OKVIR ZA RAZUMEVANjE BALKANA I BLISKOG ISTOKA

LEONID SAVIN Zanimljivom vizantijskom teorijom realizma rukovodi se i vodeća svetska sila Razumevanje trenutnog...

LEONID SAVIN

Zanimljivom vizantijskom teorijom realizma rukovodi se i vodeća svetska sila

Razumevanje trenutnog stanja na tržištu, ili ekonomske situacije, ili interesa raznih učesnika nije dovoljno za dobro razumevanje trenutnih geopolitičkih procesa. Ovo naročito važi za Bliski istok i Balkan. Potrebne su detaljna analiza i dekonstrukcija postojećih regionalnih sistema kako bi se ustanovili elementi međuzavisnosti i došlo do mogućih odgovora na razna pitanja.

Šta spaja i razdvaja Bliski istok i Balkan? Tu je ne samo dugotrajni sukob hrišćana i muslimana nego sinkretički suživot islama i hrišćanstva, koji se razvio unutar međusobonog uticaja različitih nacionalnih kultura. I to nema veze sa razdaljinom. Na ove regione može se gledati iz različitih uglova u zavisnosti od toga šta je prioritet.

Autor misli da je potrebno posvetiti ozbiljnu pažnju dvema stvarima. Prvo, tu je sistem spoljnih uticaja, na kojima ovi regioni i počivaju i koji i dalje na njih utiču. Drugi razlog je zajedničko istorijsko i političko nasleđe, u kojima, ako se traže, mogu se i naći rešenja za neka sadašnja pitanja.

Raspravu o uticaju ovih faktora dobro je početi političkom maštom, kojom su se vodili britanski stratezi kad su smislili projekat Bliskog istoka, koji su kasnije širili svuda po svetu. Ova teorija i njena praktična primena su poznati kao „orijentalizam”, a detaljno ih opisuje Eduard Said u svojoj knjizi. Britanska imperija je svoju kontrolu nad regionom sprovodila pod izgovorom prenošenja zapadnih koncepata političke uprave državama drugih naroda kao da su to jedini prihvatljivi i ispravni principi. Time je počela ekspanzionistička politika Zapada. Ralf Piters je odlično primetio da, kad SAD žele da sprovode svoju spoljnu politiku, prvo drugim zemljama pošalju Mekdonaldsove hamburgere i holivudsku filmsku produkciju. Tek kasnije, ako je potrebno, meci i bombe postaju sredstvo spoljne politike.

KOMPLEKSNA GEOPOLITIKA
Prilikom bilo kakve geopolitičke konfrontacije, potrebno je najozbiljnije razmotriti samosvest nacije i njenih elita. Ovo prilično obično zapažanje pokazuje na koji način politička geografija dominira drugim idejama. Da li ovaj region – Bliski istok – narodi Persijskog zaliva i Crvenog mora sebe vide kao „istok”? Zašto nije došlo do dekolonizacije bogatih država Persijskog zaliva kao što je bio slučaj sa Indijom?

balkanski ratovi00Iako u ovom regionu dominiraju islamsko pravo i specifična hijerarhija moći, to ne sprečava neke arapske države da se priključe globalnom svetu, uređenom prema idejama britanskog, tačnije škotskog liberalizma.

Drugi eksplicitni elemenat „vesternizacije” može se videti u kompleksnoj geopolitici. Klasični autori insistirali su da postoji Ostrvo-svet sa Zemljom srcem u sredini i „unutrašnjim polumesecom”, koji ocrtava granice poznate kao Rimland, uključujući Balkan i Bliski istok. Ostrvo-svet je kao celina okruženo spoljnim polumesecom.

Nikolas Spajkman je, razmatrajući osnovne pozicije Halforda Makindera, verovao da je Rimland značajniji od Zemlje-srca zbog svoje ambivalentne prirode: ova priobalna oblast okrenuta je ka evroazijskom kontinentu, ali je istovremeno i jednako otvorena prema spoljnim morima.

Zbignjev Bžežinski je nastavio ovom linijom, demonizujući ovaj region i proglašavajući ga evroazijskim lukom nestabilnosti, koji počinje na Balkanu, ide preko Kavkaza i Centralne Azije, sve do autonomne oblasti Ksindžiang Ujgura, koju naseljavaju muslimanski narodi.

Da li ovde ima makar malo Semjuela Hantingtona i njegovog koncepta o sudaru civilizacija? Ako ima, u ovom slučaju tipovi civilizacija po njemu nose jasnu religioznu konotaciju. Te je tako vestfalski model, zasnovan na odvojenosti sekularne i religiozne vlasti, potpuna farsa. Shodno tome, rezultati prosvetiteljstva bi se morali preispitati i revidirati.

Dalje, jedna od najkonvencionalnijih teorija međunarodnih odnosa – realizam – takođe je proizvod ranog italijanskog prosvetiteljstva. Autor ove teorije i pojma „nacionalni interes” je Nikolo Makijaveli, koji je ove ideje predstavio u delu Vladalac. Ali da li su ovo autentični pristupi? Zna se da je Makijaveli mnoge od svojih teza preuzeo iz vizantijskog dela Strategikon, čiji je autor poznat kao Moris ili Pseudo-Moris. Nije važno je da li je autor dela imperator Moris ili neko od njegovih generala, ali je važno da se ovom zanimljivom vizantijskom teorijom realizma rukovodi i vodeća svetska sila.

NEDOSTATNOST ANGLOSAKSONSKIH ŠABLONA
Vizantijska imperija je nekad pokrivala značajnu teritoriju i sprovodila prilično uspešnu politiku. Štaviše, vizantijsko suočavanje sa ratovima, religijski sukobi, unutrašnje kontradikcije, pa i Velika seoba, mogu se uporediti sa sadašnjom krizom, posebno sa imigrantskom krizom u Evropi.

Vizantijsko nasleđe može ozbiljno pomoći u pronalaženju odgovarajuće politike kako bi se rešili mnogi problemi. Ovo se ne može primeniti samo na hrišćansku novoplatonsku školu, u kojoj su se razvijale metafizičke doktrine a koje su umnogome prevazilazile pitanja administracije i upravljanja. Takođe je neizbežno videti i islamsku filozofiju izdvojenu od Vizantijske imperije. Iako su se mistični islam i njegove pravne škole umnogome promenile, mnogi muslimanski učenjaci, kao Ibn al-Arabi, izučavali su i razvijali mnoge novoplatonske ideje. Učenjem o jedinstvu bića (waḥdat al-wujūd), Ibn al-Arabi nije se obraćao samo misticima nego i muslimanskim pravnicima i teolozima, tačnije onima koji su se bavili pitanjima javne politike i međunarodnih odnosa.

balkanski20ratovi20120nnOni koji, bez obzira da li su hrišćani ili muslimani, dobro znaju apofatsku teologiju, atribute, imena, osobine Boga, kao i vanvremenske procese teofanije i fenomen pre-večnosti, biće u neuporedivo boljem položaju za razumevanje interesa i potreba druge strane, u odnosu na one koji su stekli sekularno obrazovanje na Oksfordu ili Harvardu, i to u skladu sa anglosaksonskim šablonima liberalne tradicije, koja je u osnovi antireligiozna.

Katehon

Politika
Pratite nas na YouTube-u