KOSMOKRATIJA I GEOPOLITIKA

LEONID SAVIN Militarizacija kosmosa je postala veoma ozbiljan problem U Rusiji se 12. april...

LEONID SAVIN

Militarizacija kosmosa je postala veoma ozbiljan problem

U Rusiji se 12. april slavi kao Dan kosmonautike. Prvo putovanje čoveka u kosmos dogodilo se 1961. godine, a prvi čovek u kosmosu bio je Jurij Gagarin. Na sovjetski svemiriski program Sjedinjene države su odgovorile stvaranjem Arpaneta, kojim su postavljene osnove Interneta. To govori i da nadmetanje nije samo tehnološko sa ideološkim sloganima.

Reč kosmos, koja se u Rusiji najviše koristi, potiče od starogrčke reči „poredak”, a na engleskom, reč „prostor/svemir” istovremeno sadrži ideju proširivanja prema nekoj sferi, koja je sledeći korak u osvajanju zemlje, područja, vazduha.

Putovanja u kosmos uvela su kosmokratiju u geopolitiku, pa je krajem XX veka Everet Dolman (Everett Dolman), profesor komparativnih vojnih studija na Školi za napredne vazduhoplovne/svemirske studije Vazduhoplovnih snaga SAD, predložio uvođenje termina „astropolitika”. On kaže: „Osvajanje svemira za društvo mora biti moralni imperativ, neophodnan za opstanak ljudske rase, a ljudi bi sebe trebalo da doživljavaju kao najbolje moguće opremljene da vladaju u ovoj areni…”.

„DUH GRANICE“
On uopšte ne misli na ljudsku rasu; on misli na njenu anglosaksonsku podvrstu, koja se formirala nakon ratova sa mnogima, širom zemaljskih prostranstava. Ovo se zove „duh granice”, taj stav zagovarao je Frederik Džekson Tarner (Frederick Jackson Turner) krajem XIX veka, a sada je dostigao kosmičke visine. Na svom početku „duh granice” uništavao je brojna indijanska plemena, a sada SAD eksperiment ponavljaju na kosmičkom nivou. Nije baš potpuno slučajno da su serijal Ratovi zvezda i ostali klasici naučne fantastike, kao poznati film Avatar, nastali u SAD; to je sâmo još jedno nazadovanje kolektivnog nesvesnog svih sledbenika „duha granice”, koji je sada u ljudskom obliku i opremljen je metodama kulturološko-informativne manipulacije.

odiseja2001002SAD pokušavaju da pretvore takve fantazije u stvarnost; naučno istraživanje i optimistični globalizam su prisutni i u strategijama Bele kuće.

Timoti Krimer (Timothy Creamer), pukovnik vojske SAD i inženjer leta na svemirskoj stanici, 22. aprila 2010. je, sa svojim kolegama (još jednim Amerikancem kapetanom, dvojicom Rusa inženjera leta i Japancem), sa Međunarodne svemirske stanice poslao poruku na Zemlju preko Tvitera. Njihov prvi tvit iz kosmosa je bio prilično bezazlen za sve korisnike Tvitera: „Zdravo tviteraši! Mi sada tvitujemo uživo sa međunarodne svemirske stanice – prvi tvit iz Kosmosa ikad! Uskoro još, pošaljite pitanja“.

Podsetimo se da je Tviter aktivno korišćen 2009. godine u masovnim neredima u Iranu i iste godine u Moldaviji na demonstracijama, koje su nazvane Tviter revolucija.

Drugi nivo kosmokratije je osnova kontrole kosmičkih prostranstava. SAD su postavile mrežu kontrole spoljnog prostora na svim ostrvima i kontinentima. Cilj je da se podstiče aktuelna situacija kao osnovni element mrežnog rata. Prema američkoj vojsci, to će omogućiti SAD da dostignu punu nadmoć u kosmosu i „spreče svemirski Perl Harbur”. Naučna elita SAD opisuje stvar delikatnije: otkrivati i pratiti svemirske objekte kao što su sateliti i orbitalne ruševine. Bivši astronaut i general vazduhoplovnih snaga, šef strateške komande Kevin Hilton, izjavio je da je pitanje svemirskih ruševina bez odgovora: Zemlja u svojoj orbiti ima oko 15.000 ruševina i delova satelita ili drugih letelica. „Procenjuje se da će broj porasti i do 50.000 u ne tako dalekoj budućnosti”, rekao je i pozvao druge države da se ovaj problem zajednički rešava.

POVRATAK KANTOVOG „ZVEZDANOG NEBA“
Zanimljivo je da su na ideju o korišćenju kosmosa za odlaganje otpada došli i Sovjetski Savez i SAD. Sovjetski naučnik Kapica je 1959. godine predložio da se nuklearni otpad šalje u kosmos. Šlezinger je 1972. predložio istu stvar, uz korišćenje šatla za višekratnu upotrebu. Ovo pitanje nije rešeno sve do danas.

Ipak, militarizacija kosmosa je i dalje ozbiljan problem. Pentagon je sredinom 2000-tih postavio nove ciljeve u ovoj oblasti: konstruisanje vazdušnog antisatelitskog oružja, osvajanje svih telekomunikacionih satelitskih sistema, vazušni i kosmički laseri, veštine istraživanja dubokog kosmosa i masivnije kargo svemirske letelice. Postavljni su satelitski sistemi za nadgledanje, ali sa drugom svrhom, konstruisani su i laserski sistemi.

U knjizi Sledećih sto godina Džordž Fridman (George Friedman) fantazira o tome da će cilj vojne i političke kontrole uskoro biti postavljanje satelita koji nose oružje za masovno uništenje. Sada se provodi minijaturizacija oružja i raznih automatskih sistema. Stručnjaci kažu da će uskoro nano i pikosateliti biti prečnika 9,9 centimetara.

Ovo je zahtevalo odgovor: Vladimir Putin je pozvao na sprečavanje militarizacije kosmosa, a to je podržala i Generalna skupština UN i usvojila rezoluciju Međunarodna saradnja u miroljubivom korišćenju kosmosa. Međutim, zbog konstruisanja svog sistema oružja za masovno uništenje, SAD su odbile da potpišu dokument i sad optužuju druge države za militarizaciju kosmosa.

odiseja2001003Sad se pokazuju i slabosti kosmičkog programa SAD (na primer, zavisnost od ruskog raketnog motora), dok je Rusija, naprotiv, ponovo postala kosmička sila. Novi kosmodrom će uskoro biti gotov, a prvi sateliti će biti poslati u zemljinu orbitu.

Tako je Kantova teza „o zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama” ponovo postala važna.

Katehon

Svet
Pratite nas na YouTube-u