VOJISLAV GAVRILOVIĆ: CILjEVI I MOTIVI STVARANjA VOJSKE KOSOVA

Šta stoji iza transformacije „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u „Vojsku Kosova“ i na koji način...

Šta stoji iza transformacije „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u „Vojsku Kosova“ i na koji način bi se njen eventualni ulazak u NATO odrazio na bezbednost Srbije

Komandant turskog kontigenta KFOR-a, pukovnik Sajim Bakči, posetio je ove srede Prvi bataljon Brigade za brzo reagovanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (u kojim inače služe 54 lica turskog porekla) stacioniran u Gnjilanu. Tom prilikom je uz nadzor i instrukcije turskih oficira izvedena taktička vežba u kojoj su pripadnici Prvog bataljona Brigade za brzo reagovanje usavršavali tehnike borbene patrole i borbenog kretanja kroz urbanu sredinu, uz korišćenje oklopnih terenskih vozila turske proizvodnje tipa Otokar Kobra. Već sledećeg dana američki Kongres je Obaminoj administraciji dao zeleno svetlo za iniciranje procesa pripreme Kosova za pristupanje NATO programu Partnerstvo za mir (kome je i Srbija pristupila još 2006. godine). Ovo su samo najnoviji događaji u postepenoj militarizaciji separatisanog Kosova po NATO kalupu.

Odluka Kongresa da se počne sa pripremanjem terena za prijem Kosova u Partnerstvo za mir nedvosmisleno govori o tome da je ,,podržavljenje“ Kosova ušlo u novu fazu. Naime, uključenjem Kosova u Partnerstvo za mir NATO bi napravio presedan jer Kosovo nije međunarodno priznata država, a kao državu ga ne priznaju ni 4 NATO članice (Rumunija, Španija, Slovačka i Grčka). To znači da će u cilju pristupanja Partnerstvu za mir ove zemlje ili biti primorane da promene svoj stav, ili  će – što je verovatnije – biti formulisan nekakav specijalni status Kosova kojim bi mu bilo omogućeno da pristupi programu. Druga implikacija je više tehnička, ali i te kako bitna: kako bi Kosovo bilo primljeno u program Partnerstvo za mir ono prvo mora posedovati vojsku, što znači da njegove bezbednosne snage moraju i formalno da budu određene kao ,,Vojska Kosova“. Na ovome se na Kosovu već uveliko radi. Vrhovni komandant tzv. ,,Kosovskih bezbednosnih snaga“ je u martu ove godine čak držao i tribinu na Filozofskom fakultetu u Prištini na temu ,,FSKspremna za transformaciju u Vojsku Kosova“ gde je istaknut značaj učlanjenja Kosova u NATO. Pored toga, prištinska nevladina organizacija ,,Kosovski centar za bezbednosne studije“ je krajem prošle godine objavila rezultate ankete prema kojoj 88 odsto kosovskog stanovništva veruje da će FSK u naredne tri godine postati vojska, a FSK je prema rezultatima ankete institucija koja uživa najveće poverenje građana na Kosovu (73 odsto anketiranih je iznelo stav da FSK nema nikakve veze sa korupcijom). Naravno, nije potrebno pominjati da ove ankete ne odražavaju stavove srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. U svakom slučaju, formiranjem nekakve ,,Vojske Kosova“ bi se dodatno zaokružila državnost Kosova, a potencijalnim prijemom Kosova u NATO Srbija bi još čvršće bila ,,stegnuta“ prisustvom Alijanse jer bi separatizam u njenoj južnoj pokrajini tako postao zaštićen i članom 5 NATO povelje koji predviđa da se napad na jednu članicu Alijanse smatra napadom na njih sve.

Praktično gledano, separatističke vlasti u Prištini već poseduju svoju vojsku, ustrojenu pod eufemističkim nazivom ,,Kosovske bezbednosne snage“. Srž tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (koje zvanično broje 2500 pripadnika aktivnog sastava i oko 1000 rezervista, mada se procenjuje da je broj rezervista 7, pa i deset puta veći) čini Brigada za brzo reagovanje od oko 1100 pripadnika, na Kosovu poznata pod nadimkom ,,Vukovi“ (po amblemu ove jedinice). Ona se sastoji od 3 bataljona, pri čemu je prvi lociran u Gnjilanu, drugi u Peći, a treći u Kosovskoj Mitrovici. Komanda brigade nalazi se u Istoku. Oprema, obuka i organizacija ove jedinice ukazuju na to da se ona pre svega sprema za diverzantska dejstva i specijalne operacije. Ljudstvo Brigade za brzo reagovanje godišnje 4 puta izvodi terenske marševe na 25 kilometara, a jednom godišnje organizuje se i takmičenje pripadnika brigade u disciplinama: trčanje na 3.2 kilometra, prolazak kroz minsko polje, kretanje kroz opasan teren, osmatranje i izviđanje, maskiranje terenskih vozila i bacanje ručne bombe. Prošle godine (u maju), ljudstvo ove jedinice je u saradnji sa američkom vojskom izvodilo i vežbe prihvata desantiranih paketa humanitarne pomoći, navodno kako bi se ljudstvo jedinice obučilo za prihvat humanitarne pomoći dopremljene iz vazduha u slučajevima elementarnih nepogoda. Suštinski, te tehnike se istovetno mogu primeniti i za potrebe prihvata iz vazduha dopremljenih paketa municije i naoružanja.

Tzv. Kosovske bezbednosne snage zvanično ne poseduju teško naoružanje, mada u rezervi drže manju količinu kineskih tenkova Tip-59 dobijenih od Albanije. Što se vazduhoplovnih snaga tiče, u strukturi tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga postoji Helikopterska jedinica, ali ona zvanično ne poseduje nijedan operativni helikopter, niti postoje saznanja o postojanju vazduhoplova u arsenalu ove formacije. Glavni snabdevači opremom i oružjem su Nemačka, Albanija, Turska, Austrija i SAD, ali u manjoj meri i Italija i Japan. Cilj separatističkih vlasti u Prištini jeste da ove snage do 2019. prerastu u pravu vojsku od najmanje 5000 pripadnika aktivnog sastava.

Pojedini domaći analitičari ističu kako ova ,,vojska“ po svojoj veličini i naoružanju ne bi mogla da parira Vojsci Srbije, pa samim tim ni da predstavlja pretnju za bezbednost Republike Srbije. Ovo je tačno ako se posmatraju samo parametri vatrene moći i ako se ,,pretnja za bezbednost“ tumači jedino kao frontalno sukobljavanje dve vojske. Međutim, potrebno je stvari sagledati u širem, geopolitičkom kontekstu, a pojam bezbednosti tumačiti na način prikladan savremenoj realnosti. Potencijalna ,,Vojska Kosova“ ne mora da poseduje velike količine tenkova, artiljerije, pa čak ni značajne količine ljudstva jer hipotetički sukob u kome bi ona učestvovala ne bi iziskivao angažman takvih snaga. Obuka i struktura tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga ukazuju na to da se ova formacija sprema za sukob niskog intenziteta u kojem bi dominantu ulogu imale male i visoko mobilne diverzantske jedinice, sposobne za borbena dejstva u manjim urbanim sredinama i u protivničkoj dubini. Imajući u vidu da albanska politička elita, pa i albanska javnost baštine ekspanzionističku politiku prema svojim susedima, te da takva politika uživa, ako ne otvorenu podršku onda barem simpatije pojedinih svetskih centara moći, postaje sasvim jasno kakvu bi ulogu mogla da ima buduća ,,Vojska Kosova“. Ona ne bi ni morala da bude prava vojska, nego faktor destabilizacije regiona na način koji bi tu destabilizaciju internacionalizovao i potom je uz pomoć inostranih faktora vodio putem ostvarenja albanskih nacionalnih interesa.

Izvor borbeniefektivi.rs, 23. maj 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u