U RUSIJI PUŠTENI U JAVNOST TRANSKRIPTI RAZGOVORA NAVALjNOG SA BRITANSKIM OBAVEŠTAJCIMA

„Mi imamo svoje zadatke. Bil vas moli da budete oprezniji. Insistiramo da se ne...

„Mi imamo svoje zadatke. Bil vas moli da budete oprezniji. Insistiramo da se ne mešate u proces izbora – to je naš zadatak“

Ameriknci i Britanci u Moskvi imaju celu malu „opozicionu vojsku“ čiji su „komandanti“ – bivši premijer Mihail Kasjanov, poznati korupcionaš zvani „Miša dva posto“, i Aleksej Navaljni koji se zaglibio u finansijske mahinacije.

Upravo po ovoj dvojci „Amerikanaca“ ruski mediji su naneli ovih dana razorne udarce.

Prvo je moskovska gtelevizija NTV pokazala kako Kasjanov u krevetu sa svojom pomoćnicom, sa britanskim a verovatno i američkim pasošem, kopa jamu čak i Navljnom.

A upravo je državna televizija VGTRK (Sveruska državna televizijska i radio kompanija) razotkrila kako Navaljni deluje kao britanski agent.

Prilog su napravili jedan od najpoznatijih ruskih novinara Dmitrij Kiseljov i saradnik VGTRK Jevgenij Popov.

Emisiju je „otvorio“ Kiseljov, predočivši gledaocima:

„Naš politički komentator Jevgenij Popov došao je do senzacionalnog materijala. To je kriminalna prepiska korupcionaša– recidiviste koji se fino igra politike, Alekseja Navaljnog, sa građaninom Velike Britanije, Bilom Brauderom, osnivačem fonda Hermitage Capital koji je na prelomu između dva milenijuma radio u Rusiji.

Ukratko, Brauder je davao zadatke Navaljnom, a ovaj za novac i uglavnom kao agent izvršavao zadatke. Odvratno je saznati takve stvari, donekle i zato što takva saznanja podrivaju veru u ljude, ali istovremeno, ponekad je korisno osloboditi se iluzija.

U takvim trenucima poželiš da kažeš: svet nije tako prost kako izgleda, on je još prostiji. A onda, pogledaš uvis i shvatiš da ideali postoje, niko ih nije ukinuo, i bude ti lakše.

Nastavio je Popov, pa onda zajedno.

„Kako rade tajni kanali veze ruske opozicije sa SAD i Britanijom, ko koga nadgleda i koji su glavni strateški ciljevi obe strane? Zahvaljujući oružanom prevratu u Ukrajini i bivšem šefu Službe za bezbednost Borisa Berezovskog, Sergeju Sokolovu, sada su poverljivi materijali u Moskvi.

„To je bilo mesto uplašenih idiota gde su mogli da se postavljaju mejl– serveri. To su preporučili tutori iz CIA koji su vodili projekat. Mi smo eksportovali podatke sa oko 60 servera na kojima je sakupljena ogromna količina prepiske i dokumenata. Postoje apsolutni dokazi njihove povezanosti i njihove delatnosti, šta god da sada kaže Navaljni i šta god da sada kaže Brauder“ – izjavio je Sergej Sokolov.

Među stotinama hiljada fajlova su – obaveštajni izveštaji saradnika CIA i Tajne obaveštajne službe Velike Britanije poznate kao MI6.

„23. decembar 2007. Šefu Tajne obaveštajne službe A. Beltu. Izveštaj agenta Solomona o završenoj analizi Navaljnog i izboru pseudonima za njega – Fridom. Obavljen je razgovor putem šifrovane veze između saradnika SRS (SIS) i agenta Solomona. Agent je dobio odobrenje za poverljivu saradnju sa Aleksejem Navaljnim. Neophodno je da se Navaljnom organizuje finansijska podrška u rešavanju zadataka u okviru specijalne operacije „Potres“ za podrivanje aktuelnog ustavnog uređenja u Ruskoj Federaciji. Navaljni je dobio pseudonim Fridom“.

 Agent Solomon – to je Vilijam Brauder, šef fonda Hermitage Capital, pokretač „akta Magnitskog“ i priznat od strane suda kao prevarant koji je ’90– tih zgrnuo milione u Rusiji. Sudeći po izveštajima, Brauder je svoj pseudonim za rad agenta dobio još pre dolaska u Moskvu.

Operacija „Potres“, na engleskom – Quake, za koju su obaveštajne službe angažovale i Solomona i Fridoma, razrađena je u Lengliju još 1986. Dokumenta sa oznakom „strogo poverljivo“, potpisao je tadašnji direktor CIA, Vilijam Kejsi. Na naslovnoj strani je – glavni cilj – „promena ustavnog i političkog sistema u Istočnoj Evropi i SSSR– u“.

U sadržaju su zadaci detaljno postavljeni: promene u političkom i ustavnom sistemu država, ostvarivanje kontrole finansijskih tokova i izvlačenje aktiva iz ekonomija zemalja u razvoju, sprovođenje mera pod opštim šifrovanim nazivom „Potres“.

SSSR je srušen pre četvrt veka, ali operacija „Potres“ nije zatvorena, uredno se pominje u izveštajima i sada.

„Brauder širi laži i čitava njegova kompanija zasnovana je isključivo na lažima. Navaljni je njegov učenik i nastavljač svih njegovih ideja. Oni delimično rade zajedno, ali rade i paralelno. Oni apsolutno gledaju na istu stranu“ – naglasio je Pavel Karpov, bivši islednik Glavne uprave unutrašnjih poslova Moskve.

Karpov je jedan od onih agenata koji su ispreturali osinjak Braudera, otkrili šemu izbegavanja poreza i nelegalnog kupovanja akcija u Rusiji sa pokrićem fonda Hermitage Capital.

Karpov nije upoznat sa curenjem tajni. Za islednika je i bez toga očigledan isti rukopis Braudera i Navaljnog.

Iza internet-imena Vil Prins-1 i Fri-Diem su Vilijam Brauder i Aleksej Navaljni. Prvi kontakti budućih partnera: februar 2006. Brauderu je već više od jedne godine zabranjen ulazak u Rusiju. Navaljni je – mladi aktivista moskovskog ogranka partije „Jabloko“.

Brauder obasipa komplimentima Navaljnog i nagovara ga da se bavi zajedno sa njim „grinmejlom“ – tako se naziva korporativna ucena. Navaljni se dugo koleba.

„Ja ću krajnje iskreno formulisati ono što želim da vam ponudim. Naučiću vas da monstrume ruske ekonomije „držite za jaja“. Brzo ćete postati heroj manjinskih akcionara i moći sebi da napravite dobar poslovni ugled. Možda i politički. Ja ću vas zauzvrat zamoliti da me podržite kad moji problemi isplivaju. Da li sam jasan?“ – pita Brauder Navaljnog. „Vaša informacija u zamenu za moju potencijalnu lojalnost. Ipak, plašim se da pogrešno stavljate ulog. Kod mene, čak i u partiji mogu nastati problemi. Mene tamo vide kao nacionalistu“ – kaže Navaljni.

Nacionalizam Navaljnog Brauder naziva dobrom investicijom. Nakon pola godine prepiske šef Hermitage Capital postiže uspeh.

„Recimo da sam pristao, a od nečega treba početi. Kakvo je vaše viđenje?“ – pita Navaljni Braudera. „Ja imam odličnu i tačnu informaciju o mahinacijama u VTB. To je odličan start“ – uverava ga Brauder.

Zatim slede uputstva jedna za drugim. Treba dobiti pakete akcija velikih kompanija da bi se na njih vršio pritisak. Na spisku su – „Gazprom“, VTB, „Rosnjeft“, „Sberbank“, „Surgutnjeftegaz“, „Lukoil“.

„Vilijame, hvala za savet. Ipak, kao što znate, da bih u punoj meri iskoristio savet ponešto mi nedostaje“ – piše Navaljni Brauderu. Očigledno je da se radi o novcu. Sa tim neće biti problema, obećava Brauder. „Sa vama će se povezati gospodin čije prezime je Ašurkov“ –piše Brauder.

Kasnije će bankar Vladimir Ašurkov ispričati da je počeo da pomaže Navaljnom nakon što je pročitao beleške na njegovom blogu. Bloger Navaljni stvarno je počeo da uzima maha. Izdašno su ga finansirali.

„Agent Fridom bio je upoznat sa prvom fazom tajnih aktivnosti u razotkrivanju slučajeva korupcije i pljačke ruskih državnih aktiva. Za realizaciju prve faze plana za agenta Fridom izdvojeno je finansiranje u iznosu od 100 miliona rubalja. Prvi deo novčanih sredstava u iznosu od 7 miliona rubalja biće doznačen našem povereniku iz Moskovske Helsinške Grupe do 26. januara. Agent A. Belt“.

Pre toga Hermitage Capital završio je sa radom u Rusiji. Fascikla sa predmetom o neplaćanju poreza postajala je sve deblja. Glavni saradnici otišli su u London kod Braudera. U Moskvi je ostao da briše nepotrebno – revizor Sergej Magnitski.

„Kažu – to je Brauderov advokat. To je otvorena laž! On je bio knjigovođa koji se bavio Brauderovim izbegavanjem oporezivanja, odnosno, registrovao kompanije preko kojih je iznošen novac. Kako mi je pričao sam Magnitski, milijarde je preneo njegov neposredni šef, a kao što sam kasnije saznao, to je bio gospodin Brauder“ – seća se novinar Oleg Lurje.

„Aleksej, sada je meni potrebna vaša podrška. Uhapsili su Sergeja, biće mu veoma teško“ – piše Brauder Navaljnom.

„Vilijame, iskreno saosećam. U našoj zemlji vole one koji pate. Ne kažem da su stradanja Sergeja – vaš adut, ali što više o stradanjima budu znali novinari i ljudi – time će se manje udubljivati u suštinu onoga što se dešava“ – odgovara Navaljni.

Brauder je pokušavao da postigne efekat kampanje za odbranu Sergeja Magnitskog, koju je pokrenuo na Zapadu i u Rusiji. On je tvrdio da je njegov advokat nevin i da je u zatvoru – zato što je otkrio šemu pljačke državnog novca od strane struktura sile. Ali, sudeći po izveštaju direktora CIA, galama je bila mala.

„20. septembar 2009. direktor Centralne obaveštajne službe. Obavljen je razgovor između agenta Solomona i saradnika MI6. Više neće biti povećanja odjeka u javnosti ako ne unesemo korekcije u planove specijalnih mera koje sprovodimo. Oslanjajući se na informacije kojima raspolaže, agent je u svom saopštenju naglasio pogoršanje zdravlja Magnitskog.

Agentu je predloženo da preko poverenika u pravosudnom sistemu Rusije organizuje prekidanje pružanja bilo kakve medicinske pomoći Magnitskom. Pogoršanje zdravlje biće označeno kao greška lekara koja može izazvati njegovu smrt. Molim da ovoj informaciji posvetite posebnu pažnju“.

16. novembra 2009. revizor Sergej Magnicki umro je u samici bolnice „Mornarska tišina“. Brauder je istog časa objavio da su njegovog advokata mučili i da mu nisu pružali medicinsku pomoć.

„Jedini čovek kojeg krajnje zanima smrt Magnitskog je Brauder. Od nje je on napravio „supergešeft“ (ćar), „oprao se“, pomerio kazaljku sa sebe na druge, zatvorio usta Magnickom koji je počeo da govori. On je počeo da izdaje Braudera. I u tom trenutku je nestao“ – istakao je politikolog, lider pokreta „Suština vremena“, Sergej Kurginjan.

Do sada u svetu nema nijedne sudske odluke u kojoj je smrt Magnitskog nazvana ubistvom.

„Mister Brauder pokazuje fantastično odsustvo želje da ide da bilo šta dokazuje na sudu“ – rekao je Aleksandar Merkuris, pravnik, ekspert za međunarodno pravo.

Ipak, Brauderu polazi za rukom da progura u Kongresu SAD „akt Magnitskog“ – personalne sankcije u odnosu na lica koja su, kako smatra Brauder“ povezana sa smrću revizora. Informativnom kampanjom u Rusiji bavio se Aleksej Navaljni.

„23. januar 2010. Sash izveštava o sastanku sa agentom Fridom, prilikom kojeg je on predao agentu 300.000 dolara za predstojeći program podrške „spisku Magnitskog“ na društvenim mrežama. U izveštaju agenta Sash takođe je rečeno da je projekat u vezi sa smrću Sergeja Magnitskog već u početnoj fazi jako podrio poverenje ruskih građana u sudski i pravobranilački sistem Rusije. To dovodi do povećanja haosa u ruskom sudskom i pravobranilačkom sistemu, do opadanja njegovog ugleda i opadanja ugleda Vladimira Putina. Agent A. Belt“.

Uz izveštaj se prilaže spisak lica na dve stranice, koja je lično Navaljni predložio da se uključe u „akt Magnitskog“. U to vreme „Savez malih akcionara“, koji je osnovao Navaljni po nalogu Braudera, nastavlja da zasipa tužbama najveće ruske kompanije redovno optužujući top menadžment za zloupotrebe. Brauder je opominjao Navaljnog zbog aktivnog političkog delovanja. To se vidi iz saopštenja pravnika Hermitage Capital, koji su poslati uoči i u vreme protesta na Bolotnom trgu.

„Mi imamo svoje zadatke. Bil vas moli da budete oprezniji. Insistiramo da se ne mešate u proces izbora – to je naš zadatak. Hajde da se sad ne udubljujemo u politiku – to je sledeća faza. Mnogo je zanimljiviji i značajniji rad sa malim akcionarima koji iznutra potkopava finansijski sistem.

Verujte mi, finansijski skandali su mnogo primetniji od političkih“.

Posebna, velika operacija Braudera i Navaljnog je – informativni napad na državnog tužioca Jurija Čajku. Internet su preplavila razotkrivanja, navodno, nelegalnog biznisa tužiočevih sinova.

„Obratite pažnju da su pre toga obavljeni pretresi u firmama Braudera na Kipru, u ofšor kompanijama, odnosno, to je bio pritisak. Odmah se pojavljuje film „Čajka“, odmah se pojavljuje informacija Navaljnog, koja, kako se pokazalo, nije bila ni na čemu zasnovana i od početka je bila ni o čemu“ – istakao je Oleg Lurje.

Malo pre objavljivanja filma na internetu, Alekseju Navaljnom telefonirao je odbegli deputat Državne Dume, Ilja Ponomarjov. On je kasnije negirao da je razgovor obavljen. Aleksej Navaljni odbio je da odgovara na pitanja novinara VGTRK.

Pojavljivanje ruskih novinara u kancelariji Vilijama Braudera u Londonu izaziva paniku. Na portirnici su prvo ljubazno rekli da nikoga ne očekuju. Zatim su blokirana sva vrata, na prozore spuštene roletne. Pred zgradu je momentalno stigao odred policije.

Brauder voli efekte. Čak je i njegova kancelarija stotinak metara od bučnog Pikadilija i trga Golden Square. Kabinet šefa Hermitage Capital, sa velikim prozorima i pogledom na tihi park nalazi se na trećem spratu.

Bivši konsultant za investicije, Brauder, sada sebi stvara imidž gotovo glavnog borca sa korupcijom u Rusiji. Na to da je Vilijam Brauder – u odsustvu osuđen na 9 godina zatvora – kao prevarant koji je ukrao poreza za pola milijarde rubalja – u Londonu radije zatvaraju oči. Takav Brauder nije potreban Londonu. Borac sa korupcijom zvuči respektabilno.

Zanimljivo je da je i sada aktivna komunikacija Braudera i Navaljnog na Skype preko kojeg su oni počeli da komuniciraju 2006.

„Naš poziv njima nije uspeo“.

Izvor Fakti, 12. april 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u