ALEKSANDAR DUGIN: NACIONALNA DRŽAVA I MULTIPOLARNI SVETSKI POREDAK

Činjenica da je sadašnji svet podeljen na teritorije nacionalnih država je posledica kolonijalizma, imperijalizma...

Činjenica da je sadašnji svet podeljen na teritorije nacionalnih država je posledica kolonijalizma, imperijalizma i projekcija zapadnog modela na čitavo čovečanstvo

Jedna od najznačajnijih odrednica teorije multipolarnosti se odnosi na nacionalnu državu. Suverenitet ove strukture je već doveden u pitanje u vreme ideološke podrške nekom od blokova (u “Hladnom ratu”), a u vreme globalizacije ovo pitanje zahteva još pojašnjavanja. I teoretičari globalizacije govore o potpunom iscrpljivanju “nacionlanih država” i njihovog neophodnog prebacivanja u “Svetsku vladu” (F. Fukujama, ranije) ili govore o verovanju da nacionalne države još uvek nisu izvršile svoju misiju, te zato moraju da nastave da postoje još neko duže vreme, a cilj je da što bolje pripreme svoje građane za integraciju u “Globalno društvo”. (F. Fukujama, kasnije).

Teorija multipolarnosti pokazuje da su nacionalne države eurocentrični, mehanički fenomen, a na širem planu su i “globalne” čak i u ranim fazama (ideja individualizma, građanstvo kao normativ, priprema terena za “društvo građana”, a samim tim i za “globalno društvo”). Činjenica da je sadašnji svet podeljen na teritorije nacionalnih država je posledica kolonijalizma, imperijalizma i projekcija zapadnog modela na čitavo čovečanstvo. Stoga nacionalna država u sebi ne sadrži neku samodovoljnost, koja odgovara teoriji multipolarnosti. Teza o očuvanju nacionalnih država, u smislu konstrukcije multipolarnog svetskog poretka je jedino važna u slučaju da, u pragmatičnom smislu, može da ometa globalizaciju (ali ne i da joj doprinosi) i ako u sebi krije složeniju i značajniju društvenu stvarnost. Na kraju krajeva, mnoge političke organizacije (posebno u trećem svetu) su nacionalne države samo u nominalnom smislu, a praktično su to razni oblici tradicionalanog društva sa mnogo složenijim sistemima identiteta.

U tom smislu, stav branilaca multipolarnog sveta je potpuno suprotan od onog koji zastupaju globalisti: ako nacionalna država utiče na homogenizaciju društva i pomaže u atomizaciji građana, drugim rečima, sprovodi temeljnu i stvarnu modernizaciju i “vesternizaciju”, takva nacionalna država nema nikakvu vrednost, jer je ona puko sredstvo globalizacije. Nacionalna država nije očuvana na dostojan način i ona nema nikakvog smisla sa tačke gledišta multupolarnosti.

Ali, ako nacionalna država postoji kao spoljna podrška drugom društvenom sistemu – posebnoj i unikatnoj civilizaciji, religiji, itd – treba joj dati podršku i čuvati je dok ostvaruje svoju evoluciju ka skladnijoj strukturi, u okviru društvenog pluralizma, a u duhu teorije multipolarnosti. Stav globalista se direktno suprotstavlja svemu ovome: oni pozivaju na potpuno napuštanje ideje nacionalne države kao spoljne podrške nečemu tradicionalnom (kao što su Kina, Rusija, Iran, itd.), a sa druge strane, pozivaju na jačanje nacionalnih država u kojima su prozapadni režimi – Južna Koreja, Gruzija i države Zapadne Evrope.

Izvor Katehon, 28. mart 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u