MAZEDONISCHE ZUSTÄNDE

ŽELjKO CVIJANOVIĆ Makedonija je suviše mala da bi Zapad otvarao ikakav krupan proces samo...

ŽELjKO CVIJANOVIĆ

Makedonija je suviše mala da bi Zapad otvarao ikakav krupan proces samo zbog nje, i suviše značajna da bi to ostalo samo u njoj

1.
Zašto je Makedonija ponovo eksplodirala? Prosto: ona je najtanja karika na potezu od Istanbula do Berlina. Nije tu reč o malom formatu makedonskog predsednika Đorđa Ivanova, koji je, umesto da stabilizuje podeljenu zemlju, nacionalno pomirenje započeo iz zone kriminala. Ne radi se ni o tome da su ga navukli, čak ni da, teško shvatljivo, na njega preveliki upliv ima Turska, koja panično traži mesto gde bi globalni plamen sklonila sa svojih granica.

Reč je o istorijskim uslovljenostima. Termin Mazedonische Zustände (makedonsko stanje) koristio je Adolf Hitler, podrazumevajući nesigurnost koju izazivaju rascepljene i haotične države u susedstvu. Džaba je Nikoli Gruevskom što je neuporedivo veći format od Ivanova i što je stabilnost pokušao da spasi obećanjem Amerima da će prihvatiti promenu imena zemlje, koja stoji na putu njenog ulaska u NATO. Format ti na kraju određuje veličina i moć zemlje, pa je, što se Amera tiče, promena imena Makedonije potrebna zbog suštine – zbog federalizacije zemlje – kojoj se Gruevski protivi.

2.
Svrha federalne Makedonije – dalekovidiji od mene bi to nazvali raspadom – je u jačanju albanskog faktora, gde je, prema proverenoj stogodišnjoj formuli, na Balkanu manje Rusije taman za koliko je više Albanije. (Ovaj put, doduše, za toliko bi trebalo da bude manje i Kine, koja se na Centralnom Balkanu i u Srbiji pojavljuje sa velikim planovima.) Da je to cilj koji se kristališe iz nemira prošle godine, vidi se sad i po sve izvesnijem razlazu Gruevskog i albanskih partnera u vladi, kod kojih se pre nije dalo primetiti oduševljenje za soroševsku kreaturu Zorana Zaeva.

beforetherain01Nemiri koje je izazvao nesrećni Ivanov a raspalile ih i smisao im dale zapadne agenture ne nalaze svrhu u deklarisanoj odbrani ustava i pravde, već u još jednom odlaganju izbora. Naime, izbori, koji su najpre bili raspisani za kraj aprila, odloženi su pod pritiskom Vašingtona, jer je njihov favorit Zaev – koji se ne protivi federalizaciji – stajao loše protiv Gruevskog. Protesti, na kojima Zaev ponavlja da i dalje nema uslova za fer izbore, trebalo je da dovedu do još jednog odlaganja, budući da su izbori bili planirani za jun.

Gruevski je, međutim, još jednom zaigrao tvrdo: izbori su u petak raspisani za 5. jun. Naravno, to će dodatno usijati situaciju, ali, suočen sa neprestanim iscrpljivanjem, on nije imao kud. Nepisane propozicije za izbore, koje je dao Vašington, očigledno se mogu čitati tako da će se fer uslovi steći istog momenta kad Gruevski izgubi većinu.

3.
Iako su izbori raspisani, nije izvesno da će se održati. Već na samu najavu da će prekinuti to mučenje, Gruevski se suočio sa bestijalnim pritiscima: hajde što mu je zaprećeno sankcijama i zabranom putovanja u zemlje šengena – to se nekako podrazumeva – nego mu je rečeno i da će izgubiti pomoć za suočavanje sa migrantskom krizom, koja je makedonsku granicu izložila teškom pritisku pridošlica iz Grčke. Tako će migrantska kriza postati oružje Vašingtona i Brisela protiv Gruevskog, koji, braneći sebe, brani i EU (pa i Srbiju) od daljeg migrantskog priliva.

Ali brutalnost pretnji pokazuje koliko je Gruevski visoko podigao ulog. Ako ne odustane od izbora, suočiće se sa svakom vrstom najbrutalnijih pritisaka, možda čak i sa građanskim ratom. Ako odustane, potpisaće saglasnost na poruku koju obnavljanjem nemira Amerikanci šalju makedonskom narodu: imaćete haos sve dok glasate za Gruevskog; jasno!? Rečju, ako odustane, obrisaće pod i njime i Makedonijom.

4.
Iako će mnogi ovdašnji ura-patriota do neba da lakomisleno usklikne koliki je Gruevski car, ovde je reč o nečem drugom – o mogućnosti velike nesreće u najavi. Nadati se u Gruevskog je budalasto, jer je Makedonija suviše ranjiva, suviše pocepana i suviše mala zemlja da bi mogla da bude nosilac promena na Balkanu. (Prošle godine uverili smo se da je suviše mala i Grčka.) Pored toga, Makedonija je suviše mala čak i za to da se „makedonsko stanje“ odnosi samo na nju. Hitler, na primer, sintagmu Mazedonische Zustände koristi pripremajući napad na Poljsku: „Dancig (Gdanjsk) i Koridor moraju biti vraćeni Nemačkoj, mora biti eliminisano ‘makedonsko stanje’ na našoj istočnoj granici“.

beforetherain03Šta to znači? Iako Srbija nema problem sa makedonskim suverenitetom, te dve zemlje su u vojnim kartama ucrtane kao jedinstveno vojište. Bilo kakva ideja o federalizaciji Makedonije ne može ostaviti u miru ni Srbe na strateški važnim severu Kosova i graničnim opštinama sa Makedonijom na jugu Srbije. Jer u pozadini svakog međumakedonskog sukoba leži tinjajući konflikt Makedonaca i Albanaca (gde je Zaev samo isturena proalbanska peta kolona), odakle je izazivanje svakog sukoba u Makedoniji postavljanje (geo)političke zamke pred Srbiju. Najkraće: ni da im pomogneš, ni da se praviš lud.

5.
Kako god, „makedonsko stanje“ preti da postane dijagnoza Centralnog Balkana. Njemu je prethodila široka propagandna akcija, gde su se proamerički evropski intelektualci i agenti nedeljama utrkivali ko će žešće da optuži EU kao krivca za rusko repozicioniranje na Balkanu. Posebno apostrofirajući Srbiju, Jaroslav Višnjevski iz LSE (London School of Economics) govori o trijumfu ruske meke moći, optužujući EU da „nema nikakvu koherentnu komunikacijsku strategiju prema regionu“ i da „nije u stanju ili ne želi da ide dalje nadahnjujući narative o stabilizaciji i potencijalnim koristima koje proizilaze iz članstva“. Prema poslednjim informacijama iz Brisela, EU će, koliko god nevoljno, morati da započne jaku antirusku kampanju na našem delu Balkana, i to će biti samo medijska priprema da Ameri i Britanci, kako se vidi u Makedoniji, upale i geopolitički kreiraju region.

6.
Obuzeta izbornim strastima, javnost u Srbiji kao da nije u stanju da misli o pitanjima poput ovog, koja u sebi ne sadrže opredeljivanje za i protiv Vučića. A, i kada učestvujemo i kad nas nema u stvarima u Makedoniji, događaji na jugu itekako imaju veze s nama. Makedonija je mala da bi zapadne sile otvarale ikakav krupan proces samo zbog nje, i suviše značajna da bi bilo šta od pokrenutog ostalo u njenim granicama. Mazedonische Zustände – to smo svi mi na Centralnom Balkanu.

beforetherain04Dobro je u ovakvim situacijama imati suv barut, ali, ne manje, naoštren mozak. Dobre dijagnoze i dobre želje samo su nevidljivi temelj dobre politike i ništa više od toga; mudrost malih zemalja oduvek je bila u tome da između dve loše odluke izaberu manje lošu.

Politika
Pratite nas na YouTube-u