NIKAD NE POTCENjUJ BŽEŽINSKOG (2)

N. BABIĆ SAD sada moraju da balkanizuju Mediteran Godinu dana pre nego što će...

N. BABIĆ

SAD sada moraju da balkanizuju Mediteran

Godinu dana pre nego što će Bžežinski Evropi dodeliti ulogu geopolitičkog „mostobrana”, odnosno premoštavanja američkog osvajanja Evroazije, ideolog „sukoba civilizacija” Semjuel Hantington teoretisao je o ukrajinskoj potrebi za „snažnom i funkcionalnom zapadnom podrškom, što se može dogoditi samo ako odnosi između Rusije i Zapada propadnu na nivo iz doba Hladnog rata”. Američki cilj u Evropi je isti i potrebno je stvoriti geopolitičke tenzije kako bi se EU odvratila od Moskve. Dakle, čak bi i secesiju u Ukrajini trebalo podržati ako će to stvoriti jaz između EU i Evroazijske ekonomske unije i njihove saradnje, komentarišući strategiju i promišljanja Bžežinskog i Hantingtona, za časopis Eurasia piše Klaudio Muti.

Čak i na Bliskom istoku američka strategija je stvorila napetosti i koristi se za slabljenje ruskih saveznika posebno kako bi se sprečilo formiranje saveza s Iranom, koga SAD smatraju smrtnom opasnošću za jevrejsku državu i petromonarhije. Kao što je cilj ukrajinskog američkog projekta bio prekid neposredne saradnje EU sa Evroazijom, isto se može reći za Bliski istok i sever Afrike, koji su pozornica „kreativnog haosa”, strategije neokonzervativaca u kojoj se koriste pokreti poput Muslimanskog bratstva i vehabijske i salafijske sektaške grupe, među kojima je najpoznatija Islamska država Iraka i Levanta, poznata pod akronimom ISIS. Njihova sektaška priroda je savršeno funkcionalna za ostvarivanje ciljeva stratega haosa do te mere da su uspeli da pokrenu neku vrstu unutarislamskog rata, koji se može nazvati i „islamskim građanskim ratom” a koji doprinosi snažnoj destabilizaciji područja od Tunisa do Iraka, a kroz terorizam ugrožava i bezbednost Evrope.

Iz geopolitičke perspektive, sve se uklapa u krajolik koji je opisao Nikolas Spajkmen (1893-1943): „Ko kontroliše obalnu teritoriju Evroazije, takozvani Rimlend, on upravlja Evroazijom, a ko vlada Evroazijom, kontroliše sudbinu sveta“. Spajkmen je zato predložio da SAD usmere svoje napore na Rimlend, dugi polukružni pojas priljubljen uz centralno područje Evroazije, Hartlend, i zavlada prostorom od atlantske obale Evrope do Japana. Kako su južne i istočne obale Mediterana deo Rimlenda, Spajkmen smatra da je potrebno da upravo ta područja drže u trajnom stanju nejedinstva i nestabilnosti. Drugim rečima, SAD moraju da balkanizuju Mediteran.

NA TRAGU STARIH PROBRITANSKIH MREŽA
Danas, iako se sve zna o protesnim pokretima i subverzijama u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, trebalo bi naglasiti da su nevladine organizacije i razna udruženja kojim upravljaju CIA i Stejt department pojačala svoje aktivnosti u regionu još u skladu sa preporukom iz 1993. Semjuela Hantingtona, koju je službeno kao politiku prihvatila američka vlada. „Razvijati bliske odnose sa onima koji unutar islamskog sveta brane zapadne vrednosti i interese”, sažetak je misli zločinačke teorije „sukoba civilizacija”.

otporegipatČak i Njujork tajms priznaje da su „neki pokreti i politički lideri koji su bili neposredno uključeni u nerede 2011. godine u Severnoj Africi i na Bliskom istoku obučeni i finansirani od Međunarodnog republikanskog instituta, Nacionalnog demokratskog instituta i Freedom House-a”. Freedom House posebno već u 2010. godini pozdravlja američku grupu egipatskih i tuniskih aktivista, uči ih „kako da se koriste internetom za interakciju sa Vašingtonom, međunarodnim organizacijama i medijima”. Američka Nacionalna fondacija za demokratiju (NED) i službeno je potvrdila da je platila više od milion i po dolara 2010. egipatskim organizacijama koje se bave „odbranom ljudskih prava” i promocijom „demokratskih vrednosti“. Sredstvima NED i drugih američkih državnih agencije valja dodati sredstva fondacije Otvoreno društvo Džordža Sorosa, koja je 2010. godine finansirala organizacije i pokrete širom arapskog sveta, posebno u Egiptu i Tunisu. A, ako ćemo se vratiti u 2009. i ograničiti se na Egipat, budžet koi je USAID izdvojio za „demokratske i organizacije za ljudska prava” u toj zemlji je iznosio 62.334.187 dolara. Ogromna svota ako se uzme u obzir da je Muslimansko bratstvo Egipta već dobilo oko sto miliona dolara od katarskog emira.

Subverzivne mreže finansirane od SAD srušile su vlade Tunisa i Egipta. Što se tiče Libije, lokalne subverzivne grupe poput Muslimanskog bratstva, Al Kaide i ostaci probritanskih organizacija sarađivali su sa zapadnim agresorom u svrgavanju Gadafija i ostvarile scenario koji je geopolitičar Fransoa Tual opisao u svojoj knjizi 2002. godine. „Na tragu starih probritanskih mreža, islamističke napetosti mogu dovesti do eksplozije koja će razneti državu. U Kirenaiki je koncentrisano naftno bogatstvo, a Gadafijev režim iritira neke zapadne prestonice, tako da bi trebalo razmotriti podelu Libije”, piše Tual.

STRATEGIJA „KREATIVNOG HAOSA”
Konačno, uništavanjem Libije Evropljani su postali izvršioci američke strategije „kreativnog haosa” i otvorili vrata milionima Afrikanaca koji sada u Evropu hrle kroz južni pravac i mediteransku rutu. Na istočnoj strani Mediterana, međutim, uprkos američkoj podršci, britanski, francuski, turski, saudijski i katarski teroristi nisu uspeli da sruše vladu u Damasku. Zahvaljujući pomoći Rusije i Irana, ali i možda ključnoj – onoj Hezbollahovoj – Sirija i dalje stoji na nogama. Ruska kampanju na Bliskom istoku i opredeljenje Moskve za borbu protiv terorizma, Islamske države i takozvanih „umerenih pobunjenika”, strategija Bžežinskog „Evroazijskog Balkana” teško je pogođena, budući da je blokirana destabilizacija sirijsko-iračkog vrha „kriznog luka”, koga je takođe opisao Bžežinski. Nuspojava destabilizacije i „balkanizacije” Bliskog istoka i Severne Afrike je i migracijska poplava koja je pogodila Evropu, koja se i sama našla na udaru balkanizacije i geopolitičkog procesa fragmentacije uzrokovanog uslovima nestabilnosti i poremećaja.

migranti10Nekontrolisana poplava ratnih izbeglica i „ekonomskih migranata”, koji dolaze iz zemalja pogođenih Arapskim prolećem i terorizmom podstaknutim od SAD i njenih saveznika, stvorila je najveći evropski društveni haos posle Drugog svetskog rata, haos koji je prisilio neke evropske zemlje ne vraćanje graničnih barijera u EU. Postoje značajni razlozi da se veruje kako Evropa ima veze sa onim što je bivša pomoćnica Džona Kerija i bivša savetnica Pentagona Keli M. Grinhil nazvala „planiranom prisilnom migracijom”. Grinhil je autor studije o oružju za masovne migracije, gde ukazuje da u nekim slučajevima migracija ima neprirodan karakter, da je veštačka i da može biti sredstvo prisile u međudržavnim odnosima. „Projektovana prisilna migracija” tako je svrstana u nekonvencionalno oružje koje se koristi ratu koji su dvojica kineskih učitelja ratovanja pukovnici Kiao Liang i Vang Xiangsi nazvali „ratom bez granica” ili „neograničenim ratom”. Naravno, u SAD su rad dvojice kineskih pukovnika odmah proglasili „velikim planom za uništenje Amerike” iako su njih dvojica samo prepoznali i druge oblike ratovanja osim onih klasičnih i konvencionalnih, i ukazali na terorizam, obojene revolucije i razne subverzivne delatnosti koje na kraju imaju isti učinak – urušavanje postojećih i stvaranje marionetskih ili propalih država. Važno je pomenuti da ova dvojica naučnika nove metode ratovanja pripisuju Osami bin Ladenu gotovo u istoj meri koliko i Džordžu Sorosu, koga je mađarski premijer Viktor Orban optužio da je kriv za masovni dolazak izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka u Evropu. „Ime Sorosa je možda najpoznatije među onima koji podržavaju sve što potkopava tradicionalni evropski način života”, rekao je Orban, dok je aktiviste njegove organizacije optužio za pružanje pravne pomoći praktično ilegalnim imigrantima i tako su „nehotice postali deo međunarodne mreže krijumčarenja ljudi”.

„PLAN MERKEL”
U doba „rata bez granica“ prepoznavanje i stalno proučavanje asimetričnih oružja je izuzetno važan sociološki zadatak. Mahdi Darijus Nazemroaja u svojoj monografiji o istoriji NATO i njegovom progresivnom geografskom širenju u operativnom smislu na ceo svet, skrenuo je pažnju na ranjivost globalnog društva pred novim oblicima pritisaka i spoljnje prisile. Bez ikakvih skrupula Keli Grinhil fenomen migracija vidi kao političko sredstvo korisno za društveni inženjering i kao oružje asimetričnog ratovanja. Stručne studije pokazale su da se ovo oružje koristilo u čak 64 zemlje koje su bile uključene u „migracijske ratove” kroz više od pedeset godina. Studija Grinhilove otkriva da su masovne migracije u Evropi ustvari bile deo nekonvencionalnog oružja sa ciljem slabljenja društvenih poredaka i da se ovekoveči podjarmljivanje Evrope od atlantističke elite.

Osim toga, lako je dokazati da su sve migracijske drame orkestrirane tenkovima NATO. Osmog oktobra 2015. godine, tokom velikog protoka stotina hiljada ilegalnih imigranata koji su preplavili Nemačku, Angela Merkel na televiziji izjavljuje da „ima plan”. Sve naizgled neobjašnjive akcije Merkelove čini se da potiču od usvajanja dokumenta od 14 stranica, koji je pripremila mreža trustova mozgova učlanjenih u NATO, a dokument je dobio ime „Plan Merkel”. Nemačka kancelarka je rekla da je njen plan bio nešto što je četiri dana ranije rođeno u centru za međunarodne studije pod imenom European Stability Initiative (ESI). Prema planu koji se pripisuje Merkelovoj, Nemačka bi, osim milion ili nešto više izbeglica prihvaćenih u 2015, trebalo da „pristane da da azil za 500.000 sirijskih izbeglica registrovanih u Turskoj u narednih 12 meseci”. Osim toga, „trebalo bi prihvatiti zahteve Turske i obezbediti siguran prevoz odabranim, već registrovanim od turske vlasti”. Konačno, „Nemačka bi trebalo da pristane da pomogne Turskoj i da joj ukine putne vize 2016. godine”.

merkelerdogan04Ali zanimljiva je istorija Evropske inicijative za stabilnost”, koja je nastala prilikom pokušaja NATO da preobrazi Jugoistočnu Evropu posle rata 90-tih, koji je doveo do balkanizacije Jugoslavije i stvaranja trajne baze Bondstil na Kosovu, jedinog razloga postojanja države Kosovo. Sadašnji predsednik Evropske inicijative za stabilnost je neposredno odgovoran za konačni dokument „Plan Merkel”. Reč je o Džeraldu Knausu, austrijskom sociologu, članu Evropskog saveta za inostrane odnose” (ECFR) i Fondacije Otvoreno društvo.

Osnovan u Londonu 2007. godine, Evropski savet za inostrane odnose je imitacija ili podružnica uticajnog američkog Saveta za inostrane odnose u Njujorku, istraživačkog centra koji su 1919. utemeljili bankari Rokfeler i Dž. P. Morgan kako bi koordinisali angloameričku globalnu spoljnju politiku. Među odabranim članovima ECFR su Joška Fišer, bivši ministar inostranih poslova iz Zelene stranke, bivši generalni sekretar NATO Havier Solana, bivši nemački ministar odbrane Karl-Teodor Gutenberg, potom Anet Hejzer, izvršna direktorka fondacije Bertelsman u Vašingtonu, Volfgang Išinger, predsednik Konferencije o bezbednosti u Minhenu, Cem Ozdemira, predsednik Buendnis90/Die Gruenen, Aleksander Graf Lambsdorf, član Liberalne nemačke stranke, Mihael Štirmer iz uredništva lista Velt, Andre Vilkens, direktor fondacije Merkator, i na kraju trgovački putnik Obojenim revolucijama Danijel Kon-Bendit.

ĐAVO NA „VELIKOJ ŠAHOVSKOJ TABLI“
Istraživanja Evropske inicijative za stabilnost provodi Frederik Engdal, koji je deo Naučnog odbora Evroazije, ali istraživački centar vodi Džerald Knaus, povezan sa Sorosem i finansiran od impresivnog broja donatora. Osim fondacije Otvoreno društvo, tu je nemačka Stiftung Mercator, opet povezana sa Sorosem i fondavijom Robert Boš. Još jedan izvor finansiranja je Evropska komisija. Zatim, zanimljiv je popis donatora koji uključuje organizacije orvelovskog imena, poput United States Institute of Peace. Ovim takozvanim Institutom za mir predsedava Stiven Hedli, bivši savetnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost. Njegov odbor uključuje Eštona B. Kartera, trenutnog ministra odbrane u Obaminoj administraciji, državnog sekratara Džona Kerija i generala Frederika M. Padilu, predsednika Univerziteta za nacionalnu odbranu u SAD. Još jedan kreditor Evropske inicijative za stabilnost je Nemački Maršalov fond, koji je, uprkos imenu, sve samo ne nemački, jer mu je sedište u Vašingtonu (potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda je Srbin Ivan Vejvoda; prim. NS).

Iz Engdalovih istraživanja saznaje se da je „glavni cilj Nemačkog Maršalovog fonda, prema godišnjem izveštaju 2013. godine, podrška dnevnom redu Stejt departmenta u tzv. operacijama izgradnje demokratije u bivšim komunističkim zemljama Istočne i Južne Evrope, od Balkana do Crnog mora”. U većini slučajeva Nemački Maršalov fond sarađuje sa američkom vladinom agencijom USAID i fondacijom Stjuart Mot, koju finansira Nacionalna fondacija za demokratiju (NED). Istovremeno, fondacija Stjuart Mot finansira „Plan Merkel”, odnosno plan imigrantskog haosa Evropske inicijative za stabilnost” i Fondacije braće Rokfeler.

Možda je sad jasnije od koga i za koje ciljeve je potpisan sporazum Merkel-Erdogan o izbegličkoj krizi u EU. Takozvana atlantistička elita namerava da iskoristi krizu kao veliki eksperiment socijalnog inženjeringa za stvaranje haosa i društvenih sukoba u Evropi, dok, sa druge strane, njihove nevladine organizacije, kao što su NED, Freedom House i ostali iz galaksije Otvorenog društva udaraju u same temelje muslimanskog sveta.

Dakle, nikad ne bi trebalo potceniti Zbignjeva Bžežinskog i one koji će doći posle njega, kao što je od nasledio Harolda Mekindera, Nikolasa J. Spajkmena i Jordisa fon Lohauzena. Proces „balkanizacije” Balkana, Bliskog istoka i Severne Afrike je delimično završen, ali tu je i destabilizacija mediteranskih zemalja, što je uvek bio strateški imperativ atlantističke elite.

Među dve pobede „druge strane” je pobeda ruskih snaga u ratu u Čečeniji i spasavanje Sirije, koje još nije konačno. Te pobede, uz uspon Kine, mogu da ometu provođenje plana, ali i da označe početak kraja zločinačkog plana koji se provodi više od sto godina.

bzezinski001Za kraj, trebalo bi podsetiti na staru izreku da je najpodliji trik koga je đav izveo bio onaj kad je uverio svet da ne postoji. Upravo to čine sve navedene fondacije, udruženja i agencije, koji se kunu da rade za dobrobit čovečanstva i uveravaju javnost da su sve priče o Sorosu i eliti s one strane Atlantika „puke priče za malu decu” i „teorije zavere”, što je posebno primetno u medijima, portalima i nevladinim organizacijama u njihovom vlasništvu. Kao primer može se uzeti članak koji su nedavno objavile E-novine, koje kritikuju „razne paranoike koji u Sorosu vide Satonu, vraga, Lucifera i demona u jednoj osobi”, i ti „bolesni umovi, kao njihov uzor Vladimir Putin, pozivaju na obračun sa nevladinim organizacijama kao u Srednjem veku, kada su vještice spaljivali na lomačama”. Onog trenutka kad većina u svetu zaista poveruje da đavo ne postoji, sve do sada učinjeno u smislu otpora će se urušiti kao kula od karata i na „Velikoj šahovskoj tabli“ će đavo povući pobednički potez.

Kraj

Alter Mainstream Info

Svet
Pratite nas na YouTube-u