SVETSKI RAT JE POČEO

DžON PILDžER Opasnost za sve nas nije Tramp, već Hilari Klinton. Ona nije disident....

DžON PILDžER

Opasnost za sve nas nije Tramp, već Hilari Klinton. Ona nije disident. Ona otelotvorava otpornost i nasilje sistema

Snimao sam na Maršalskim ostrvima, koja se nalaze severno od Australije, na sredini Tihog okeana. Kad god kažem ljudima gde sam bio, pitaju me: „Gde je to?“ Ako pitam jesu li čuli za Bikini, dobijem odgovor: „Misliš na kupaći kostim?“

Izgleda da malo ko zna da je kupaći kostim koji nazivamo bikini dobio ime u čast proslave nuklearne eksplozije koja je uništila ostrvo Bikini (na svim slikama ispod). SAD su testirale 66 nuklearnih bombi na Maršalskim ostrvima između 1946. i 1958, što je isto kao da je padalo 1,6 bombi iz Hirošime svakog dana u trajanju od 12 godina.

Bikini je danas tih, izmenjen i kontaminiran. Palme rastu na čudan način. Ništa se ne kreće. Nema ptica. Spomenici na starom groblju su radioaktivni. Moje cipele su posle merenja Gajgerovim brojačem (uređaj za merenje radioaktivnosti poznat i pod nazivom Gajger-Milerov brojač; prim. prev.) označene kao „nebezbedne“.

Stojeći na plaži, gledao sam kako smaragdno zeleni Pacifik biva usisan u veliku crnu rupu. Ta rupa je krater koji je ostavila ogromna hidrogenska bomba nazvana „Bravo“. Eksplozija je verovatno zauvek ozračila ljude i okolinu udaljene stotinama milja odatle.

Na povratku kući, zastao sam na aerodromu u Honoluluu i primetio američki magazin Žensko zdravlje. Na naslovnoj strani bila je žena u bikiniju i naslov I ti možeš da imaš telo za bikini. Nekoliko dana pre toga, na Maršalskim ostrvima intervijuisao sam žene koje su imale veoma različita „bikini tela“; svaka je imala karcinom štitne žlezde ili neku drugu vrstu zloćudnog karcinoma.

Za razliku od nasmejane žene iz magazina, svaka je imala neku vrstu oboljenja: bile su žrtve i zamorčići alave supersile, koja je danas opasnija nego ikad.

SVE JE BILA GLUMA, OBAMA JE LAGAO
Pišem ovo iskustvo kao upozorenje, u nadi da će vam skrenuti pažnju sa distrakcija koje su preokupirale mnoge od nas. Utemeljitelj moderne propagande Edvard Bernajs opisao je taj fenomen kao „ciljanu i inteligentnu manipulaciju navikama i mišljenjima“ u demokratskim društvima. On ga je prozvao „nevidljivo upravljanje“.

bikiniostrvo01Koliko ljudi je svesno da je počeo svetski rat? Trenutno je to propagandni rat; rat laži i distrakcija, ali ovo se može promeniti istog sekunda prvom pogrešnom naredbom; prvom raketom.

Predsednik Obama je 2009. godine stajao pred divnom publikom u centru Praga, u srcu Evrope. Obećao je da će „osloboditi svet nuklearnog oružja“. Ljudi su burno pozdravljali te reči, neki su i plakali. Iz medija je potekla bujica trivijalnosti. Obami je potom dodeljena Nobelova nagrada za mir.

Sve je bila gluma, Obama je lagao.

Njegova administracija povećala je proizvodnju nuklearnog oružja, nuklearnih bojevih glava, sistema za nuklearno dostavljanje i nuklearnih postrojenja. Potrošnja na nuklearne bojeve glave pod Obamom povećala se više nego pod bilo kojim američkim predsednikom. Troškovi u proteklih 30 godina iznosili su više od 1.000 milijardi dolara.

Planira se proizvodnja mini nuklearne bombe, poznate pod nazivom B61 model 12. Nikad nije postojalo ništa slično tome. General Džejms Kartrajt, bivši zamenik načelnika Generalštaba, izjavio je da „ova redukcija čini korišćenje nuklearnog oružja realističnijim“.

U poslednjih 18 meseci Amerika na zapadnim ruskim granicama predvodi najveće gomilanje vojnih snaga od Drugog svetskog rata. Još od Hitlerovog napada na Sovjetski Savez strane trupe nisu predstavljale tako očiglednu pretnju Rusiji.

Ukrajina, nekada članica Sovjetskog saveza, postala je igralište CIA. Pošto je organizovao puč u Kijevu, Vašington kontroliše režim, koji se nalazi na granici Rusije, prema kojoj je neprijateljski nastrojen i bukvalno preplavljen nacistima. Istaknute parlamentarne figure u Ukrajini su politički potomci zloglasnih OUN i UPA fašista. Otvoreno hvale Hitlera i pozivaju na progon i proterivanje ruskojezične manjine.

To je retko vest na Zapadu, ili je izvrnuto kako bi se zaobišla istina.

PONAŠANjE SAD SE PREĆUTKUJE NA ZAPADU
U Letoniji, Litvaniji i Estoniji – državama koje graniče sa Rusijom – američka vojska razmešta borbene trupe, tenkove, teško naoružanje. Ovakvo bezobzirno provociranje druge svetske nuklearne sile potpuno se prećutkuje na Zapadu.

Ono što mogućnost za izbijanje nuklearnog rata čini još izglednijom je paralelna kampanja protiv Kine. Retko prođe dan u kome Kini nije dodeljen status „pretnje“. Sudeći prema admiralu Hariju Harisu, američkom komandantu na Pacifiku, Kina gradi „veliki peščani zid u Južnom kineskom moru“.

bikiniostrvo03Mislio je na to što Kina gradi avionske piste na ostrvima Spartli, koja su predmet spora sa Filipinima, koji je aktuelizovan tek pošto je Vašington pritisnuo i podmitio vladu u Manili, a Pentagon pokrenuo propagandnu kampanju pod nazivom „Sloboda navigacije“.

Šta ovo zapravo znači? To znači slobodu američkim ratnim brodovima da patroliraju i dominiraju u priobalnim vodama Kine. Pokušajte da zamislite američku reakciju da kineski brodovi to rade kod obala Kalifornije.

Napravio sam film pod nazivom Rat koji niste videli, u kojme sam intervijuisao istaknute novinare iz Amerike i Velike Britanije – izveštače poput Dana Radera sa CBS, Rejdžera Omara sa BBC i Dejvida Rouze iz Observera.

Svi su se složili u jednoj stvari: da su novinari i emiteri radili svoje poslove i dovodili u pitanje propagandu o tome kako Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje i da nisu ponavljali i nadograđivali laži Džordža Buša i Tonija Blera – invazija na Irak se možda nikad ne bi ni dogodila, a stotine hiljada muškaraca, žena i dece danas bi bilo živo.

Propaganda koja polaže temelje za rat protiv Rusije i/ili Kine funkcioniše po istom principu. Koliko ja znam, nijedan novinar u zapadnim mejnstrim medijima – recimo neko od ljudi poput Dana Radera – nije se zapitao zbog čega Kina gradi avionske piste u Južnom kineskom moru.

Odgovor je krajnje očigledan: SAD okružuju Kinu mrežom baza, balističkih raketa, borbenih formacija i nuklearnih bombardera. Ovaj smrtonosni luk proteže se od Australije do pacifičkih ostrva, Marijanskih, Maršalskih ostrva i Guama, dalje do Filipina, Tajlanda, Okinave, Koreje i duž Evroazije sve do Avganistana i Indije. Amerika priteže omču oko kineskog vrata. U medijima tišina; u medijima rat.

ZEMLjA KOJA JE NAPALA 50 STRANIH VLADA
U strogoj tajnosti SAD i Australija su 2015. izvele najveće bilateralne vazdušno-pomorske vojne vežbe u bliskoj istoriji, poznate pod nazivom Talismanska sablja. Cilj im je bio da testiraju vazdušno-pomorski plan borbe i blokiraju pomorske linije kao što su Malajski prolazi i moreuzi u Lomboku, i tako odseku Kinu od pristupa nafti, gasu i drugim vitalnim sirovinama sa Bliskog istoka i Afrike.

U cirkusu pod nazivom „Američka predsednička kampanja“ Donalda Trampa predstavljaju kao ludaka i fašistu. On svakako jeste gnusan, ali je takođe i žrtva medijske kampanje. Sama ta činjenica bi trebalo da nam podstakne skepsu.

Trampovi stavovi o migraciji su groteskni, ali ništa manje od stavova Dejvida Kamerona o istom pitanju. Nije Tramp taj koji vrši masovne deporatcije iz SAD, već nobelovac Barak Obama.

bikiniostrvo06Sudeći po jednom istaknutom liberalnom komentatoru, Tramp „oslobađa mračne sile nasilja“ u SAD. Oslobađa ih?

To je zemlja u kojoj mala deca pucaju u svoje majke, a policija vodi ubilački rat protiv crnih Amerikanaca. To je zemlja koja je napala ili pokušala da svrgne više od 50 vlada, od kojih su mnoge bile demokratske, i bombardovala od Azije do Bliskog istoka, uzrokujući smrt i izbeglištvo miliona ljudi.

Nijedna zemlja nema takvu istoriju sistematskog nasilja. Većinu američkih ratova – pri čemu su svi vođeni protiv bespomoćnih zemalja – nisu započeli republikanski predsednici, nego liberalne demokrate, poput Trumana, Kenedija, Džonsona, Klintona, Obame.

Ceo niz direktiva Saveta za nacionalnu bezbednost kao glavni cilj američke spoljne politike proglasio je 1974. godine zadatak da svet „najvećim delom bude skrojen po američkom kalupu“. Ta ideologija se zove mesijanski amerikanizam. Svi smo Amerikanci, a jeretici će biti preobraćeni, iznutra urušeni, potkupljeni, oklevetani ili zgaženi.

Dondald Tramp je simptom ovoga, ali je takođe i disident. On kaže da je invazija na Irak bila zločin i ne želi da ratuje sa Rusijom i Kinom. Opasnost za sve nas nije Tramp, već Hilari Klinton. Ona nije disident. Ona otelotvorava otpornost i nasilje sistema, čija hvaljena „posebnost“ je zapravo totalitarizam, koji se povremeno maskira u liberalizam.

Kako se bliži dan predsedničkih izbora, Klintonovu će počinjati da slave kao prvu ženu-predsednika, bez obzira na sve njene zločine i laži – baš kao što je Barak Obama uživao simpatije kao prvi crni predsednik, a liberali su progutali njegove gluposti o „nadi“. I tako se nastavlja začarani krug laži i obmana.

OBAMIN UBILAČKI UTORAK
Opisan od Gardijanovog kolumniste Ovena Džounsa kao „zabavan i šarmantan, sa harizmom koju nema praktično nijedan drugi političar“, Obama je pre neki dan poslao dronove da pobiju 150 ljudi u Somaliji. Sudeći prema Njujork tajmsu, obično ubija ljude utorkom, kad mu se predaje lista kandidata za smrt dronom. Vrlo harizmatično.

U predsedničkoj kampanji 2008. godine Hilari Klinton je pretila da će „potpuno zbrisati“ Irak nuklearnim oružjem. Kao državni sekretar u Obaminoj administraciji učestvovala je u svrgavanju demokratski izabrane vlade Hondurasa. Gotovo da je bila srećna zbog ličnog doprinosa uništenju Libije 2011. godine. Kad je libijski lider, pukovnik Gadafi, javno raščerečen nožem – a to je ubistvo koje je omogućila američka logistika – Klintonova je likovala zbog njegove smrti rečima: „Dođosmo, videsmo, on poginu“ (We came, we saw, he died).

bikiniostrvo05Jedna od najbližih saradnica Hilari Klinton je Medlin Olbrajt, bivši državni sekretar, koja je napala mlade žene zbog toga što ne podržavaju Hilari. To je ista ona Medlin Olbrajt koja je proslavila smrt pola miliona iračke dece rečenicom: „Vredelo je“.

Među najvećim sponzorima Hilari Klinton su izraelski lobi i velike oružane korporacije koje raspiruju nasilje na Bliskom istoku. Ona i njen muž iskamčili suu pravo bogastvo od Volstrita. I pored svega toga, ona će uskoro biti izabrana za ženskog kandidata, da bi porazila Trampa, zvaničnog demona. Podržavaju je i neke od najistaknutijih feministkinja, poput Glorije Štajnem u SAD i En Samers u Australiji.

Prošla generacija, koju postmodernistički kult sada stigmatizuje zbog „identitetske politike“, uspela je da zaustavi mnogo prepredenih liberala tako što je proučavala uzroke i pojedince koje su podržavali – ljude poput lažnjaka Obame i Klintonove ili lažne progresističke pokrete poput Sirize u Grčkoj, koja je izadala narod i zemlju i udružila se sa njihovim neprijateljima.

Autocentrizam, neka vrsta „ja-izma“, ušao je u novi duh vremena privilegovanih zapadnih društava i označio propast velikih pokreta koji se bore protiv ratova, društvene nejednakosti, nepravde, rasizma i seksizma.

GDE SU ONI KOJI ĆE RAZBITI TIŠINU?
Danas bi tom dugom snu mogao doći kraj. Mladi polako počinju ponovo da se komešaju. Hiljade u Britaniji koje su dale podršku Džeremiju Korbinu da dođe na čeo Laburista deo su tog novog buđenja – kao i oni koji podržavaju senatora Bernija Sandersa.

U Britaniji se prošle nedelje Korbinov najbliži saradnik i njegov blagajnik iz senke Džon Mekdonel založio da laburistička vlada isplati dugove piratskih banaka i zapravo nastavi sa politikom štednje.

U SAD je Berni Sanders obećao da će podržati Hilari Klinton ako bude nominovana. I on se takođe zalagao za upotrebu vojske SAD onda kad to smatra „ispravnim“. Govori i da je Obama odradio „odličan posao“.

U Australiji se vodi neka vrsta amorfne politike u kojoj se monotone parlamentarne igre odvijaju u medijima, dok se izbeglice i autohotno stanovništvo proganjaju a nejednakost raste kao i opasnost od rata. Vlada Malkoma Turnbula je upravo najavila takozvani budžet za odbranu od 195 milijardi dolara, što je podsticaj za vođenje ratova. Nije bilo nikakve debate, vlada apsolutna tišina.

bikiniostrvo07Šta se dogodilo sa velikom tradicijom direktnih i nepartijskih narodnih akcija? Gde su hrabrost, mašta i posvećenost, neophodni da bi se započelo dugo putovanje ka boljem, pravednijem i mirnijem svetu? Gde su disidentska umetnost, filmovi, pozorišta, literatura?

Gde su oni koji će razbiti tišinu? Ili ćemo čekati da padne prva nuklearna raketa?

Redigovana verzija govora Džona Pildžera na Univerzitetu u Sidneju pod naslovom „Svetski rat je počeo“

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Sajt Džona Pildžera

Svet
Pratite nas na YouTube-u