UROŠ NIKOLIĆ
Siguran sam da većina časnih simpatizera DSS i Dveri zna da njihov put ne može biti uz one sa kojima sad koordinirano deluju
Naivno je verovati da, ako neko hoće i može da pokrade izbore, to radi tako što će da spusti određenu listu za jedan glas ispod cenzusa, tačnije, prema proračunima, čak ni za ceo glas. Ako zamislimo da je moguće da neko pokrade izbore, teško je verovati da bi listi kojoj se ne dozvoljava cenzus dao više od 4,5 procenata; 4,7 ili 4,8 bi bio neki maksimum maksimuma koji bi mogao da se provuče, a da to ne dovede do unutarpolitičkog usijanja. Kada bi hipotetički bila moguća varijanta da neko na nivou Srbije ispadne samo za jedan glas – a moguća je mnogo manje i od one loto kuglice 27 – i u tom slučaju koji se dešava jednom u hiljadu godina, kako reče predsednik RIK – niko ne bi verovao da je to tako. Jedino manje verovatno od toga da zaista nekom fali samo jedan glas za cenzus je to da neko na taj način pokrade određenu listu. Teško da bi iko ko može da krade izbore, samim tim i presudno utiče na političke procese, bio toliki egzibicionista. Nego bi spustio tu listu još više.
I da su izbori maksimalno pošteni, pa da je onako kako kako zvanični rezultati kažu, verovatno bi se progurala ta lista u parlament ako je interes stabilnost i pošteni izbori. Kad fali jedan glas, skoro sigurno je nepravda da neko ostane ispod, jer postoji velika verovatnoća da je od tolikog broja glasova došlo do neke bar nenamerne greške. Dakle, sumnja na izbore pada neminovno sa takvih ishodom, jer sve i da nekakvom metodom uspete da stoprocentno dokažete da je ishod baš takav, to bi malo koga razuverilo.
RAZVOJ KOJI DESTABILIZUJE SRBIJU
Osim što je potpuno suludo pomisliti da bi neko ukrao cenzus određenoj listi na taj način, još je čudnije ako se zapitamo kakvi bi motivi bili da se to uradi. Aleksandar Vučić je apsolutni pobednik ovih izbora, na kojima je dobio i više glasova i procenata, nego na prošlim. Manje mandata su posledica toga da je sada više lista prešlo cenzus i imamo manje bačenih glasova. Da li će Vučić imati 131 ili 138 mandata suštinski je nebitno. Da li će DSS i Dveri biti u parlamentu ili van njega, takođe ne utiče mnogo na vlast. Štaviše, obzirom na ulazak sve tri liberalne kolone u parlament, u određenoj meri Vučiću bi i odgovarao ulazak DSS-Dveri, gde bi bila veća ravnoteža između liberalnih i desničarskih opcija, a on bi gravitirao u centru. Više desnih poslanika, povećava mu i kredibilitet kod zapadnog faktora, jer će u odnosu na desničare izgledati izrazito proevropski, mnogo više nego što bi izgledao ako bi u parlamentu imali samo jednu otvorenu antizapadnu opciju, a tri evrofanatične kolone, doduše jedna se mudro ne izjašnjava o tome, ali je jasno u tom preseku gde pripada.
Vučić teško da ovom situacijom išta dobija, ali može mnogo da izgubi. Gubi time što se ceo izborni proces u javnosti delegitimiše, čime pada u senku njegova ubedljiva pobeda. Najgore od svega, što se destabilizuje unutrašnja scena, homogenizuje se opozicija, a Vučić i sam kaže da vapi za stabilnošću. Ovakav razvoj situacije direktno podriva stabilnost i odvlači pažnju sa mnogo važnijih izazova koji su pred Srbijom. Previđa se činjenica da veliki broj glasača izlazi na ponovljeno glasanje, čime Dveri i DSS gotovo izvesno ulaze u parlament, što znači da ovo natezanje oko jednog glasa nema neku dublju poentu osim zakuvavanja naše političke scene. Kada opozicija ima očajne rezultate, to je i jedan od načina za njenu revitalizaciju.
Indikativno je to što mesecima unazad nikada gora opozicija najavljuje da će biti izbornih krađa. U predizbornoj kampanji, i postizbornim dešavanjima to slušamo svakodnevno. Sada opozicija istovremeno tvrdi da je vlast ukrala stotine hiljada glasova, a da je, s druge strane, spustila listu za 0,75 posto od jednog glasa. Malo nadrealno zvuči, zar ne? Na delu je takva homogenizacija opozicije, i leve i desne, da neodoljivo podseća sve na DOS. Zajedno svi istupaju, koordinišu se, sastanče.
Demokratska stranka je pozvala i svoje birače da na ponovljenim izborima glasaju za DSS-Dveri. Bojan Pajtić, jedan od glavnih aktera afere Bodrum, se više bavi listom DSS-Dveri nego svojom strankom, koja je doživela debakl i u Vojvodini. Razumljivo je da se DSS-Dveri žestoko bore za sebe, ali ostaje nejasno šta će im u toj borbi Radulović, Pajtić, ČBČ. Pritom, i Pajtić i Radulović su bezbrižni što se tiče cenzusa, što će reći da nemaju lični interes i problem u ovoj priči, već su im motivi znatno dublji.
Nije teško iole upućenijem u srpske političke prilike da nasluti motive Pajtića, Čede, Čanka, Tadića, Radulovića. Ali se moramo zapitati, zašto se DSS-Dveri ne bore same za sebe, zbog čega u svoju borbu uvlače i prethodno navedene? Primetno je da DSS-Dveri mnogo više pažnje posvećuju ličnosti Vučića, navodnoj nedemokratiji, cenzuri, i toj zapadnoj kritičkoj paradigmi nego što kritikuju ono što bi stranka takvih programskih načela najviše trebalo da kritikuje. Čak i kad se kritikuje po onim tačkama, koje su ključne u prepoznavanju njihovih programa i politika, previše se pažnje posvećuje personalizaciji i Vučiću lično, daleko se više to ističe nego npr. negativan sistem, proces, konkretni politički potezi. Najbolji primer, jeste istupanje i sve češće pisanje jednog od glavnih ideologa Sande Rašković Ivić – Đorđa Vukadinovića, koji otvoreno već zagovara koncept miloševićizacije Vučića i novog DOS, i njegovo rušenje ako treba i sa najtvrdokornijim dosmanlijama, koje su daleko gore od Vučića, jer bi sigurno uradile sve ono što on odbija.
NA PODVALU NE SMEMO OPET NASESTI
Kritikovati Vučića za navodnu izdaju, a udružiti se sa dosovskim strankama, kojima je svake izdaje malo, van svake pameti je. Da li se Sandin DSS bori za evroskeptičnu, prorusku, prosrpsku, nacionalnu politiku, ili više za demokratiju i slobode po merilima Čede, Tadića, Pajtića, Čanka? Lično bih voleo da lista DSS Dveri pređe cenzus, jer nam je potreban jak evroskepticizam u parlamentu. To je lista koju su podržali i mnogi umni ljudi koji čine elitu, kakva nam je itekako potrebna – poput Lompara, Čavoškog i sl. Sa većinom njihovih programskih načelima, verovatno se slaže najveći broj Srba, ali, s obzirom da su na ivici cenzusa i u stagniranju, ne slažu se i s njihovim metodama, odnosno kod Srba ne prolazi ta vrsta obećanja lakih rešenja poput Sirizinih. Populizam tog tipa radikalnih zaokreta i pojednostavljenog gledanja na politiku zahvatio je veliki broj zemalja, ali u zemljama koje su odavno oguglale na populizam to nije komparativna prednost. Pokazalo se to i u slučaju debakla Borka Stefanovića.
Ne tako davno, videli smo da u zemljama poput Srbije izborna volja i jaka većina ne moraju nužno da znače i stabilnost. Veoma je lako destabilizovati situaciju, kao u slučaju Ukrajine, i sada na primeru Makedonije – nije većina najvažnija, nego ono što neko sa strane sopstvenim aršinima proglasi za legitimno. Vučić nema taj problem da mu pozicija i vlast vise o koncu, ali će morati da se navikne na sve češće napade na sebe. Kritike su apsolutno legitimne, kao i protesti, sve do onog trenutka dok ne postanu nasilni, nelegalni i u cilju prekrajanja volje većine. Ako imamo najave protesta, komentare da su ovi izbori početak kraja Aleksandra Vučića, kada je izbornom matematikom jači od svih ostalih zajedno – možemo li zamisliti šta bi se desilo da je odnos 60:40 ili 55:45 u korist Vučića? Tada bi verovatno imali slučaj iz Makedonije, gde bi se izbori odlagali u nedogled i izazivala kriza sve do trenutka dok ne bi bili propisani po merilima opozicije i samo kada ona proceni da može da pobedi. Ili bi odmah imali revoluciju. Zloslutno naglo prijateljstvo DSS-Dveri sa dosističkim opcijama nagoveštava da bi možda na sledećim izborima, recimo 2020. mogli imati novi DOS, gde bi kao udarna pesnica poslužili nacionalisti, jer, kao i 2000, otvorena peta kolona ne bi mogla da stekne široku podršku. Jednom smo poverovali takvoj soluciji i prevareni smo, a vrlo brzo iz vlasti su izbačeni nacionalisti, bez kojih pobeda nad Miloševićem ne bi bila moguća. Pametni se uče na tuđim greškama, a red bi bio da se mi barem naučimo na svojim.
Nadam se da će DSS Dveri preći cenzus, čime bi se prekinuo ovaj postizborni cirkus i stabilizovale prilike. U parlamentu bi mogli da budu konstruktivan i korektivan evroskeptičan desni faktor, što je mnogo bolje nego da budu korisni idiot nekog novog DOS. Siguran sam da i većina časnih simpatizera DSS i Dveri zna da njihov put ne može biti uz one sa kojima trenutno koordinirano deluju.
Godinama ljudi olako zaborave šta je pre bilo, pa tako će se žuti u raznim pojavnim oblicima sve agresivnije nuditi da nas spasu od naprednjaka. Na takvu podvalu ne smemo opet nasesti, a svako ko im u tome na ovaj ili onaj način bude pomagao saučesnik je u sprečavanju Srbije da se konačno iščupa iz gliba u kome je više od 70 godina. Da, u Srbiji stanje nije nimalo dobro, i mora mnogo bolje da bude. Ali ne sa bilo kojom od pedeset nijansi žute. To je izvestan put u još gore.
