SAD SVE VIŠE LIČE NA BRITANIJU IZ POSLEDNjIH DANA

PATRIK BJUKENEN To je zbog stupanja na isti slobodnotržišni put, koji su osnivači Amerike...

PATRIK BJUKENEN

To je zbog stupanja na isti slobodnotržišni put, koji su osnivači Amerike odbacili kao utopističku budalaštinu

U svom koketnom pismu u kojem je odbio da podrži Donalda Trampa, Pol Rajan (član Republikanske stranke i predsednik Predstavničkog doma američkog kongresa koji se smatra jednim od najuticajnijih republikanaca i najverovatnijim kandidatom stranke za predsedničke izbore 2020; prim. prev.) navodi kako ne može da izda „principe“ partije Abrahama Linkolna, među kojima je jedan od najviših privrženost slobodnoj trgovini.

Kad je to slobodna trgovina postala dogma Linkolnove partije?

Još 1832. godine mladi Abraham je rekao „Moja politika je kratka i slatka, kao ples stare žene. Zalažem se za nacionalnu banku… i visoke zaštitne carine. To su moji stavovi i politički principi.“ U kampanji 1844. Linkoln je rekao: „Uvedite zaštitne carine i bićemo najmoćnija država na svetu“.

Abrahamova otvorenost prema zaštitnim carinama omogućila mu je da 1860. stane na čelo Pensilvanije i cele države. Kao što sam 1998. napisao u delu Velika izdaja: Kako su američki suverenitet i socijalna pravda žrtvovani na oltaru bogova globalne ekonomije:

„Veliki emancipator bio je veliki protekcionista“.

Tokom njegovog predsednikovanja, Kongres je usvojio a Abraham potpisao 10 zakona o zaštitnim carinama. Linkoln je u Republikansku partiju uveo tradiciju ekonomskog nacionalizma.

Senator iz Vermonta Džastin Moril, koji je u Kongresu čuvao protekcionističke carine Republikanske partije od 1860. do 1898, jednom prilikom je rekao: „Ja sam za to da se Amerikom upravlja tako da od toga korist imaju pre svega Amerikanci, a tek potom ostatak čovečanstva“.

PROTEKCIONIZAM IZ GODINA USPONA
Godine 1890. republikanci su usvojili Makinlijevu taksu, koja je ponela ime po predsedavajućem Komiteta za puteve i sredstva (Ways and means committee) i kasnijem predsedniku. „Otvorena konkurencija između visoko plaćenih američkih radnika i bedno plaćenih evropskih“, upozorava kongresmen Vilijam Makinli, „uništiće američku industriju ili smanjiti nivo plata u Americi“.

Premalo republikanaca sa razmišljanjem sličnim Makinlijevom je sedelo u Kongresu kad su usvojeni NAFTA i MFN sa Kinom (MFN, tj. Most Favored Nation je bilateralni ugovor kojim se zemlje obavezuju na povlašćene odnose u bilateralnoj trgovini, koji podrazumevaju niske carine i visoke uvozne kvote; prim. prev.).

U delu Istorija Republikanske partije iz 1895. autori proglašavaju da se „Republikanska partija… zalaže za ekonomski protekcionizam… i sa ponosom nosi taj barjak“.

Za vreme vođenja protekcionističke politike od 1865. do 1900, američki dug je smanjen za dve trećine. Carine su obezbeđivale 58 odsto svih prihoda. Osim dvoprocentne takse predsednika Grovera Klivlenda, koja je naknadno proglašena neustavnom, nije bilo nikakvih poreza na dohodak. Cene dobara i usluga smanjile su se za 58 odsto. Realna zarada je – uprkos činjenici da se broj stanovnika udvostručio – porasla 53 procenta. Rast BDP u proseku je iznosio četiri odsto godišnje. Industrijska proizvodnja je rasla godišnjom stopom od gotovo pet odsto.

linkolnNa početku te ere obim proizvodnje u SAD bio je duplo niži od britanskog, da bi se potom situacija obrnula, pa su SAD iz tog perioda izašle sa proizvodnjom duplo većom od one u Velikoj Britaniji.

U Makinlijevom prvom mandatu ekonomija je rasla sedam odsto godišnje. Nakon što je ubijen, dužnost preuzima predsednik Teodor Ruzvelt. Kakva je bila njegova reakcija na Rajanovu slobodnotržišnu ideologiju? Jednom rečju – gađenje.

„Pogubna popustljivost u doktrini slobodne trgovine neizbežno će dovesti do debele degeneracije moralnih vrednosti“, piše Raf Rajder. „Hvala Bogu što nisam pristalica slobodne trgovine“.

„Kada je Republikanska stranka povratila vlast nakon predsednika Vilsona, usvojili su Fordni-Mekamber taksu iz 1922. U narednih pet godina ekonomija je rasla stopom od sedam odsto.

Dok je Smut-Foli taksa, potpisana osam meseci nakon sloma iz 1929, napadana kao uzrok Velike depresije, nobelovac Milton Fridman raskrinkao je pravog uzročnika – Federalne rezerve.

REGAN, POSLEDNjI KONZERVATIVAC
Svaka republikanska platforma od 1884. do 1944. reflektovala je veru partije u protekcionizam. Slobodnu trgovinu su u partiju prvi uveli Vudro Vilson i Frenklin Ruzvelt.

Naša moderna era slobodne trgovine počinje sa Aktom o trgovinskoj ekspanziji iz 1962. Među osam republikanaca koji su u senatu glasali za njegovo usvajanje nisu se našla imena Berija Goldvotera i Preskota Buša.

Čak i za vreme skorašnjih kriza republikanski predsednici su se vraćali ekonomskom nacionalizmu njihove Velike stare partije (Grand Old Party, ili češće GOP su popularni nazivi za Republikansku stranku; prim. prev.). Kada su Britanci počeli da eksploatišu naše zlato a japanski uvoz krenuo da se gomila, predsednik Nikson je 1971. zatvorio zlatni prozor i uveo desetoprocentnu taksu na japanske proizvode.

Ronald Regan je zalepio taksu od 50 odsto na japanske motocikle koji su su preplavili naše tržište i zapretili da ubiju Harli-Dejvisona. Zatim je uveo kvote na na uvoz japanskih automobila, čelika i mašinskih proizvoda. Regan je bio istinski konzervativac. Iako pobornik slobodne trgovine, uvek je stavljao Ameriku na prvo mesto.

Dakle, čemu nas uči istorija?

Ekonomski nacionalizam i protekcionizam Hamiltona, Medisona, Džeksona i Henrija Kleja, i partije Linkolna, Makinlija, Tedija Ruzvelta i Kulidža, sve četvorice predsednika sa planine Rašmor učinio je Ameriku najvećom i najsamodovoljnijom republikom u istoriji.

A slobodna trgovina i globalizam Buša starijeg, Klintona, Buša mlađeg i Obame omogućili su komunističkoj Kini da, rame uz rame sa nama, postane najveći svetski proizvođač.

Kao Britanija posle usvajanja principa slobodne trgovine u 19. veku, kad su piskarala poput Dejvida Rikarda, Džejmsa Mila i Džona Stjuarta Mila i evangelisti poput Ričarda Kobdena zaslepila političke elite svojom vizijom budućnosti, i Amerika se nalazi u dugom i neprekidnom padu.

Ako se može reći da sve više ličimo na Britansku Imperiju iz njenih poslednjih godina, onda je to zbog stupanja na isti slobodnotržišni put, koji su osnivači Amerike odbacili kao utopističku budalaštinu.

reganbjukenenU kom trenutku istorije velikih naroda – Britanija pre 1850, SAD, Bizmarkova Nemačka, posleratni Japan i današnja Kina – nacionalizam nije bio odlučujući faktor u vođenju ekonomske politike?

Predsedavajući Rajan bi više trebao da čita istoriju, a manje Ajn Rand.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Sajt Patrika Bjukenena

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u