DIVNA LjUBOJEVIĆ: VERA JE MOJ SVAKODNEVNI RITUAL

Rekla bih da je moj životni ritual vera u Boga. Vera, liturgija i ljubav...

Rekla bih da je moj životni ritual vera u Boga. Vera, liturgija i ljubav , to je ta čarolija

Novo bogatstvo tradicije, oličene u pravoslavnoj duhovnoj muzici, doneće nam Divna Ljubojević sa horom „Melodi“, na koncertu „U susret Vaskrsu“, koji će biti održan 21. aprila u 20 časova u Sava centru u Beogradu i dva dana kasnije u novosadskoj Sinagogi. Povod za predstojeći susret sa publikom je 25 godina postojanja Hora i studija za duhovnu muziku „Melodi”, s kojim je Divna održala brojne solističke koncerte i nastupala širom sveta, objavivši 22 muzička izdanja. Na programu će biti dela vizantijske, srpske, ruske, grčke i bugarske duhovne muzike. Gost na predstojećim koncertima biće kvartet „Intermeco”. Divna Ljubojević svemu što radi daje drugačiju, nesvakidašnju dimenziju, a publika njen glas naziva anđeoskim.

 Dve i po decenije Hora „Melodi“ dug je period bavljenja tradicijom na kojoj smo rasli i kojom se trudimo da dišemo. Tokom te dve i po decenije neprekidno smo istraživali kako preneti modernom čoveku nešto što je zaboravljeno i potisnuto. Kako napraviti taj most moja je večita inspiracija zajedno sa Horom „Melodi“, jer mi smo više nego ansambl pevača i dirigent, mi smo prijatelji. Na koncertu će nas biti desetak, a tokom 25 godina kroz hor je kao kroz umetničko duhovnu radionicu prošlo tri stotine ljudi, koji su svojim daljim životom sigurno projavili neki dobar uticaj svog „Melodi” iskustva. Svaki susret sa publikom jeste momenat kad shvatite koliko ste uspeli da prenesete i podelite to što ste želeli – kaže Divna Ljubojević na početku razgovora za „Politiku“.

Kako postižete da muzikom prenosite duhovnost i da li imate rituale koji pomažu u tome?

Rekla bih da je moj životni ritual vera u Boga. Vera, liturgija i ljubav , to je ta čarolija. Takav način života je vrhunski izvor za interpretaciju i slušanje muzike.

Ko vas je uveo u veru, a ko u muziku?

U crkvu su me uveli roditelji, a vera mi je darovana kao maloj. Ne mogu da vam odgovorim na pitanje iz ugla čoveka koji je kao zreo ušao u veru, jer ja sam od malih nogu bila u njoj. Za mene je to prirodan odnos sa Bogom, prirodno upoznavanje svega što se dešava u našoj duhovnosti. A ko me je uveo u muziku? Božjim darom sam inicirana od malih nogu. Duhovna muzika je nešto što je osnov, ne postoji ništa izazovnije od tradicije te vrste, to je prirodni tok mojih muzičkih i životnih koraka ovoga što danas radim. Oduvek sam bila svesna svog glasa i umeća pevanja. Ali to nije nešto čemu sam se divila. To je bila činjenica. Važno je ono što čovek uradi od tog dara. Suština je na kraju da talenat podelite sa drugima na najbolji način.

Uz jedan talenat obično idu i neki drugi, da li je to kod vas slučaj?

Normalno muzičko obrazovanje podrazumeva sviranje instrumenta, svirala sam i sada sviram klavir, pored pevanja. Ipak, to je sve muzički talenat, ali kad je reč o drugim talentima, recimo da lepo crtam. To radim za sebe i ne izlažem javno. Imam vrlo vešte ruke.

Rekli ste da će u Sinagogi u Novom Sadu koncert doprineti drugačijem izvođačkom naboju nego u Beogradu, u kom smislu?

Svaki prostor je sastavni deo koncerta i utiče na mene i publiku, na energiju, na izvođenje, počev od akustike do izgleda. Akustika Sinagoge je najviše nalik prirodnoj, ona sama kao bogomolja ima energiju koja je drugačija od kongresnog centra. Meni je ipak važan trenutak i on ostaje u mojim ćelijama više nego u razumnom sećanju. Postoje trenuci koji su drugačiji, a svi ti nastupi i naboji se ugrađuju u mene kao nova kockica u mozaiku za naredni koncert. Ne bih želela da izdvojim nijedan momenat.

Devedesete godine prošlog veka su donele mnogo novokomponovanih vernika, kako ste prihvatali činjenicu da pevate nekom ko je došao na koncert zbog pomodarstva?

— To nije važno, svako je dobrodošao. Iako si došao u pet do dvanaest ili pet minuta posle dvanaest, uvek si dobrodošao. Vera nema zatvorena vrata ni za koga. Nije dobro ocenjivati iskrenost nečijeg dolaska ili vraćanja veri. Svi smo mi zahvaljujući našim roditeljima ili praroditeljima izgubili vezu za ono što jesmo, za veru i tradiciju. Iako je neko došao na koncert zbog pomodarstva, uvek je pobeđen istinitošću onoga što čuje i menja svoj razlog dolaska.

Nedavno ste pevali jednu Bajaginu pesmu, kako ste se odlučili za taj izlet i moderni žanr ?

— To se spontano dogodilo i ne postoji nikakva alhemija u tome. Prvi povod je bio humanitarni koncert za kupovinu klavira talentovanom dečaku. Izabrala sam Bajaginu pesmu „Otkad tebe volim” i doživela neočekivane reakcije na moj glas koje su identične onim kad pevam duhovnu muziku. Mnogo komentara je bilo, većina je tvrdila da imam anđeoski glas i ne znam kako su došli do tog mišljenja preko jedne ljubavne pesme. Nisam se zanimala idejom šta sam donela toj pesmi, već je zanimljivo da je i ta pesma nešto što može doprineti da se modernom čoveku prenese duhovna tradicija za koju živim. Ako je neko mogao da zaključi iz svetovne ljubavne pesme da je moj glas anđeoski, on će imati ideju da posluša još nešto. Tako je ta pesma postala kopča modernog sveta i tradicije.

Da li je bilo još ovakvih zanimljivih izleta van duhovne muzike?

— U prethodnih pet godina bilo je takvih izleta. To su divna i neprocenjiva iskustva za dalji rad u onom čemu ste posvećeni. Imala sam izlete koji idu uz moju struku klasičnog muzičara. Otpevala sam numeru za film „Hjuman“ reditelja Jana Artusa Bertrana, jednog od pet poznatih svetskih fotografa. Interpretirala sam Vivaldijev „Jerusalim“, koji je obradio kompozitor Arman Amar. To je zanimljiv film čiji su protagonisti obični ljudi bez funkcija, iz raznih regiona, i govore o nekoliko životnih tema na najiskreniji način. Još jedan poseban izlet za mene je bila „Telesio hologramska opera” čijem sam žanrovskom rođenju prisustvovala kao protagonista. To je bilo 2011. u Kosenci u Italiji, kompozitora Franka Betijata, koji je reditelj, pevač, slikar, rečju renesansna ličnost. Povodom petstogodišnjice rođenja filozofa Telesija Bernadina, on je napisao hologramsku operu, u kojoj sam imala jednu od dve glavne pevačke uloge.

Kako gledate na budućnost ?

— U budućnost ne gledam svaki dan. Najlepše se osećam u tom jednom danu koji ima početak i kraj. Imam želje i ideje, ali ne gledam projektno na budućnost. Svakog dana ustajem ponovo vaskrsla i uvek je to šansa za nešto novo.

Izvor Politika, 20. april 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u