SVE MRAČNIJA ULOGA TURSKE NA CENTRALNOM BALKANU

ANDREJ MILANOVIĆ Sve turske akcije u regionu objedinjuje činjenica da su snažno usmerene protiv...

ANDREJ MILANOVIĆ

Sve turske akcije u regionu objedinjuje činjenica da su snažno usmerene protiv interesa Rusije i Srbije

Turska i Hrvatska su poslednjih meseci zemlje sa kojima posete nerado razmenjuju čak i njihovi saveznici, osim u situacijama kada s njima svršavaju sebi neophodne poslove, poput migrantske krize (Turska). Razlog tome, sa jedne strane, jeste otkrivanje veoma mračne uloge koju Turska ima u sirijskom ratu, kao i enormno povećane unutrašnje represije u toj zemlji. Sa druge strane, radi se o revitalizaciji ustaštva u Hrvatskoj, koju crnom istorijskom činjenicom smatraju čak i one sile koje sa distance sa odobravanjem gledaju na te procese u Hrvatskoj.

Zato ne čudi što će status zemalja i funkcionera koje ostatak sveta najradije zaobilazi Hrvatska i Turska kompenzovati međusobno. Dvodnevna poseta turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana Hrvatskoj, koja će početi u utorak 26. aprila, pored snažnog demonstrativnog karaktera, imaće i operativni. Biće to susret predstavnika dve zemlje sa istočnog i zapadnog oboda Balkana, koje – osim toga što su za zapadne sile svet sa kojim se radije radi ispod žita nego što se s njim slika – ujedinjuju još tri stvari. Obe zemlje su na Balkanu produžena ruka SAD, obe trenutno predstavljaju destabilizujuće faktore u regionu i obe su se istakle mračnom ulogom u nastanku ISIS – hrvatska po tome što je preko nje ova teroristička vojska bila naoružavana a Turska toliko bliskom saradnjom da je ponekad, kao u Siriji, teško razlučiti gde zapravo prestaje turska država, a gde počinje ISIS.

OD NAGORNO-KARABAHA DO MAKEDONIJE
Kada u najavi susreta Erdogana sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović stoji da će njih dvoje razmotriti situaciju u Jugoistočnoj Evropi, to je dovoljan razlog da sve zemlje na potezu od Istanbula do Zagreba budu veoma pažljive i oprezne, barem koliko su bile prateći prošle nedelje vest o iznenadnoj poseti šefa CIA Džona Brenana Sarajevu.

Erdoganizetbegovic02O hrvatskim naporima da destabilizuje region na stranicama Novog Standarda u poslednje vreme pisano je mnogo. Sličnim naporima Turske, međutim, nije posvećena dostojna pažnja. O umešanosti Turske u obnavljanje azerbejdžansko-jermenskog konflikta u Nagorno Karabahu pisala je i zapadna štampa. Francuski Figaro tvrdi da „bez pomoći i podrške Ankare, oni (Azeri) nikad ne bi mogli da otpočnu ofanzivu“. Istovremeno, list podseća na Erdoganove reči od. 4. aprila, posle obnavljanja borbi u Nagorno-Karabahu: „Molimo se da naša azerbejdžanska braća ostvare pobedu u tim sukobima, i mi ćemo ih podržavati do kraja“.

Za mešanje u taj rat Tursku je optužio i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji je prošle nedelje rekao da Erdogan „podstiče rat u Nagorno Karabahu“. Srećom, Rusija ima veoma bliske odnose i sa Bakuom i sa Jerevanom, tako da joj je za sada pošlo za rukom da smiri obnovljeni konflikt. To, međutim, Tursku ne oslobađa odgovornosti da nastoji da u interesu SAD (ali ne i bez sopstvene koristi) otvori novo žarište, kojim bi mogla da na neki način skloni svetla globalnih reflektora sa svoje uloge u Siriji. Na taj način Turska u ime SAD produbljuje neprijateljstva sa Rusijom, što je kao državu već mesecima drži u zoni visokog rizika.

Pored Nagorno-Karabaha, čini se da su prsti Turske dobacili i do poslednjih nemira u Makedoniji, u koje su njene tajne službe takođe duboko umešane. Taj konflikt između makedonske vlade i opozicije mnogi su videli kao pokušaj „ukrajinizacije Makedonije“, što samo po sebi ilustruje o koliko se opasnim događajima radi. Akcija turskih službi u Makedoniji koincidira sa novom antiruskom kampanjom prozapadnih medija na Centralnom Balkanu, u okvoru koje se tvrdi da je ruska „meka moć“ potisnula zapadnu i da bi se integrisanjem tih zemalja u NATO zauvek obrisao ruski uticaj iz regiona.

POZIV ZA PRIZNANjE KOSOVA
Istovremeno, ekspert za islamski terorizam iz Republike Srpske Dževad Galijašević govori o pojačanom i opasnom delovanju Turske u Bosni i Hercegovini. „Reč je o pojačavanju turskih borbenih efektiva kroz operaciju ’Altea‘, a pojačano je i obaveštajno delovanje“, rekao je Galijašević, koji tvrdi da je Turska namera da pritisne Evropu izbegličkim talasom i učini je nestabilnom da bi iznudila povlastice koje želi da dobije u pregovorima sa Nemačkom.

ErdoganiTaci2 zpsd4030e59Poslednji Erdoganov ispad dogodio se na 13. Samitu Organizacije za islamsku saradnju, koji je održan 10-15. aprila u Istanbulu. U završnom obraćanju na samitu Erdogan je kritikovao islamske zemlje koje još nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, poručujući im da hitno moraju to da učine. Naravno, to je snažno podsetilo na Erdoganove reči koje je izgovorio u oktobru 2013. godine u Prizrenu: „Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo, Kosovo je Turska!“ Taj Erdoganov govor veoma je poremetio odnose Beograda i Istanbula.

Iz svega navedenog sasvim je očigledo da je Turska veliki deo svojih napora usmerila na destabilizaciju Centralnog Balkana, i da je u tome veoma uporna. Ono što objedinjuje sve Erdoganove akcije tog tipa su dva momenta. Prvi je da su svi usmereni protiv interesa Rusije ne samo na Balkanu već i u Zapadnom Mediteranu, u Centralnoj Aziji, pa i na Kavkazu. Drugi je da se sve što Turska radi na Centralnom Balkanu protivi elementarnim interesima Srbije. Možda je vreme da Moskva i Beograd ozboljno razmisle o tome.

Politika
Pratite nas na YouTube-u