ALEKSANDAR MANIĆ: KAKO JE MOLENBEK POSTAO MOLENBEKISTAN ILI KALIFAT U SRCU EVROPE

Stručnjaci za islamistički terorizam u Evropi smatraju da nema terorističkog akta u Evropi koji...

Stručnjaci za islamistički terorizam u Evropi smatraju da nema terorističkog akta u Evropi koji nije vezan za Molenbek

Prema policijskim izvorima, briselsko predgrađe Molenbek je jedan od najvažnijih evropskih centara za prikrivanje islamskih terorista, njihove susrete, trgovinu oružjem i trgovinu drogom. Brahim Abdeslam, pre nego što je bio upotrebljen od strane političkog islama, bio je vlasnik kafane u Molenbeku, gde su se okupljali narkomani i alkoholičari, sve dok mu posao nije propao. Potpuno nepoznat u džamijama, u koje nikada nije zalazio, Brahima su islamistički kriminalci lako izmanipulisali, regrutovali i poslali u Pariz da, 13. novembra, aktivira svoj pojas eksploziva i sa sobom u smrt odvede nevine ljude.

Salah Abdeslam, Brahimov brat i nedavno uhapšeni terorista, iz Pariza je pobegao za Brisel. Braća Abdeslam bila su bliska sa Abdelhamidom Abaudom, jednim od lokalnih šefova terorističke organizacije Islamska država u Siriji, takođe baziranim u Molenbeku.

Abdesatar Dahman, jedan od ubica komandata Masuda, 2001. godine, pred polazak u akciju, skrivao se u Molenbeku, a tri godine kasnije, tu je pribežište našao i Hasan el-Haski, jedan od organizatora madridskog atentata u kome je bilo ubijeno skoro dve stotine ljudi. Spisak islamskih terorista koji su Molenbek koristili kao bazu je dugačak: Mehdi Nemuš, ubica iz briselskog Jevrejskog muzeja, Ajub el-Hazani, terorista razoružan u vozu Brisel-Pariz…

OD MIRNOG PREDGRAĐA DO EVROPSKOG CENTRA ZA TERORIZAM
Molenbek je smešten između istorijskog centra Brisela i lepih predgrađa u kojima živi viša srednja klasa. Kada su 60-ih godina prošlog veka u Belgiju pristigli marokanski radnici privučeni obiljem radnih mesta koja su nuđena prilikom gradnje metroa i autoputa, nastanili su se u Molenbeku. Međutim, o Molenbeku se prvi put više čulo ranih 90-ih godina prošlog veka kada su islamistički regrutni centri odatle slali plaćenike da se u Bosni, na strani muslimana, bore protiv Srba. Takođe, islamistički teroristi koji su sejali smrt u Francuskoj, u istom periodu, koristili su ovo briselsko predgrađe kao svoju bazu.

Belgijske vlasti su, 80-ih godina prošlog veka, svojom nekompetencijom postavili temelje onoga što sa kasnije dešavalo. Boravišne vize bile su deljene imigrantima iz bogatih zemalja Persijskog zaliva, a među njima je bivalo sve više Saudijaca, imama salafista radikalne vizije, čiji je cilj bio i ostao uništavanje nemuslimanskog sveta.

Buđenje belgijskih vlasti dogodilo se posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 2001. godine. Dotle policija, ruku vezanih pravosudnim sistemom, nije imala zakonske mogućnosti da prati, prisluškuje ili progoni osobe koje su pripadale islamskim terorističkim organizacijama. Promene zakona omogućile su belgijskom sistemu da goni islamističke kriminalce koji su se kraljevinom šetali neuznemiravani.

Istovremeno, veliki broj uglednih i pacifistički nastrojenih belgijskih muslimana, upozoravao je političare na opasnosti od ekstremističkih stavova koji su se sve viši širili Belgijom. Međutim, belgijski političari bili su samo zainteresovani kako da pridobiju glasove sve veće muslimanske populacije. Tako su, tokom prve decenije ovog veka, davane boravišne dozvole bez ikakve kontrole, što je dovodilo do skoro automatskog dobijanja državljanstva posle tri godine provedenih na teritoriji kraljevine. Za desetak godina, Belgija (11 miliona stanovnika 2013. godine), dekretima je dala 500 hiljada državljanstva. Po rečima belgijskog senatora Alena Desteksa, populiste, Belgija danas plaća danak ondašnjoj nekontrolisanoj imigraciji.

SALAFISTIČKI HUŠKAČI SA SUDIJSKIM NOVCEM
Međutim, nije u pitanju samo nekontrolisana imigracija. Pored velike koncentracije muslimanskog stanovništva, Molenbek je postao Molenbekistan, zahvaljujući sklerozi belgijskog državno-političkog sistema. Naime, federalna vlast reguliše imigraciju i pravosuđe. Tri zajednice, flamanska, valonska i nemačka, brinu se o školstvu i kulturi. Verska pitanja su poverena nadležnim konfesijama, dok je organizacija svega toga pod upravom opštinskih vlasti.

Haotične prilike u belgijskoj administraciji postale su još teže, jer se broj stanovnika Molenbeka uvećao, za jednu deceniju, za polovinu i dostigao 100 hiljada. Nezaposlenost je oko 30 odsto, u proseku, dok je kod mladih oko 50 odsto.

Za razliku od drugih predgrađa, Molenbek nema nikakvu ekonomiju, jer se zbog muslimanske populacije, Arapa i Turaka, salafističkih imama, islamističkih terorista i lokalnih kriminalaca, sva uglednija i uspešnija preduzeća pobegla su iz tog predgarađa. Prilike su postale idealne za kriminalce arapskog porekla koji su u svoje ruke pruzeli sve, a posebno podgrevanje mržnje protiv zapadnoevropske kulture i civilizacije. Stručnjaci za islamistički terorizam u Evropi smatraju da nema terorističkog akta u Evropi koji nije vezan za Molenbek.

Dobro organizovani salafisti, finansijski podržani od strane bogatih zemalja Persijskog zaliva, napravili su mrežu koja drži u rukama ovo predgrađe, širi mržnju i rado regrutuje kriminalce, kako za masakre u Evropi, tako i za frontove u Siriji i Iraku, gde se oni bore na strane terorističke organizacije Islamske države.

KAKO NAPRAVITI POTROŠNOG MUSLIMANA TERORISTU
Da bi se izvršili masakri nalik prošlogodišnjim u Parizu (Šarli ebdo, Bataklan), ili ovonedeljnim u Briselu, salafistički imami u Belgiji, kao i u Francuskoj, koriste društveno-ekonomsku krizu i upotrebljavaju sukobe muslimana u raznim delovima sveta, da bi manipulisali nestabilne i nezadovoljne mlade osobe, arapskog i muslimanskog porekla, proizašle iz siromašnih sredina, bez obrazovanja i bez posla. Oni, najčešće, regrutuju asocijalne i ogorčene osobe, koje imaju osećaj društvenog promašaja i poniženja, čiji je životni put haotičan, a struktura ličnosti poremećena. Da bi ih lakše manipulisali, islamisti biraju nezrele osobe bez mogućnosti introspekcije i objašnjavanja motivacije svojih delanja. Istovremeno, islamistički ideolozi oslanjaju se na kandidatov nizak osećaj za moral i veliku željom za svemoćnošću.

Pre nego što su se opredelili za terorizam, deo kandidata je već bio u zatvoru gde se njihova radikalizacija ojačala kroz kontakt sa osuđenim teroristima i borcima iz Iraka i Sirije. Ovi veterani, obično, postaju idejne i duhovne vođe mladim kriminalcima kojima nedostaju životni reperi. Psiho-emotivna manipulacija se vrši kroz, naizgled, čvrstu i moralnu strukturu islama. Mladi kriminalci brzo prihvataju ideologiju koja im je strana i, ne razumevajući pozadinu događanja, niti namere onih koji vuku konce, oni konstruišu sopstvenu ličnost na osnovi terorizma i, često, protiv društva u kome su rođeni. Na taj način, oni mogu da nastave svoje kriminalne aktivnosti, ali sada pod blagoslovom islama.

Ova vrsta terorizma, viđena u Belgiji i Francuskoj, predstavlja vitrinu političkih organizacija koje se nalaze iza terorizma. Na taj način, oni ne samo što jačaju svoje pozicije na globalnom planu, nego lakše regrutuju buduće ubice i brže nalaze finansijere koji će im pomoći u sprovođenju političkih ciljeva. Džihadističke ubice i teroristi predstavljaju varvarski, mračni i degenerisani politički islam u kome prva žrtva nije zapadna civilizacija, nego sâmi muslimani koji su iskorišćeni kao sredstvo u napadu na nemuslimane.

Izvor balkanmagazin.net, 23. mart 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u