ORBANOV EVROPUTINIZAM

ATILA MONG Orbanovi napadi na Brisel ne mogu se okarakterisati kao čisti oportunizam, u...

ATILA MONG

Orbanovi napadi na Brisel ne mogu se okarakterisati kao čisti oportunizam, u njima postoji jak ideološki element

U narednih nekoliko nedelja evropski lideri će biti fokusirani na Veliku Britaniju, čiji građani će uskoro odlučiti da li žele da njihova zemlja ostane članica Evropske unije. Ali to nije jedina pretnja EU koja je na pomolu. Nevolja dolazi i iz Budimpešte.

Mađarski premijer Viktor Orban odavno se pozicionirao kao evrospektik. Čim je preuzeo kabinet 2010. godine postalo je jasno da ne cveta ljubav između njega i Brisela. Koristi gotovo svaku priliku da prekori evropske lidere, a i oni sve manje oklevaju da mu uzvrate istom merom.

Međutim, u poslednje vreme Orban je stvari podigao na jedan viši nivo, što je navelo opozicione partije da upozore kako Orban kuje zaveru da Mađarsku u potpunosti isključi iz EU. Iako njegova pozicija po ovom pitanju i dalje ostaje nejasna, mnogo je naznaka da je zaista voljan da preispita status Mađarske unutar EU.

Nije oduvek bilo ovako. Orban je nekad bio energično proevropski nastrojen. Zapravo, on je vodio zemlju tokom pregovora o pridruživanju, za vreme trajanja svog prvog mandata od 1988. do 2002. godine. Međutim, pošto se vratio u opoziciju, njegovi stavovi su počeli da se menjaju u godinama koje su usledile. Video je priliku u reagovanju na rast antiglobalističih i antiEU sentimenata u mađarskom narodu, koji dobrim delom oseća da im pridruživanje EU nije donelo prosperitet za koji su mislili da im je obećan.

ISTUPA LI MAĐARSKA IZ EU?
Orban se 2010. godine vratio na vlast na krilima svoje antiglobalističke i antibriselske agende. Od tada redovno ističe svoj prezir prema evropskim vrednostima. Usvojio je zakone koji oštro ograničavaju slobode nezavisnih medija i dozvolio dodatno oporezivanje EU kompanija koje posluju u Mađarskoj. Otvoreno ističe da mu je cilj da mađarsku transformiše u „neliberalnu demokratiju“, navodeći Tursku, Rusiju i Kinu kao uzorne modele. Iskoristio je migrantsku krizu da brani „evropsku tvrđavu“, čime je poručio da Brisel ne može sam da se suoči sa tim problemom. Iako je njegova desničarska partija Fides još uvek deo grupe Evropskih narodnih partija (konzervativne mejnstrim alijanse unutar Evropskog parlamenta), on definitivno postaje problem i za svoje dugogodišnje saveznike, poput Hrišćansko-demokratske unije nemačke kancelarke Angele Merkel.

Neki od skorašnjih komentara dodatno su podstakli zabrinutost povodom njegovih namera. Nedavno je, zajedno sa vodećim članovima svoje partije, članstvo u EU opisao kao „čisto poslovnu stvar“ – što predstavlja zabadanje prsta u oko svim evropskim liderima, koji na EU pre svega gledaju kao na vitalni politički subjekat. U nedavnom intervjuu Janoš Lazar – ministar kojeg mnogi vide kao jednog od Orbanovih naslednika – takođe je govorio o članstvu mađarske u EU striktno u ekonomskom ključu. To predstavlja dobro kalkulisanu provokaciju; jer, ako je EU zasnovana samo na poslovnim interesima, onda nema razloga za usvajanje zajedničke migrantske politike i izbegličkih kvota.

orban13Suvišno je govoriti kako je ta kriza Orbanu pružila priliku da iskoristi jednu od najefikasnijih antiEU tema. U skorašnjem radio-intevjuu izjavio je da Evropa više nije sigurna kuća za Mađare, tvrdeći da je pozicija EU o migrantima dovela do „migrantskih nemira“, „zapaljenih izbegličkih kampova“ i „bandi koji vrebaju mađarske žene, naše supruge i ćerke“.

Ovi komentari su usledili samo nekoliko dana nakon Orbanovog prvomartovskog obraćanja naciji, u kojem je premijer preinačio debatu o migrantskoj politici u epsku bitku između „Evrope slobodnih nacija“ (gde spadaju oni koji podržavaju primat nacionalnog suvereniteta, uključijući mađarski) i federalista, koji sede u Berlinu, Briselu i Parizu. Ovi drugi, kako on smatra, veruju u sistem migrantskih kvota koji će pretvoriti Evropu u neku vrstu kalifata, direktno suprostavljenog evropskim hrišćanskim vrednostima. Levičarska opoziciona partija automatski je optužila Orbana da priprema teren za „istupanje Mađarske iz Evropske unije“, ukazujući i na Orbanove planove da ove godine raspiše referendum o migrantskim kvotama. Ta inicijativa je bez sumnje pokrenuta da bi se premijeru obezbedio narodni legitimitet u njegovoj borbi protiv Brisela.

MOST IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA
Iako takav referendum grubo krši pravila EU, to predstavlja savršen način da Orban poboljša pozicije svoje partije u odnosu na glavnog rivala, ekstremno desničarsku partiju Jobik. (Sledeći redovni izbori u Mađarskoj su zakazani za 2018 godinu.) Dakle, sasvim je jasno da Orban ima veoma praktične razloge za igranje na kartu antiEU populizma.

Ipak, njegovi napadi na Brisel ne mogu se okarakterisati ni kao čisti oportunizam – u njima postoji jak ideološki element. Dovoljno je da razmotrite Orbanove afinitete prema Vladimiru Putinu. Približavanje Mađarske Rusiji postalo je centralna tačka Orbanove spoljne politike. Prošle godine Moskva je odobrila Budimpešti pozajmicu od ogromnih 10 milijardi dolara. Navodno se radi o proširenju kapaciteta jedinog mađarskog nuklearnog postrojenja, ali neki analitičari na ovaj dogovor gledaju kao na deo širih napora Kremlja da pridobije mađarsku naklonost.

U međuvremenu, Orbanova priča o neliberalnoj demokratiji mnogo više pogoduje Moskvi nego Briselu. Kad se radi o vrednostima i govoru tela, mađarski premijer deluje mnogo lagodnije sa Putinom nego sa bilo kim iz Brisela. Tokom Orbanove poslednje posete Moskvi, Putin i ruski mediji hvalili su ga zbog kritičkog stava koji zauzima u odnosu prema EU, a ruski predsednik je tvrdio da je jednako zabrinut zbog „odbrane evropskog identiteta“ koliko i Orban.

Orbanov pristup bi zaista mnogao da bude opisan kovanicom „evroputinizam“ – drugarski kapitalizam u ekonomiji i poluautoritarizam u politici. Nekada najliberalnija članica sovjetskog bloka, Mađaraska je i danas neka vrsta odmetnika – ali ovaj put u odnosu na EU.

orban12Da li sve ovo znači da je Orban zaista na putu izlaska iz EU? Verovatno ne. Istupanje Mađarske iz EU bi se gotovo sigurno ispostavilo kao veoma nepopularan potez u očima birača. Ono što Orban zaista želi je više prostora između Budimpešte i Brisela. Njegov cilj je da se odupre većoj političkoj i ekonomskoj integraciji sadašnjih članica EU. Sudeći prema dosadašnjim akcijama, čini se da on budućnost Mađarske vidi negde na ivici EU, odakle bi igrala ulogu neke vrste mosta između Istoka i Zapada, pritom i dalje uživajući neke od koristi članstva u Evropskoj uniji i istovremeno nastojeći da se približi Rusiji. Naravno, tek ostaje da se vidi da li je sposoban da realizuje tu ideju.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Foreign Policy

Svet
Pratite nas na YouTube-u