bi trebalo da olakša trgovinu na globalnom nivou, a na neki način da uspostavi globalnu zonu slobodne trgovine. Svetska trgovinska organizacija (WTO) tražila je da stupi na snagu od jula 2015. godine, navodeći kako bi time globalna ekonomija zaradila više od 1.000 milijardi dolara godišnje. To je možda i tačno predviđanje, ali se ne govori o konačnom odredištu većine profita. Indija je odbila da potpiše takav sporazum pod izgovorom bezbednosti u prehrani stanovništva.

Indija je kritikovala sporazum, jer se njime nimalo ne dotiče pitanje bezbednosti ishrane za Indijce. Nju Delhi troši veliki novac na subvencije (oko 30 milijardi dolara godišnje), a još dodatno podstiče programe za distribuciju subvencionisane pšenice i pirinča za 800 miliona ljudi. Sve je to u cilju suzbijanja neuhranjenosti, što je još započela prethodna vlada. Subvencionisanje poljoprivrede i distribucije hrane su u određenim granicama u suprotnosti sa pravilima WTO.

SVET JE POČEO DRUGAČIJE DA DIŠE
Ipak, svet drugačije diše, odnosno verbalne packe sa zapada više mnogo ne brinu Indijce. To je pokazao smešak premijera Modija kada mu je Džon Keri poručio kako odbijanje potpisivanja trgovinskog sporazuma može ozbiljno naškoditi imidžu Indije.

kerimodiMožda su se zapadni lideri nadali da će Indija smenom vlasti promeniti kurs, budući da je bivša Singova vlada, čvrsto vezana za grupu BRIKS, tražila reforme međunarodnih organizacija kao što su MMF, Svetska banka i WTO. Međutim, nova nacionalistička vlada u Indiji je ostala pri istom stavu i u tom smislu se nije ništa promenilo.

Zapadni stratezi su očekivali da sporazum bude tačka na BRIKS i nadali su se da će WTO postići jedinstveni uspeh u 19 godina svog postojanja te obesmisliti Azijske ekonomsko-političke integracije. Američke diplomate su bili šokirani kada je Indija iskoristila svoje pravo veta i, nakon 11 sati teških pregovora, odbila da potpiše Sporazum o slobodnoj trgovini (FTA). Indija je dobila kritike više svetskih lidera, koji su izjavili kako Nju Delhi dovodi u pitanje budućnost same Svetske trgovinske organizacije i multilateralnog sistema. Neke vodeće zapadne zemlje već su razgovarale o planu da se Indija isključi iz ugovora o olakšicama i da se ide napred bez obzira na njen veto. Neuspeh sporazuma znači da se zemlje odmiču od monolitnih pojedinačnih ugovora, kakvi su se unutar WTO definisali već decenijama.

KAKO JE KINA „OTKRILA“ INDIJU
Šta u stvari znači Indijsko „ne“, najbolje označava jedan naslov britanskog Rojtersa: Može li Indija označiti kraj Svetske trgovinske organizacije? Eksperti koji su komentarisali odluku Indije kažu da je ona usledila zbog pravila WTO, koja uglavnom pogoduju organizacijama kao što je sporazum o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), stvoren pod okriljem vlade u Vašingtonu. Takve organizacije imaju svoja pravila i mehanizme za rešavanje sporova, što može dovesti do podele sveta u različite trgovačke blokove. Ipak dogodilo se nezamislivo. Jedna bivša kolonija je odbila da potpiše nešto jer nije dobila garancije za svoje stanovništvo.

Osovina Rusija-Kina već je čvrsto osigurana, grupi se pridružila i poslednja kritična evroazijska sila Indija. Rusija sigurno nije bila prva koja je procenila ključni značaj sklapanja možda najvažnije geopolitičke osovine u istoriji čovečanstva, u kojoj mora biti mesta za Indiju. Bila je to Kina, višedecenijski rival Nju Delhija.

Još pred kraj mandata prošle vlade i početkom vladavine premijera Modija postavilo se pitanje da li će Indija prigrliti osovinu SAD-EU-Japan, a napustiti saveznike iz grupe BRIKS – Rusiju i Kinu. Veto na liberalizaciju svetske trgovine bio je najnoviji šamar kojeg je primila američka globalna hegemonija, jer WTO, kao i MMF i Svetska banka, su sve samo ne „međunarodne organizacije“.

Iluzije bivšeg američkog državnog sekretara (a možda i buduće predsednice) Hilari Klinton i aktuelnog predsednika Obame, koji su uvereni da je dovoljno negde odleteti avionom i da je sve rešeno – definitivno su razbijene. Desio se porast svesti o sopstvenim interesima u Evropi i otrežnjenje da Evropska unija nije SAD – gde efikasnost privrede zavisi od dominacije u svetu – zbog čega EU može da bude fleksibilnija od Amerike. I mogla bi to da iskoristi da pod uticajem tuđih interesa nije dozvolila da bude uvučena u sukob s Rusijom, u kojem se, uzimajući u obzir i uticajne saveznike Rusije, nalazi u nepovoljnom položaju. Bespotrebno je reći da je to rezultovalo je povećanjem antiameričkog raspoloženja na celom kontinentu.

indijawtoStav vlade u Nju Delhiju o reformama WTO, optužbe zbog špijuniranja američke NSA, nepristajanje na sankcije protiv Rusije i jasno odbijanje bilo kakvog savezništva s američkom mornaricom u Južnom kineskom moru na štetu Kine znakovi su da se u proteklih nekoliko godina sve više zemalja u međunarodnim odnosima suprotstavlja ultimatumima američke vlade. Istorija će pokazati da li je premijer Modi izabrao pogrešan put konfortacije sa Vašingtonom ili je trebalo da krene linijom manjeg otpora i pod izgovorom globalizacije prigrli liberalnu demokratiju i slobodno tržište kao univerzalni model življenja.

Izvori: „Global Research“ i „Global Times“

Svet
Pratite nas na YouTube-u