BILjANA JANIĆIJEVIĆ: AKO NE BUDE SLOGE, NEĆE BITI NI NAS SRBA NA KOSOVU

Za nas bi najbolje bi bilo kada bi mi kao narod bili složni i...

Za nas bi najbolje bi bilo kada bi mi kao narod bili složni i kada bi se mogla postići sloga i sabornost po bitnim pitanjima, što danas nije slučaj i mnogo smo daleko

Ovo je prvi u seriji naših intervjua sa ljudima koji su nam pomogli i koji nam još uvek pomažu da radimo, da se borimo i da od sebe učinimo onoliko koliko možemo da pomognemo našem narodu ma gde god bio, a prvenstveno na Kosovu i Metohiji. Kratki intervjui i priče ljudi koji su se odlučili da nam se priključe prikazaće i šire nego do sad sve ono čemu težimo. Jedna od takvih koleginica koje su odlučile da nam pomognu je i naša draga Biljana Janićijević koja je za vreme kampanje #NoKosovoUNESCO radila sa nama u kancelariji, čak i pored svog posla i obaveza na fakultetu. Bilja je i dalje sa nama i ovo je način da joj se zahvalimo što je tu i što pomaže kad god je u prilici.

Draga Biljana, recite nam kako ste došli na tu ideju da se angažujete u studentskim i omladinskim kampanjama putem naše grupe „Studenti za istinu“?

— Prvo želim da Vam se zahvalim na svemu što radite, a posebno na pozivu za ovaj intervju. Ovakve stvari su retka prilika da i mi „mali ljudi“ kažemo ponešto i da neko to pročita, iako ne u svim onim velikim medijima. Što se tiče mog angažmana, moram da kažem da u odnosu na svoje rano detinjstvo, koje sam provela na Kosovu i Metohiji, kao i u odnosu na sve nedaće i poteškoće koje je sa sobom doneo život ovde, osećam tu moralnu potrebu da budem jedan od aktivista ovakvih inicijativa, kao što to radi vaša i sada već i moja grupa „Studenti za istinu“. Videla sam neke mlade ljude koji se bore i koji nešto iskreno i istinski pokušavaju, a koji, iako nemaju puno, od sebe daju mnogo. To je bio moj motiv i odlučila sam da pomognem.

Recite nam kakva su Vaša iskustva i utisci tokom aktivnog učešća u kampanji #NoKosovoUNESCO?

— Moram priznati da sam u početku bila jako skeptična uopšte prema pokušaju da se nešto postigne vezano za tu priču oko Uneska jer Srbi na Kosovu i Metohiji nisu navikli na diplomatske pobede i nama koji tu živimo bilo je jako teško verovati da se nešto može postići, vladalo je malo interesovanje i letargija za sve to što se dešavalo. Međutim, kako je vreme odmicalo moja vera u uspeh zajedno sa ostalim kolegama je bila sve veća. Na kraju ostvaren je sjajan rezultat, srpske svetinje i kulturno nasleđe na Kosmetu je sačuvano. Moje kolege i ja smo učinili koliko smo najviše od sebe mogli, odvojili smo neko vreme koje nismo proveli u kafani već u kampanji i bili smo na pobedničkoj strani od samog početka. Smatram da samo ovako ujedinjeni možemo postići ovakve rezultate, te se nadam da će se i svakoj narednoj akciji priključiti veći broj studenata.

Koja je Vaša uloga i aktivnosti za koje ste vi zaduženi?

— Moja uloga i osnovna aktivnost u toku kampanje bila je vezana za Tviter i materijale koje smo tamo distribuisali. Pored ovoga najviše sam se bavila sakupljanjem potrebnih podataka i kontakata kako bi naše fotografije i materijale video što veći broj ljudi.

Nedavno je televizija emisija VICE objavila kratki film o Kosovskoj Mitrovici kao podeljenom gradu. Kako komentarišete taj film i koja su Vaša iskustva, budući da živite u enklavi?

— Mislim da je kroz ovaj film poslata jedna nerealna slika o životu ljudi kako u severnom, tako i južnom delu Kosovske Mitrovice. Pored toga naša kancelarija i ekipa je predstavljena kao „ljuta hakerska grupa“, a zapravo je reč o običnoj grupi samoorganizovnaih studenata koja se na svaki dostupan način moderne tehnologije i kreativnih ideja potrudila da skrene pažnju javosti i sačuva svoje kulturno nasleđe. Prilog je snimljen pre par meseci i nije sasvim slučajno emitovan na dan godišnjice Martovskog pogroma. VICE TV nije ni prvi, a ni poslednji koji će na ovakav način prenosti ono što oni smatraju za pravu „istinu“. Na nama je da se borimo, dokazujemo i radimo dalje, jer jedino tako može da se čuje i naš glas.

12 godina je prošlo od Martovskog pogroma, a Srbi na Kosovu i Metohiji su i dalje u nekom tihom pogromu. Šta Vi kao mlada osoba smatrate da bi bilo najbolje rešenje kako bi Srbi opstali i ostali na Kosmetu?

— Da, tačno je da i dalje traje pogrom, samo je upitno koliko je tih, mada složila bih se ako mislite na srpsku javnost i medije. Kao jedna mlada osoba koja je morala napustiti svoju rodnu kuću od koje danas nije ostao ni temelj u Štimlju, kao osoba koja studira, a uporedo i radi, jer tako moram, mogu samo da kažem da je životni vek zapravo jedna velika borba, a za Srbe na Kosovu i Metohiji život je velika borba svaki dan, a vekovi su neizvesni. Ono što je neophodno za opstanak Srba na Kosmetu jeste poštovanje ljudskih prava i prava na svojinu, čije totalno odsustvo pokazuju skorašnji događaji u srpskim enklavama. Za nas bi najbolje bi bilo kada bi mi kao narod bili složni i kada bi se mogla postići sloga i sabornost po bitnim pitanjima, što danas nije slučaj i mnogo smo daleko. Sloga je naše najveće oružje i nadam se da neće vekovi proći dok to shvatimo, jer u tom slučaju Srba na Kosmetu više neće biti. Ovde je potreban jedan iskren pristup sa iskrenim namerama da se narod i svetinje sačuvaju, da se napravi plan i strategija za budućnost naroda koji je ovde ostao i da se konačno sazna koji je to srpski pravac.

Koja je Vaša poruka mladim ljudima sa Kosova i Metohije, kao i vašim kolegama studentima širom Srbije i Republike Srpske?

— Danas mnogi onako kroz priču kažu mladima da idu u inostrantsvo i da će tamo da im bude bolje. Sa druge strane mladi ljudi koji imaju priliku idu bez da ikog pitaju, odlaze jer vide šta se ovde dešava i kako je teško dobiti posao, pokrenuti biznis i uopšte opstati. Ja neću da kažem ni da idu, niti da ostaju, a nemam ni pravo. No ipak ono što sigurno verujem jeste da i oni koji odu, kao i oni koji ostanu imaju isti problem, a to je da zaboravljamo jedni na druge. Sve to se opet negde nadovezuje na deo mog prethodnog odgovora, pa ko je razumeo, shvatiće…

Izvor studentizaistinu.wordpress.com, 20. mart 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u