RUSIJA U SIRIJI: POVLAČENjE KOJE TO NIJE

O. RIČARDSON / I. SINČUGOVA / H. FLORES Svi potezi Vladimira Putina u Siriji...

O. RIČARDSON / I. SINČUGOVA / H. FLORES

Svi potezi Vladimira Putina u Siriji sastavni su deo jedne pobedničke strategije

Verovatno ne postoji niko na svetu ko može da zbuni pristalice Putinove politike koliko sam Vladimir Putin. Korisnike društvenih mreža zaspljusnuo je talas neverice i šoka zbog odluke ruskog predsednika da „povuče“ rusku armiju iz Sirije.

Prva i najvažnija stvar koju bi novinar ili analitičar trebalo da naglasi je to da je razlog za ovo povlačenje činjenica da su svi glavni ciljevi ispunjeni. Drugo, ovo nije „povlačenje“ ruskih snaga iz sirijskog konflikta, već povlačenje određenih kopnenih trupa iz određenih bezbednih područja oko Latakije.

Odluka se takođe može odnositi na povlačenje (ili dislokaciju) određenih „dobrovoljačkih“ specijalnih jedinica i „penzionisanih savetnika“ koji su radili zajedno sa Sirijskom arapskom armijom, SAA, u zajedničkim štabovima u centralnoj, istočnoj i severnoj Siriji. O tim snagama se manje zna, ali je u suprotnom pretila opasnost da ih raskrinka i medijski iskoristi pregovarački tim prozapadne opozicije tokom pregovora u Ženevi.

Ovo je najverovatnije bio i „uslov“ opozicije za nastavak pregovora, i to onaj na koji Rusija može da pristane, jer ove snage više nisu od kritične važnosti; Latakija je bezbedna, a savetnici su završili sa programima obuke.

Međutim, povlačeći ovaj potez pre samih pregovora, opozicija je izgubila mogućnost da ga prikaže kao pregovarački ustupak i odraz vlastite političke moći i snage. Sa druge strane, Rusima odgovara da se ovo posmatra kao racionalan potez i pokazivanje dobre volje za mirnim rešenjem.

SIRIJA JE STEKLA INICIJATIVU
Zaista, u današnjem svetu, vojna strategija izlazi izvan okvira uske sfere oružanih sukoba, a informativni rat postaje jednako važan faktor bilo kog uspeha. Zbog toga je od ključne važnosti da razumemo u kojoj meri je Putinova objava uticala na informativni rat. Takođe je važno da shvatimo šta podrazumeva termin „povlačenje“. U korenu svega leži činjenica da Rusija drugačije od SAD razume i obrazlaže svoju spoljnu politiku. Zbog toga zapadna javnost – naviknuta da sluša američka obrazloženja sopstvenih poteza – sada deluje pomalo izgubljeno, što je potpuno razumljivo.

rusijasirijapovlacenje12U ovom slučaju, „povlačenje“ nije povlačenje; bar ne u klasičnom zapadnom poimanju te reči. Bolje ćemo shvatiti o čemu se radi ako na ovo gledamo kao na „operaciju u kojoj se vojne snage udaljavaju od neprijatelja“. Postoji dosta dobrih razloga za ovaj potez, naročito kad se ima u vidu činjenica da je Rusija pomogla Siriji da stekne inicijativu i sposobnost da oređena pitanja sama rešava – posebno da obezbedni vazdušnu bazu u Latakiji. Takođe, potez će pomoći Rusiji na predstojećim mirovnim pregovorima u Ženevi.

Ali zbog čega reč „povlačenje“ ne prija našim ušima? Zbog toga što se usput dogodila zanimljiva promena u američkom spoljnopolitičkom žargonu. Termin „poraz“ zamenjen je rečju „povlačenje“ da bi se ublažio efekat velikih poraza, poput vijetnamskog i iračkog. Porazi su predstavljani kao „povlačenje“, pa je taj termin zauvek ostao sinonim za poraz i nedostatak odlučnosti. Sličnu sudbinu imala je i reč „odstupanje“. U stvarnosti, stratezi mogu gledai u mapu i reći: „Pa vreme je da povučemo snage odavde i rasporedimo ih ovde“. To je suštinski neutralan termin. Bilo bi pogrešno povlačenje snaga ili odstupanje izjednačavati sa taktičkim uzmicanjem ili porazom.

Jednako pogrešno bi bilo izjednačiti rusko takozvano povlačenje sa promenom ciljeva ili ratne sreće Rusije i SAA. Za one koji nisu pažljivo ispratili rusku kampanju, šest meseci čišćenja najvažnijih uporišta ISIS u centralnoj i severnoj Siriji, sa istovremenim obezbeđivanjem obalne linije oko Latakije, moraju se posmatrati kao niz taktičkih i strateških uspeha.

Da, ostvarenje velikih uspeha u kratkom periodu može biti dobar razlog za povlačenje. Rat se i vodi da bi na kraju doveo do mira, a ne da bespotrebno produžava konflikt.

Uklanjanje dela ruskih snaga iz Sirije izvedeno je sa ciljem da podstakne političko rešenje konflikta. Ruska avijacija i mornarica će ostati u Siriji, što znači da će vazdušni udari protiv Daeša (ISIS), Al Nusre i nekih grupa koje pripadaju takozvanoj opoziciji, ali nisu potpisale sporazum o primirju – biti nastavljeni. Rusija nije ostavila deo snaga u Siriji da bi pile čaj i gledale zalazak sunca.

KO GOVORI DA JE PUTIN IZDAO SIRIJU
Takav potez treba posmatrati kao akt dobre volje u traganju za mirnim rešenjem i znak ogromnog poverenja u napredak koji je do sada ostvaren. Da bismo ovo bolje shvatili, poslužimo se obrnutom logikom: Prepostavimo da je Putin umesto ovoga objavio da će Rusija pojačati napore i vojno prisustvo u konfliktu. Da li bi to značilo da stvari idu dobro, ili da ne idu dovoljno dobro?

U svakom slučaju to ne bi izazvalo pitanja o ruskoj „odlučnosti“ i „posvećenosti“ koja sa sobom povlači loša interpretacija reči „povlačenje“. Ali i to se oslanja na spoljnopolitičku retoriku kojom se služe SAD. Kad god se Amerika suočavala sa velikim neuspesima a još uvek nije bila spremna da prihvati poraz, objašnjavala je potrebu za dodatnim angažovanjem trupa ili inteziviranjem napora namerom da pokaže svoju „odlučnost i posvećenost“. Na taj način je indikator poraza za javnost predstavljan kao dokaz sopstvene odlučnosti.

Dakle, da bismo razumeli ruski pristup, potrebno je prvo da dekonstruišemo neke od asocijacija koje povezujemo sa određenim rečima.

rusijasirijapovlacenje08Realnost je takva da politički proces koji vodi ka mirnom rešenju nikada ne bi bio na stolu da nije bilo ruske vazdušne kampanje u Siriji. Odluka da se povuku trupe označava prebacivanje težišta sa ruske na Asadovu vojsku. Sirijska arapska armija nastavlja sa svojom istočnom ofanzivom. Dok ovo pišemo, vode se borbe za Palmiru, što je i više nego simbolično. Sada će se fokus preusmeriti na pregovore u Ženevi. Oni koji sada pričaju kako je Putin izdao sirijski narod ili saveznike poput Irana, Hezbolaha i SAA prosto nisu u pravu.

U početku SAA nije imala kapacitete da izvodi složene strateške operacije protiv terorističkih grupa, koje je neprekidno finansiro američki Stejt department. Ruska intervencije je to promenila. Sada su organizovaniji i imaju koherentnu vojnu strategiju. Pretpostaviti da znamo sve dogovore i sporazume između Putina i Asada bilo bi naivno – a povlačenje snaga koje nije u skladu sa trajnom vojnom strategijom bilo bi besmisleno.

Sporazum o miru će uvek biti krajnji cilj jer je jedina alternativa tom ishodu trajno rusko prisustvo u Siriji. Ovaj potez je usmeren na deeskalaciju tenzija u regionu i prebacivanje težišta na političke pregovore, što je Putin od samog početka navodio kao najpoželjniji ishod.

U vremenu koje je prethodilo predstojećim mirovnim pregovorima, saudijsko-tursko-katarska alijansa pokušala je da nadomesti poraze na terenu pravljenjem medijskog vašara od pregovaračkog procesa. Prvo su nastupili sa apsurdnim uslovljavanjem mirovnog rešenja pristankom Sirije na ishod koji oni žele od samog početka: smena režima i cele sirijske vlade, cinično nazvana „tranzicijom“.

Objektivno govoreći, to je najblaže rečeno čudan uslov, s obzirom da je iracionalno pomisliti da za pregovaračkim stolom možete ostvariti nešto što vam nije uspelo na terenu.

PET ARGUMENATA ZA POVLAČENjE
Ukratko, Rusija nije pustila Siriju da se sama snalazi, kao što zaključuju pojedini mediji. Niti su Putinove odluke sumnjive i nelogične kad se uzme u obzir sledeće:

1. Glavni cilj Rusije bio je da očisti latakijsku obalu i marginalizuje Daeš i saveznike. Ovo je ostvareno i danas tamo imamo mnoge jedinice koje su nemoćne da bilo šta učine izuzev otvaranja sporadične artiljerijske vatre;

2. Ruske vazdušne snage trenutno izvode 50 odsto manje udara nego u oktobru i novembru 2015. Ugovor o primirju i opadanje aktivnosti vazdušnih posledica su pomenutih uspeha;

3. Ugovor o primirju doveo je do velikih unutrašnjih sukoba među džihadistima i tako dodatno pomogao Siriji i saveznicima;

4. Rusija, ukoliko bude neophodno, može da vrati u Siriju sve snage koje je povukla, čak i na principu rotacije; Rusi nisu „istisnuti“ iz Sirije niti im je mandat na neki način istekao. Sirijski zahtevi za ruskim snagama na sirijskom tlu jesu i uvek će biti usklađeni sa željama sirijske vlade;

5. Odluka je dogovorena sa Iranom i Asadom i verovatno predstavlja način da se Viši pregovarački komitet (naziv za delegaciju opozicije na pregovorima u Ženevi; prim. prev.) spreči da proglasi pobedu za pregovaračkim stolom.

Vazdušne i pomorske baze (kao i S-400) ostaju, a to je suština ruskog prisustva, koje je stvorilo uslove za mirovne pregovore u Ženevi.

rusijasirijapovlacenje10Može se reći da su preuranjeni i neosnovani zaključci da je Putin pogrešio jer nemamo uvid u njegove dogovore sa Asadom i Iranom. Iako zagonetne izjave i potezi ruskog predsednika često mogu ostaviti zbunjenim i one koji podržavaju rusku politiku, jasno je da je on do sada bio uspešan i da su svi potezi sastavni deo jedne pobedničke strategije.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Fort Russ

Svet
Pratite nas na YouTube-u