DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: AMERIKA PREKO HRVATSKE BLOKADE ŠALjE PORUKU SRBIJI

Prošlo je vreme kada je Nemačka bila ključni mentor Hrvatske. Otuda, nisu baš osnovane...

Prošlo je vreme kada je Nemačka bila ključni mentor Hrvatske. Otuda, nisu baš osnovane naše nade da će Berlin očas posla ukrotiti drsku Hrvatsku, koja remeti proces evrointegracija Srbije

U prvom trenutku u hrvatskoj javnosti izazvala je šok vest da je Evropska komisija odbacila neosnovane zahteve Hrvatske, kojim ona blokira otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU. Brisel je Zagrebu, kako se tvrdi, poručio da eventualne probleme sa Beogradom rešava bilateralno, a ne kroz pregovore Srbije sa Unijom. Na to su iz Zagreba poručili da Hrvatska nije ničija pudlica, te da će Srbija ako želi u EU morati da se prilagodi hrvatskim zahtevima. Jer, mišljenje EK za Hrvatsku nije obavezujuće. Za pregovore je nadležan Odbor EU koji bez zelenog svetla iz Zagreba ne može da otkoči evrointegracije Srbije, a hrvatske vlasti zasad deluju nepokolebljivo u tome da ga ne daju.

Da li je baš tako? Ne mislim na nominalnu proceduru donošenja odluka već na konstataciju da Hrvatska nije ničija pudlica, što je skopčano sa neformalnim uticajima na one koji formalno odlučuju. Do odgovora ćemo stići posle osvrta na dešavanja u vezi sa Železarom Smederevo. Vlada Srbije je prihvatila sjajnu ponudu kineske kompanije „Hestil“ da ona preuzme i uz ogromne investicije modernizuje našu čeličanu. Takav aranžman se temelji na želji Kineza da na obodu EU stvore bazu za izvoz čelika i čeličnih proizvoda u Uniju. Znači, realizacije dogovora nema bez saglasnosti EU, te je, budući da će ta kombinacija veoma povoljno da se odrazi na BDP Srbije, kod nas sa olakšanjem dočekana vest da je Evropska komisija dala načelnu saglasnost za prodaju smederevske Železare. Ipak, brzo je usledio hladan tuš, tj. poruka da tako i ne mora da bude.

Šef Delegacije EU u Srbiji brže-bolje je izjavio da se od srpskih vlasti još očekuju neki važni odgovori u vezi sa sadašnjošću i budućnošću Železare. Ukratko, Devenport je načelno pozitivan karakter odgovora relativizovao. Tek da znamo da ima ko da blokira sve što nama ide u prilog i u sferi čelika. Naći će se neki novi Hrvati. Jer, da se vratimo na pudlice, Anglosaksonci ih i te kako imaju unutar EU. Šta oni zamisle ima ko da realizuje (ako već njihova evropska, londonska filijala neće iz nekog razloga to da uradi direktno).

Hrvati su vazda bili obazrivi. Ništa ozbiljno ne čine dok neko jak ne stane iza njih. Da nije bilo, makar inicijalne, podrške nacističke Nemačke – ne bi bilo ni Jasenovca. Da nema SAD, danas ne bi bilo blokade Srbije. A vladajuća hrvatska garnitura je sastavljena pre svega od klijenata Vašingtona. Prošlo je vreme kada je Nemačka bila ključni mentor Hrvatske. Otuda, nisu baš osnovane naše nade da će Berlin očas posla ukrotiti drsku Hrvatsku, koja remeti proces evrointegracija Srbije.

Nemcima je, uistinu, veoma stalo do njih. Za gašenje požara evroskepticizma u EU, deluje im pogodno to što oni koji, kao Srbija, već dugo stoje ispred vrata Unije, mole da budu primljeni. Međutim, i dalje nema preciziranja računa u EU krčmi bez anglosaksonskih krčmara. A oni koliko žele da se poigravaju sa Berlinom, toliko nastoje i da disciplinuju iz njihovog ugla nedovoljno krotku Srbiju. Zato, da ponovim, nemojmo olako misliti da će Nemačka brzo zavrnuti ruke hrvatskim vlastima. To je prošle godine moglo da se dogodi sa starom vladajućom garniturom, kada je ona zavela carinsku blokadu Srbije, ali novi vlastodršci su mnogo bolje povezani sa prekomorskim centrima moći.

Ostalo je još samo da vidimo zašto baš sada ta središta moći prete da udare tamo gde bi aktuelnu vlast, a u mnogo čemu i celu Srbiju najviše zabolelo. Beograd vidi da od puta u EU nema brze ekonomske koristi. No, setio se kako može posredno da je izvuče. Primer kineske kombinacije sa Železarom i evropskim tržištem – mnogo govori. A za slično i te kako ima potencijala i kada se radi o Rusiji, a posle izbora nagovešteno je stvaranje mnogo ozbiljnije sistemske infrastrukture za saradnju sa Moskvom. Amerika to ne želi, bilo u kontekstu naše uloge kao ekonomskog mosta ka EU, ili čak i bez toga, pa nas izokola ucenjuje. Ne mogu Anglosaksonci da kažu nemojte da pravite dobre a legalne poslove za sebe, ali nam ukazuju da u vezi sa njima ili na drugom mestu zbog njih, mogu da nam mrse konce.

Vašington se ježi od boljeg pozicioniranja Kine i Rusije bilo gde u Evropi, a kamoli u Srbiji, sa imidžom nepokorne zemlje. Nije toliki problem što mi ne uvodimo Kremlju sankcije. Praktični Amerikanci su svesni koliko bi to bilo iracionalno s obzirom na naše veze sa Rusijom. Ali bitno im je da se one strateški ne unapređuju. U drugačijem okviru, ali suštinski isto, važi i za Kinu. Sve to objašnjava zašto se pre formiranja nove vlade i definisanja njene politike, Vučiću šalje poruka šta može da se desi. Nju treba shvatiti ozbiljno ali ne i postupiti na pogrešan način. Srbija koja bi prihvatila da baš u svemu igra na NATO muziku, sigurno bi istrulila. S druge strane, ako se racionalno suprotstavi tako što makar selektivno ali dosledno počne da neagresivno radi ono što je za nju dobro, bez obzira na bilo čiju volju, uz sav rizik koji to nosi, možda nešto i uradi.

Izvor Večernje novosti, 19. april 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u