MIGRANTSKA KRIZA 2.0. ILI ŠTA JE SLEDEĆE NA BALKANU? (2)

ENDRJU KORIBKO Tri su načina da Makedonija i Srbija zajedno pronađu najefikasniju politiku zaštite...

ENDRJU KORIBKO

Tri su načina da Makedonija i Srbija zajedno pronađu najefikasniju politiku zaštite granica i promocije strateških interesa

SOROŠEVSKO-DžIHADISTIČKA AVANGARDA
Zasluge za ovu složenicu, kojom sam opisao koordinaciju između ove dve vrste ratnika pete generacije, pripadaju mojoj prijateljici Eleni Juki Bekić, ali se pojavljuje i ranije u članku o civilizacijskoj agresiji, koji sam pomenuo. Suština na koju moja prijateljica i ja želimo da ukažemo je to da militantni levičari imaju identičnu ideološku agendu kao džihadisti i da među njima postoji neka vrsta prećutne saradnje na uništavanju zapadne civilizacije, a plodovi te saradnje najočiglednije su se pokazali u podršci koju nevladine organizacije povezane sa Sorošem pružaju migrantima koji ilegalno prelaze granice.

Mnogo je dokumentovanih primera ove pojave, ali najrelevantniji je nedavni incident u kojem je preko 2.000 migranata nagrnulo na nezaštićeni deo makedonske granice u blizini grčkog grada Idomeni (na svim slikama). Iako je u svetskim medijima sve prikazano kao „spontani“ akt koji su organizovale isključivo „očajne izbeglice“, uskoro se saznalo da su sve unapred isplanirale NVO i „politički aktivisti“, od kojih su neki čak i štampali mape na arapskom sa lažnim informacijama o autobusima koji su navodno čekali da ih pokupe na drugoj strani granice.

Svesni da je ceo događaj verovatno režiran i unpapred planiran i shvatajući koliko daleko su soroš-džihadisti spremni da idu da bi održali neograničen priliv civilizacijski različitih migranata u Evropu (zbog razloga koji su navedeni u pomenutim tekstovima), možemo zaključiti da je nedavno guranje u Idomeniju zapravo bila samo proba za širu strategiju koja je usavršena i pripremljena za migrantski talas koji će uslediti u toku ove godine. NVO i njihovi „politički aktivisti“ su tom graničnom provokacijom ostvarili više međusobno povezanih ciljeva. Prvo, uspeli su da identifikuju prostor na kojem je makedonska granična patrola bila slaba ili nepostojeća a takođe im je pošlo za rukom i da bez muke navedu preko 2.000 migranata da testiraju odgovor države na njihov ilegalni prelazak granice. To im pruža korisne informacije o spremnosti vlasti da reaguje na slične ispade i šansu da zaključe koliko dugo im je trebalo da uopšte postanu svesni masovnog ilegalnog upliva. Još jedan od ciljeva postignutih ovim probnim balonom je i to što je 30 združenih zapadnjaka (verovatno „novinara“, što prosto znači „političkih aktivista“ sa kamerom na mobilnom telefonu i nabiflanim govorima) privremeno pritvoreno i potom kažnjeno zbog ilegalnog prelaska granice, što predstavlja potpuno racionalan odgovor na svako kršenje zakona, ali je već pretvoreno u početnu fazu obnovljenog informativnog rata usmerenog na diskreditaciju makedonske vlade i međunarodnu „legitimizaciju“ predstojeće obojene revolucije.

Očekuje se da ćemo u narednim mesecima videti još mnogo incidenata ovog tipa, motivisanih željom da se probije balkanska blokada kako bi se nastavio nekontrolisani priliv tranzitnih migranata (ponavljam još jednom: zbog geopolitičkih razloga, koji su objašnjeni u navedenim člancima) i destabilizovala makedonska vlada pred vanredne izbore u junu. Realno govoreći, postoji mogućnost da lokalne grčke vlasti na svoju ruku ili na mig sa viših instanci pomognu i podrže taj cilj zbog rivalstva koje ta zemlja ima sa Makedonijom. Grčka ima odgovornost da motri na migrante koji ostaju u Idomeniju i da obavesti makedonske partnere ako primete očigledan masovni pokret hiljada ljudi ka međunarodnoj granici. Žalosno je što nijedan grčki zvaničnik nije ovo uradio, što je u startu onemogućilo potencijalno obnavljanje poverenja koje bi moglo biti temelj za izgradnju pragmatičnih i preko potrebnih prekograničnih mehanizama saradnje između te dve zemlje. Nema svrhe spekulisati zbog čega se Grci nisu odlučili da postupe odgovorno i obaveste susednu zemlju da se migranti pomeraju iz njihovog kampa i masovno kreću ka jednoj od tačaka zajedničke granice, ali ne bi me iznenadilo da su svesno prećutali kako bi se na neki način osvetili EU, i to na račun Makedonije.

idomeniizbeglice01Kombinacija soroš-džihadističke avangarde, ideološkog zanosa i traljavog grčkog pristupa patroliranju zajedničkom granicom sa Makedonijom nagoveštavaju da će se, koliko god Austrijanci pokušavali da pomognu Makedoncima da drže „balkanski koridor“ zatvorenim, neke „pukotine“ sasvim izvesno pojaviti, pri čemu ne treba postavljati pitanje motiva za nastavak vođenja asimetrične agresije pete generacije, već kakve će biti posledice i koliko dugo će trajati.

PUTEVI DESTABILIZACIJE
Postoji mogućnost da će soroš-džihadisti preusmeriti svoje „Oružje masovnih migracija“ sa Centralnog Balkana ka zapadnom i istočnom delu regiona, bilo zbog diversifikacije ofanzive na Evropu ili zbog praktične potrebe da se zaobiđe potencijalno neprobojna makedonska granica (svejedno da li obezbeđena čvrstim graničnim fortifikacijama ili naredbom „pucaj da ubiješ“). U tom slučaju postoji šansa da će migranti biti organizovani i usmereni na Albaniju ili Bugarsku, sa mogućnošću da kroz Otrantska vrata brodom budu prebačeni u Italiju za laki „izvoz“.

BUGARSKA
Što se tiče Bugarske, nije izgledno da će se ta zemlja suočiti sa masovnim prilivom migranata, ne samo zbog toga što je jedna od prvih zemalja koja je podigla ogradu na svojoj granici (u ovom slučaju na granici sa Turskom, pre početka sadašnje krize) već i zato što je zemlja geografski neatraktivna za migrante. Pretpostavljajući da će neki od njih proći kroz Bugarsku na putu do željenih odredišta u Zapadnoj, Centralnoj ili Severnoj Evropi, verovatno će morati da nastave duž Istočnog Balkana do Rumunije i potom Mađarske ili da se nekako probiju do Makedonije ili Srbije, pa se onda opet usmere na centralnobalkansku liniju, koja bi do tada verovatno već bila obezbeđena, budući da su već jednom bezuspešno pokušali da se probiju u Makedoniju.

Iako verovatno makedonske i srpske istočne granice nisu obezbeđene tako dobro kao južne, Austrija i Mađarska bi zajedničkim naporima mogle da pomognu u njihovom dodatnom utvrđivanju, svejedno da li samostalno ili lobiranjem za prikupljanje finansijske pomoći drugih članica krajnje neformalne i labave „balkanske koalicije“. Najverovatnije neće uspeti da iskamče ni cent od Slovenije, Hrvatske, Bosne ili Crne Gore za pomoć u utvrđivanju makedonske ili srpske granične bezbednosti, ali možda će imati više sreće u nagovaranju ovih država da pruže neku vrstu materijalne pomoći, posebno ako ih ubede da tim činom rade u korist celog kolektiva. Uprkos tome, višestrana „Balkanska koalicija“ nije nešto u šta bi trebalo polagati velike nade, ali s razlogom bi se moglo očekivati da Austo-Ugarska sa svoje strane ponudi neku vrstu unilateralne pomoći.

ALBANIJA
Zapadnobalkanska ruta, na kojoj je Albanija prva zemlja, mnogo je privlačnija migrantima od istočnobalkanske bugarske rute, zbog kombinacije poroznih granica i geografskog položaja zemlje. Za početak bi trebalo reći da je preteča migrantske krize bez sumnje bio masovni ali manje značajan odliv Albanaca iz njihove države i NATO okupirane srpske provincije Kosova, o čemu su autor ovog teksta i uvažena srpska geopolitička analitičarka Dragana Trifković pisali ranije. Danas je jasno da je to bila generalna proba, koja je imala za cilj da testira reakciju EU i isproba transportne koridore, kao i da uspostavi neophodne mreže za trgovinu ljudima na ključnim tačkama šengenskih granica. U okolnostima sadašnje migrantske krize albanska ruta bi bila atraktivna kao alternativa ili sastavni deo centralnobalkanskoj srpsko-makedonskoj ruti, ali glavni problem koji podriva njenu održivost je nedostatak multimodalnih transportnih koridora koji povezuju Albaniju, Crnu Goru, Bosnu, Hrvatsku i Sloveniju. Naravno da postoje putevi koji mogu poslužiti svrsi, ali nedostatak železničke infrastrukture u ogromnoj meri odvraća soroš-džihadiste zbog nemogućnosti masovnog i jeftinog transporta ogromnog broja migranata, koji bi potencijalno bili usmereni na ovu rutu. Takođe nije poznato koliko čarter autobuskih prevoznika pruža usluge na ovoj ruti niti koliko brzo dodatna „pojačanja“ mogu biti „raspoređena“ u pružanju pomoći u operacijama masovne trgovine ljudima. Dakle, očigledno je da postoje razna ograničenja koja negativno utiču na praktičnost zapadnoblakanskog koridora.

idomeniizbeglice03Bilo kako bilo, SAD bi mogle da imaju strateški interes da Albaniju napune nemirnim i besnim migrantima kako bi pojačale pritisak na vladu i primorale je da duplo jače zagrize za nacionalističku ideju „Velike Albanije“ u suočavanju sa rapidnim pogoršanjem situacije na domaćem planu. Pisao sam o tome kako je mit etničkog iredentizma jedan od odgovora balkanskih elita kojim ublažavaju legitimne proteste (slične onima iz obojenih revolucija) protiv njihove kleptokratije, a geopolitički fokus tih stremljenja bi verovatno pao na Republiku Makedoniju (već suočenom sa destabilizacijom, koju izazivaju albanski ekstremisti) i bio tempiran pred vanredne izbore koji se održavaju u junu. Ako albanska vlada ne ubrza operaciju podrivanja Makedonije, onda će SAD lako otpočeti taj proces preusmeravajući masu migranata iz Grčke u Albaniju, svejedno da li pod lažnim obećanjima da ih tamo čekaju autobusi (kao što je urađeno u Idomeniju) ili novom marketinškom udicom o kratkoj vožnjici kroz Otrantska vrata do Italije. Uzevši u obzir koliko je migrantska kriza haotična sama po sebi, postoji čak i šansa da SAD neće morati da navode događaje u ovom pravcu i da će se sve prirodno odvijati po tom scenariju, čak i ako takav razvoj događaja u Italiji ne bude u američkom interesu u tom trenutku. Ako sve ovo nekako završi na naslovnim stranama, Albanija će preuzeti ulogu „odskočne daske“ za Italiju koju sada za one koji žele da se dokopaju Makedonije ima Grčka, s tim što je, naravno, teritorija helenske republike neuralgična tačka koordinacije najvećeg dela ilegalne imigracije usmerene ka celoj Evropi.

ZAŠTITA CENTRALNOG BALKANA
Republika Makedonija i Srbija zauzimaju zavidnu geopolitičku poziciju na Centralnom Balkanu, koja ih čini strateški atraktivnim za sve velike sile, ali ta činjenica ima i loših strana, što se jasno videlo tokom destabilizacije, koju su pretrpele zbog migrantske krize. Budući da su soroš-džihadisti na ivici da pokrenu drugi talas događaja sa kojima su se suočile prošle godine, od ključne je važnosti da obe zemlje smesta preduzmu određene mere zaštite svojih interesa i pripreme se za neizbežnu opsadu u slučaju da makedonska južna granica popusti pod pritiskom ili da gomile migranata zaobilaznim putem izbiju na Centralni Balkan zapadnim i/ili istočnim pravcem. Pored jednostranih unutrašnjih mera koje mogu biti preduzete u ojačavanju odbrambenih kapaciteta, kao što je podizanje optužnice za trgovinu ljudima protiv svih „političkih aktivista“ i „novinara“ koji zajedno sa migrantima prelaze granice, postoje još tri uputstva kojih bi trebalo da se pridržavaju Makedonija i Srbija u zajedničkom nastojanju da pronađu najefikasniju politiku zaštite granica i promocije širih strateških interesa.

DRŽITE SE NA DISTANCI OD AUSTRIJE I MAĐARSKE
Makedoniji i Srbiji je u ovom trenutku potrebna saradnja sa ovim državama da bi bile sposobne da se suoče sa drugom rundom migrantske krize, ali bi trebalo da izbegnu bilo kakva nedefinisana obećanja o političkom reciprocitetu pošto se sve završi. Na primer, Skoplje i Beograd bi trebalo da prihvate sve materijalne i finansijske donacije Beča i Budimpešte, ali samo ako uz njih ne idu bilo kakve vrste uslovljavanja. Takođe bi trebalo da bude jasno naznačeno da su sve strane motivisane zajedničkim interesom sprečavanja navale migranata kroz srpsku i makedonsku granicu. Ili konkretno: savetovao bih centralnoblakanskim vladama da budu oprezne povodom prihvatanja bilo kakvih postkriznih institucionalnih predloga koje bi Austrija i Mađarska mogle da iznesu u nastojanju da formalizuju svoj uticaj u regionu (neformalna verzija NATO ili EU), a preporučljivo je i da Skoplje i Beograd ne budu – protivno svojoj volji – uvučeni u bilo kakve buduće projekte da bi „vratili uslugu“ Beču i Budimpešti za pomoć koja im je pružena.

idomeniizbeglice06UČVRŠĆIVANjE CENTRALNOBALKANSKE SARADNjE
Austro-Ugarska je razvila trenutni okvir makedonsko-srpske koordinacije svojim proaktivnim inicijativama za zajedničku odbranu od američkog „oružja za masovne migracije“; ali, iako je ovo zamišljeno kao platforma za široku saradnju sa drugim balkanskim zemljama, naivno je misliti da će u skorije vreme dovesti do bilo kakve vrste opipljive saradnje koja nije povezana sa migrantskom krizom. Stoga je u njihovom interesu da se fokusiraju na učvršćivanje međusobne saradnje i sadržajno popunjavanje okvira za saradnju koji im se otvorio, što bi im potom omogućilo da ga postepeno stave pod svoju kontrolu i iskoriste za promociju njihovih zajedničkih dugoročnih interesa, sa akcentom na kineski „Balkanski put svile“. Takođe postoji urgentna potreba za koordinacijom po pitanju obezbeđivanja demokratske sigurnosti njihovih zemalja protiv pretnji hibridnih ratova uoči i posle izbora u obe zemlje, a idealno bi bilo da ovako blizak nivo odnosa održe i u budućnosti i tako doprinesu obostranoj bezbednosti. Pored toga, ovoj strukturi u nastajanju bi se lako mogla priključiti i Republika Srpska, koja bi onda proširila osnovu za priključivanje svih zemalja Centralnog Balkana, što bi predloženoj strukturi dodatno dalo na geostrateškom značaju u regionu, slično načinu na koji funkcioniše Višegradska grupa.

VIŠESTRANO POVEZIVANjE SA SVETOM
Nakon institucionalizacije Centralnog Balkana na ravnopravnoj i pragmatičnoj osnovi, države članice potom mogu da otpočnu saradnju sa partnerima na multilateralnoj osnovi kroz novouspostavljenu organizaciju. Zbog toga što nijedna od država nije članica EU ili NATO, imaju stratešku slobodu da provode suverenu politiku, nesputanu uzdama unipolarnog sveta, što im daje mogućnost apsolutne slobode da sklapaju ugovore sa svim globalnim silama. Na primer, Centralni Balkan bi mogao da potpisuje pragmatične ugovore sa EU, Rusijom i Kinom, svestan da mu ključna pozicija na „Balkanskom putu svile“ daje stratešku važnost nesrazmernu njegovoj relativno maloj veličini. U skladu s tim, iako je ruski Balkanski tok suspendovan na neodređeno vreme, ruski biznismeni su i dalje voljni da investiraju duž transnacionalnih infrastrukturnih koridora koje u regionu gradi ključni međunarodni saveznik Moskve. Isto tako, EU ima ekonomskih razloga zbog kojih bi joj išlo u prilog da vidi kako Centralni Balkan uspešno funkcioniše kao pomoćni kanal za kinesko-evropsku trgovinsku razmenu, pa je veoma verovatno da bi s vremenom neimenovani koordinacioni mehanizam Makedonije i Srbije mogao da postigne dogovor sa Briselom koji bi bio mnogo povoljniji za njihove zemlje od bilo čega što im se sada nudi. Da bi se to dogodilo, i da bi Centralni Balkan postao ključna geostrateška karika između Brisela, Moskve i Pekinga, prvo mora uspeti da se odbrani od intriga američkog hibridnog rata i da preživi drugi talas „oružja masovnih migracija“, koje će biti iskorišćeno protiv njega.

Kraj

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The Saker

Politika
Pratite nas na YouTube-u