BOSANSKA PARTIJA PREFERANSA

IVAN RISTIĆ Iako valja biti oprezan prema trećem bh entitetu, moramo naučiti da plivamo...

IVAN RISTIĆ

Iako valja biti oprezan prema trećem bh entitetu, moramo naučiti da plivamo u datim okolnostima, pa i u jačanju pozicije Hrvata

„Nema mira ni koegzistencije između islamske vjere i neislamskih društvenih i političkih institucija.“
Alija Izetbegović, Islamska deklaracija

Bosanski lonac je iz haotične postratne situacije prerastao u onu koja neodoljivo podseća na partiju preferansa, igru u kojoj dva učesnika igraju protiv trećeg. Devedesetih godina Bošnjaci i Hrvati su tradicionalno igrali protiv Srba na frontu, ali i za dejtonskim zelenim stolom. Bilo samostalno ili pod pritiskom Vašingtona, osnovni cilj bio je svođenje uticaja Srba na terenu na „prihvatljivu“ meru.

Sada se, međutim, čini da iz Banjaluke i Mostara duvaju nešto drugačiji vetrovi. U okolnostima kada je pažnja Zagreba usmerena na unutrašnje probleme, ključni igrači se preraspodeljuju u skladu sa novim interesima. Sarajevo je zajednički neformalno prepoznato kao centralizujuća sila koja preti da usisa posebnosti Republike Srpske i hrvatskih kantona unutar Federacije BiH, i iz toga proizilaze de fakto dobri odnosi na relaciji Dodik – Čović.

DEJTONSKE POČETNE POZICIJE
BiH kao specifična tvorevina poseduje karakteristike koje su joj dodeljene kako bi bila onemogućena da funkcioniše bez uplitanja stranog faktora. Suštinski, unutrašnja pitanja u BiH ne postoje. Dejtonska konstrukcija je smišljeno takva da je svaka od tri strane prinuđena da traži spoljnu podršku za sopstvene ambicije. U zavisnosti od geopolitičkih procesa na globalnom nivou, menja se odnos snaga unutar bosanskohercegovačkog provizorijuma. Ustav nije donet kao izraz volje građana, već je nametnut kao deo međunarodnog sporazuma. Tu nastaje osnovna manjkavost legitimiteta BiH kao suverene države. Izostanak bazičnog konsenzusa tri naroda o tome kako bi država trebalo da izgleda i funkcioniše, asimetričnost federacije i posledična asimetričnost centralnih organa vlasti nameću konstantnu političku krizu koju rešavaju institucije sa strancima na čelu. OHR, kao primarni arbitar političkog procesa, i 20 godina nakon okončanja rata ima ovlašćenja da daje preporuke, predloge zakona, smenjuje i kažnjava izabrane funkcionere vlasti.

dejtonJedinstvena rešenja u komparativnoj ustavnoj praksi atlantistički faktor je posmatrao kao privremena. Međutim, pruženim otporom iz Banjaluke i rekonfiguracijom odnosa snaga u svetu dejtonski sistem je okoštao. Bošnjačka propaganda, koja nezavisno od okolnosti neumorno radi na uspostavljanju dominantnog narativa po svom nahođenju, ima za cilj da pomogne razgradnju suštine Dejtona. Iako su zahtevi za reformom koja bi bila sprovedena u „duhu“ sporazuma, a suprotno njegovim jasno definisanim načelima, neobjašnjivo utihli, težnje ključnih igrača u ovom procesu ostale su nepromenjene.

Najnerealnije ambicije svakako imaju sarajevski unitaristi. Njihova težnja da pod kontrolu stave nepovratno otrgnute Republiku Srpsku i federalne kantone pretežno nastanjene Hrvatima samo će proizvoditi kontraproduktivne rezultate po njih u vidu sve dubljih jazova i ukopavanja u početne pozicije, koje zlokobno podsećaju na proleće 1992. godine. Unitarističkim težnjama Sarajeva ide naruku prilično predvidiv model po kome će SAD i njihovi saveznici u neminovnom slabljenju pokušati da ubrzaju proces kreiranja Balkana po svojim aršinima, a, razume se, na srpsku štetu.

Sa druge strane, težnja Republike Srpske da kreira sopstvenu spoljnu politiku u smeru ostvarenja bolje međunarodne pozicije izlazi iz okvira koju su za nju namenili zapadni centri moći. Prethodni pokušaji u vidu veštački izazvanih masovnih protesta u Federaciji BiH sa navodnim socijalnim motivima i osnovnim ciljem da se preliju na Republiku Srpsku, kao i pokušaji kriminalizacije Dodika i njegovog okruženja, nisu dali nikakve rezultate. Međutim, pozicija Republike Srpske je lagodnija sa aspekta da su Bošnjaci ti koji moraju da aktivno deluju protiv nje, dok ona ima zaokruženu teritoriju, jasnu orijentaciju i čvrst dejtonski osnov, koji se može menjati isključivo saglasnošću svih aktera koji su učestvovali u njegovom kreiranju. U takvim okolnostima uvek bi trebalo iskoristiti kratkoročna savezništva i tendencije koje idu na ruku, makar i na labavim osnovama, kako bi se trasirao željeni put.

TREĆI ENTITET U SMERU SRPSKIH INTERESA
Priča o hrvatskom entitetu je u poslednje vreme potisnuta u drugi plan. Međutim ona će u skoroj budućnosti ponovo doći na dnevni red, imajući u vidu radikalno orijentisanu vladu u Zagrebu i sve slobodnije glasove koji u tom smeru dolaze sa Kaptola. Odnos Beograda, kao garanta Dejtona, i Banjaluke prema eventualnom trećem entitetu unutar BiH trebalo bi da bude posebno oprezan. Takav potez povlači reformu same srži dejtonske konstrukcije, a Hrvati delom potencijalnog trećeg entiteta smatraju i delove Republike Srpske. Valja znati i da već zaboravljeno zveckanje oružjem sa Markovog trga nije nimalo bezazleno niti usmereno prvenstveno na Beograd, već na Banjaluku. Takođe, Vrhbosanska nadbiskupija kreira pametnu politiku kroz koju vrh te organizacije načelno naginje unitarnoj BiH, dok franjevačka mreža na terenu radi na očuvanju svesti o posebnosti hrvatskog naroda.

hercegbosnanavijaciSa druge strane, hrvatske pozicije zacementirane u zapadnoj Hercegovini omogućuju ovom za bh. prilike ekonomski snažnom regionu da participira kao značajan politički činilac, uprkos nedvosmislenom institucionalnom deficitu. Ukoliko se ima u vidu da ugled Hrvatske, zahvaljujući desničarskoj koaliciji na vlasti, postepeno opada u međunarodnoj areni, dok Zagreb ne odustaje od svojih regionalnih ambicija, jasno je da se u tom procepu pruža prilika da Srbi ostvare svoje partikularne interese. Hrvati će se neizbežno više vezivati za Banjaluku kao kratkoročnog saveznika u suprotstavljanju unitarističkom Sarajevu. Ipak, uprkos pozitivnim pojavnim oblicima u poslednje vreme poput učestalih sastanaka na relaciji Dodik-Čović, Mostar, dakle, nema velikog manevarskog prostora – igra onako kako Zagreb svira. U slučaju bilo kakve ozbiljnije destabilizacije sa širim međunarodnim reprekusijama, ishod je predvidiv. Međutim, to ni u kom slučaju ne znači da ne bi trebalo iskoristiti sve pogodnosti intenzivnih kontakata Banjaluke i Mostara na kratak rok.

ZAKLjUČAK
Kad se Srbija od strateški važne Makedonije odseče moravsko-vardarskom dolinom, kad se Crna Gora približi NATO i kad se destabilizuje Republika Srpska, ugroženi su vitalni nacionalni interesi. Srpska u tome ima daleko najznačajniju ulogu. Trenutno zatišje sa leve strane Drine trebalo bi posmatrati isključivo kao međuprostor za pregrupisavanje snaga. Za Banjaluku su od suštinskog značaja faktor vremena i strategija usmerena na očuvanje preostalih kapaciteta državnosti Republike Srpske. Ukoliko se u pravom momentu revitalizuje rasprava o kreiranju trećeg entiteta, tim bolje, jer bi se tako skinuo makar deo tereta sa Republike Srpske.

kolundacovicMeđutim, bez obzira na dobre odnose koje Dodik neguje sa hrvatskim političkim rukovodstvom u BiH, ne bi trebalo imati nikakve iluzije, ali bi valjalo iskoristiti pozitivne tendencije u rastakanju Federacije BiH koje predstoje i vešto zaigrati na tu kartu. Ishod partije preferansa zapadno od Drine nije moguće predvideti. Ključni faktori su vreme, globalne geostrateške okolnosti i njihove reprekusije na Balkan. Ono što je sigurno: moramo naučiti da plivamo u datim okolnostima, a okolnost koja nas evidentno očekuje je jačanje političke pozicije Hrvata unutar BiH, što po nas uopšte ne mora da bude loš ishod.

Politika
Pratite nas na YouTube-u