IBRIN PUT ILI BOMBA NA VRATIMA EVROPSKE UNIJE

VALTER MAJR „Kad umreš, neću se pomoliti za tebe, jer si nevernik“, bile su...

VALTER MAJR

„Kad umreš, neću se pomoliti za tebe, jer si nevernik“, bile su poslednje reči koje je Šefik čuo od Ibre. Od svog rođenog sina

Gotovo ništa od Ibre nije ostalo. Samo stara slika iz detinjstva na kojoj je petogodišnji dečak plavuškaste kose, koju je Ibrin otac skenirao da bi mogao uvek da je nosi sa sobom na mobilnom telefonu. Ali nema nijedne skorije slike. Pre nego što je Ibro napustio Bosnu da se pridruži Islamskoj državi (ISIS) 2014. pocepao je sve svoje slike koje je mogao da nađe. Njegova interpretacija šerijatskog prava uključivala je verovanje da su slike ljudi haram, tj. zabranjene.

Ibrin otac Šefik (na slici ispod), 58-godišnji radnik na određeno vreme, redovno posećuje prijatelje da napuni svoj telefon. Šefik živi u kolibi koju je izgradio na samom kraju sela Donja Slapnica. Njegov dom ima drvenu peć i poljski klozet, i nije mu uvedena struja. Kad zahladni, on sedi u kući u jakni i pod kapom.

Emocije koje Šefik nosi u sebi od dana Ibrinog nestanka nisu vidljive na prvi pogled. „Kad umreš, neću se pomoliti za tebe jer si nevernik“. To su poslednje reči koje je Šefik, mršavi čovek sa brkovima, čuo od Ibre. Od svog rođenog sina.

Ibro Ćufurović, rođen 1995. godine, jedan je od 200-300 radikalnih islamista koji su se iz Bosne i Hercegovine priključili ISIS ili Al Kaidi u Siriji i Iraku. Među njima su i dvojica najtraženijih svetskih terorista Bajro Ikanović (na slici sasvim dole), dugogodišnji komadant najvećeg trenažnog kampa ISIS u severnoj Siriji, i Nusret Imamović, vodeći član Al Nusra fronta u Siriji, grupe povezane sa Al Kaidom. Bosna – kaže američki ekspert za Balkan i bivši službenik NSA Džon Šindler – „smatra se nekom vrstom sigurne kuće za ekstremiste“, a sad poseduje i stabilnu terorističku infrastrukturu. Kako nije striktno hijerarhijski ustrojen, ISIS je ne smatra svojim regularnim ogrankom, ali, bez obzira na to, predstavlja egzistencijalnu pretnju ovoj podeljenoj državi.

Sudeći prema istraživanjima bosanskog ministarstva bezbednosti, ne samo da je municija iz Bosne korišćena u napadu na satirični magazin Šarli Ebdo u januaru 2015. nego i deo oružja korišćenog u napadima Islamske države na Pariz 18. novembra takođe potiče iz bivše Jugoslavije.

Sve više deluje kao da je usred Evrope uspostavljeno novo utočište za borce, planere i regrutere ISIS. U nekim udaljenim selima viori se crna zastava ISIS, a BiH je u odnosu na broj stanovnika druga država u Evropi po broju građana koji su se priključili Islamskoj državi, odmah posle Belgije. Oko 30 Bosanaca izgubilo je živote na ratištima Bliskog Istoka, dok ih se oko 50 vratilo kući.

VELIKA SUMNjA
Oni su posebno zanimljivi istražnim organima. Za one koji su se borili na frontu, pa im je iznenada dozvoljeno da se vrate kući sumnja se da su primili naredbe za izvršnje smrtonosnih zadataka. Zaista nema mnogo drugih razloga da se oni vrate kući. BiH je odgovorila pooštravanjem krivičnih zakona, pa povratnici sa Bliskog Istoka i njihove pristalice sada mogu da dobiju do 10 godina zatvora.

cufurovicsefikU novembru, malo pre napada u Parizu, islamista je pucao i ubio dva vojnika u predgrađu Sarajeva. Početkom decembra, 37 visokorangiranih Bošnjaka (bosanskih muslimana) u retkom iskazu jedinstva založili su se za javni otpor terorizmu: „Osuđujemo svaki poziv na mržnju i nasilje“, rekao je veliki muftija Husein Kavazović, čitajući apel koji su potpisali najistaknutiji muslimani.

Samo dva meseca kasnije je umereni klerik i sam postao meta. Pojavio se video bosanskog člana ISIS koji preti da će Kavazoviću „prerezati grlo“. Od tada je veliki muftija pod policijskom zaštitom.

Bez pominjanja Bosne, Evropska agencija za primenu zakona (Evropol) izvestila je početkom godine o postojanju kampova za obuku Islamske države na periferiji EU i „u balkanskim zemljama“. U izveštaju se navodi da se regruti ISIS „obučavaju specifičnim tehnikama ubistava, koje uključuju i odsecanje glave“.

Nemački istraživači veruju da postoji desetak mesta u Bosni u kojima salafisti – sledbenici rigidne interpretacije sunitskog islama – nastavljaju da okupljaju ekstremiste, neometani strane vlasti. Ipak, Ministarstvo bezbednosti i specijalna policija SIPA odbacuju izveštaje o udaljenim „šerijatskim selima“. Sa druge strane, sarajevski javni tužilac zadužen za terorizam priznaje da postoje mesta na severu zemlje gde su otkriveni simboli Islamske države u kojima oko 40 islamskih porodica žive u skladu sa šerijatskim pravom.

ŽARIŠTA DžIHADISTA
Za jednu od sumnjivih tačaka smatra se mesto na severozapadu Bosne – selo pod nazivom Bosanska Bojna. Šefik, otac sirijskog borca Ibre, vrlo dobro poznaje ove predele. Potraga za odgovorima o nestanku njegovog sina navodi nas na putovanje automobilom kroz region koji okružuje selo Velika Kladuša; predele planinskih venaca u kojima se stare bogomolje i njihovi prefinjeni minareti gotovo gube u senci pretencioznih novih džamija.

donjaslapnicaOblast oko Velike Kladuše, smeštena odmah preko puta granice Hrvatske – članice Evropske unije – smatra se žarištem džihadističih boraca, a razlog tome su i ekonomske teškoće. Čak i danas, 20 godina posle okončanja rata, nezaposlenost u Bosni stoji na oko 60 procenata.

Mi živimo u „neuspeloj i sve disfunkcionalnijoj državi“, smatra politikolog Vlado Azinović, jedan od autora studije Mamac sirijskog rata, fokusirane na BiH. Oblast Velike Kladuše – koja nije ni 100 kilometara udaljena od hrvatskih plaža – preti da postane sigurna kuća za islamističke teroriste koji se kreću ka severu, posebno ako pritom imaju pomoć radikalizovanih gastrabajtera iz Austrije, Nemačke ili Italije.

Salafistička zajednica postojala je u oblasti Velike Kladuše čak i početkom jugoslovenskih ratova ranih 90-tih i počivala je na finansiranju iz Saudijske Arabije i Sudana. „Zapad bi trebao da zaboravi na pretnje sa Istoka; prava opasnost je zelena boja islama“, rekao je tada regionalni radikalni lider kada se nekoliko hiljada mudžahedinskih boraca iz zemalja Arabije i Severne Afrike već bilo priključilo bosanskim muslimanima u njihovoj borbi protiv Srba, a kasnije i Hrvata.

Ovo je bilo na umu i američkom diplomati Ričardu Holbruku kada je, uz sintagmu „pakt sa đavolom“, govorio o iznuđenom vojnom savezu. Na kraju krajeva, oružje nije bila jedina stvar koju su sa sobom doneli strani borci. Sa njima je došla i interpretacija islama koja je do tada bila nepoznata živahnim Bošnjacima – striktno saudijsko učenje, poznato kao vehabizam.

DOBRA UMREŽENOST
Ultrapobožni vehabije, sa svojim dugim bradama i zamotanim ženama, predstavljaju malu manjinu među 3,8 miliona građana Bosne, od kojih se gotovo polovina izjašnjavaju kao muslimani. Ali činjenica je da postoje a najrigidniji među njima postaju sve istaknutiji. Tako stvari stoje i u Šefikovom selu. Jedna od četiri žene zloglasnog propovednika Huseina Bilala Bosnića živi u kući na kraju sela.

bilalbosnic01Tužioci veruju da je Bosnić centralna figura bosanskih radikalnih islamista, a i sam je ekstremno dobro umrežen u inostranstvu. U novembru je osuđen na sedam godina zatvora zbog regrutovanja volontera za ISIS i podsticanje terorizma. Šefik je bio jedan od svedoka na suđenju. On krivi propovednike za nestanak njegovog sina: „Ibro je upoznao Bosnića i malo posle toga uselio se kod njega. Leta 2014. prošao je vojnu obuku i tad je otišao u Siriju. On je na neki način bio prodat.“

Kuća iz koje je Ibro otišao u Siriju još uvek je dom za četiri propovednikove žene i njegovih 18-toro dece. Zvuk iz megafona sa krova razleže se dolinom u vreme molitve, a njegove žene, kad dopuste da budu viđene u dvorištu, od glave do pete su obmotane u crne burke, na kojima su ostavljeni samo prorezi za oči.

Bosnić, koji je nekad i sam bio borac u Sedmoj mudžahedinskoj brigadi, nakon rata je postao putujući propovednik. Pojavljivao se u Al Baraka džamiji u Forcajmu u Nemačkoj kao i u bogomoljama u Italiji i Švajcarskoj. Postoje snimci na kojima svojim sledbenicima peva stihove: „Sa eksplozivom na našim grudima popločaćemo put do raja“.

Bosanci nisu jedini Balkanci koji slede ovakve pozive. Muslimani sa Kosova, iz Makedonije i Srbije takođe su među 22 hiljade boraca ISIS čija imena su početkom marta iscurela u javnost. Siromaštvo i slab državni poredak obezbeđuju veliki broj regrutacija.

Bivši liberalni imam iz sela gde je odrastao Ibro Ćufurović govori o mističnom umeću „kompletne transformacije mladih ljudi u samo nekoliko dana“. Kaže da je dečak dugo bio uzoran učenik, a kasnije asistent u džamiji i mujezin. Vernici su čak prikupljali donacije za Ibrino školovanje na jednom od islamskih univerziteta. Ali onda su stvari krenule u drugom pravcu.

Ibro je počeo da vređa oca i da govori drugim muslimanima kako treba da se ispravno mole. Takođe je počeo rano da napušta džamiju pre završnih molitvi koje su standardne u Bosni, ali nisu uobičajene u Saudijskoj Arabiji. Opraštajući se, rekao je seoskom imamu (čoveku koji ga je podržavao kao rođenog sina): „Ti nemaš pojma o islamu“.

„ODUZELI SU SVE ŠTO SMO IMALI“
„Ibri je tad bilo 19 godina, priseća se Šefik, njegov otac. „Nije čak imao ni dovoljno gustu bradu da izgleda kao salafista. Ali nedugo potom je otišao.“ Prvi znaci života iz Sirije stigli su preko telefona: Ibro je zahtevao da njegova majka napusti svog muža i dođe u Siriju da nađe novog partnera među „braćom“ iz Islamske države.

abufurkanalbosniNa putu ka pograničnom selu Bosanska Bojna Šefik se zaustavlja ispred jedne sive kuće. To je dom Rifeta, njegovog sapatnika. Zajedno su sedeli na osmosatnoj noćnoj vožnji za Sarajevo da bi svedočili protiv Huseina Bosnića; zajedno su gledali kako propovednik hladnokrvno odbacuje sve optužbe. Rifetov sin zvao se Suad (na slici iznad) pre nego što se priključio ratu u Siriji. Sada ga u video klipovima na internetu slave kao mučenika pod pseudonimom „Abu Furkan al-Bosni“. Poginuo je u Siriji početkom 2015.

Ovog jutra pojavljuje se „mučenikov“ brat sa crnom bradom, crnom pletenom kapom i nepoverljivim izrazom lica. Trenutno je slobodan, uprkos činjenici da je, zajedno sa svojom braćom po oružju, uhvaćen u posedu arsenala ručnih bombi, nagaznih mina, karabina, pištolja kao i zastave Islamske države. Da li su se spremali za napad na hrvatsku granicu? Nije raspoložen za razgovor: „Pustite me na miru. Oduzeli su nam sve što smo imali.“

Spoljna granica EU proteže se periferijom Bosanske Bojne. Makadamski put vodi pored zarđale granične rampe direktno u Hrvatsku. Oni koji žele da krijumčare ljude, oružje i novac u EU teško da će naći bolje mesto. Ako Hrvatska uskoro postane punopravna članica šengenskog sporazuma, koji se odnosi na mogućnost bezgraničnog putovanja, ovaj udaljeni pogranični region istočno od Krajine postaće širom otvoreno južno krilo.

Javni tužilac u Sarajevu veruje da su salafisti sa 200.000 dolara donacija iz Katara kupili osam hektara zemlje od Srba koji su tu živeli. Fundamentalisti iz Bosne po pravilu kupuju imovinu u najzabačenijim i najjeftinijim delovima zemlje, tamo gde je najmanja šansa da će doći do neželjenih poseta.

TEŠKOĆA PROBIJANjA
Od 1995. godine i kraja rata, Bosna i Hercegovina je politička pustinja u kojoj se moguće lako sakriti. Podeljena je na dva različita entiteta i Brčko Distrikt, samoupravnu administrativnu jedinicu. Ima 10 kantona. Na primer, da bi došla do salafističkog uporišta u Gornjoj Maoči, federalna policija mora ući u autonomne regione i prijaviti se tamošnjim partnerima. „To ostavlja previše vremena ekstremistima da poskidaju zastave ISIS“, navodi jedan od detektiva.

bosnaisis04Jedinice bosanskih specijalnih snaga SIPA, koje češljaju po selima u potrazi za onima koji se možda spremaju da putuju u Srbiju, ocenjuju se po njihovim reakcijama na žalbe: „Postoji veliki broj mesta gde žive ljudi koji bi mogli biti interesantni sa bezbednosnog aspekta. Ali oni su pod stalnim nadzorom bezbednosnih službenika.“

Igor Golijanin, čovek visine košarkaša koji je zaposlen u Ministarstvu bezbednosti u Sarajevu, malo je skeptičniji. Šef ministarskog kabineta, Golijanin kaže da islamističke zajednice privlače „sve veći broj sledbenika“ i da su njihove hermetične mreže teške za probijanje.

„Govorimo o selima gde deca više ne idu u javne škole, već u privatne, u skladu sa jordanskim nastavnim programom. Govorimo o ljudima sklonim nasilju koji komuniciraju koristeći tajne šifre u video igricama. Govorimo o prikrivanju: ono što je nekada bilo moguće prepoznati kao kamp za obuku danas nestaje pod velom nevladinih organizacija.“

Ovo su neverovatna priznanja nemoći zvaničnika zemlje koja je u postratnom periodu od međunarodne zajednice primila 90 milijardi evra za uspostavljanje stabilnosti.

EKSTREMISTI SVIH BOJA
Pre samo tri godine Međunarodna krizna grupa navela je da islamizam i nacionalizam igraju „opasan tango“ u Bosni. Od sporova između Bošnjaka, Srba i Hrvata uvek su imali – i još uvek imaju – korist ekstremisti svih boja.

Nedavno su pobrojane 64 ilegalne muslimanske zajednice osumnjičene za ekstremizam. Od 1. marta snage bezbednosti su ovlašćene da preduzmu mere protiv otpadnika. U suprotnom, mogao bi zavladati haos, upozorava Bakir Izetbegović, bošnjački član trojnog predsedništva BiH.

bajroikanovic4Za mnoge, međutim, ovo upozorenje dolazi prekasno. Ibro Ćufurović je jedan od njih. Nedavno se pojavila nova fotografija na internetu koja pokazuje mladog čoveka sa oskudnom plavom kosom i plavim očima – Ibru. Svako, uključujući i njegovog oca Šefika, može da je vidi – nalog za hapšenje Ibra Ćufurovića postavljen je na sajt Interpola 26. februara 2016.

Optužnica protiv mladog Bosanca glasi: „Organizovanje terorističke grupe povezane sa krivičnim delom terorizma“.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Der Spiegel

Politika
Pratite nas na YouTube-u