POGORŠANjE ODNOSA NEMAČKE I TURSKE

ANDREJ TEREČIK Turskaje došla u situaciju da je sve teže pronaći zemlju sa kojom...

ANDREJ TEREČIK

Turskaje došla u situaciju da je sve teže pronaći zemlju sa kojom ima dobre odnose

Nemački Bundestag je u četvrtak izglasao rezoluciju kojom se turski zločin nad Jermenima smatra genocidom, uz insistiranje da se stvari nazovu pravim imenom, bez obzira na trenutni ucenjivački potencijal Turske. Iako nije prisustvovala sednici, Angela Merkel je takođe podržala ovu rezoluciju, dok je predsednik Bundestaga Norbert Lamert istakao da je ovaj događaj istorijski, te da bi trebalo da bude osnov za dalju saradnju jer sadašnja vlada Turske nije odgovorna za događaje od pre 100 godina, ali snosi odgovornost za ono što će se desiti u budućnosti. Iako je Nemačka trenutno u centru pažnje po ovom pitanju, bitno je istaći da su broje države već ranije priznale genocid nad Jermenima, a među njima su i Brazil, Kanada, Rusija i Francuska.

Reakcija Ankare bila je snažna i u danima pred izglasavanje rezolucije na razne načine je bilo pokušaja da se utiče na to da se ona ne izglasa, ali ispostavilo se da je to bilo uzalud. Turski premijer Binali Jildirim ističe da Nemačka ovim činom testira tursko-nemačko prijateljstvo, dok predsednik Turske Redžep Erdogan, u skladu sa upozorenjima koja je davao pre glasanja, govori o tome da će biti posledica po odnose ove dve zemlje.. Najkonkretnija u ovom kratkom periodu bila je opoziv ambasadora, dok će u sledećih nekoliko dana biti razmotreni i naredni koraci.

Pitanje genocida nad Jermenima 1915. godine (ali i 1916. i 1917), tokom Prvog svetskog rata, ne napušta odnose između Turske i Jermenije od trenutka kada je taj veliki zločin bio izvršen. Teško je odrediti tačan broj žrtava, ali procenjuje se da je ta brojka oko milion i po ljudi. Najveći broj muškaraca je odmah ubijan, dok su žene, deca i stari nasilno deportovani, što je za mnoge od njih značilo i smrtnu presudu, jer je trebalo preći sirijsku pustinju, gde su tokom tog „marša smrti“ umirali.

jermenigenocidNema sumnje u to da je velikog zločina bilo, to priznaju i Turci, međutim, problem je u kvalifikaciji zločina, odnosno, da li se on može kvalifikovati kao genocid. Termin genocid snažno odjekuje i nije nikakvo čudo što Jermeni veoma dugo insistiraju na tome, a što, sa druge strane, Turci žele po svaku cenu da izbegnu. Bez obzira na stalne pokušaje rešavanja problema i uspostavljanja normalne saradnje, rane iz prošlosti još uvek nisu zaceljene, a stajališta po pitanju mnogih problema ostaju dijametralno suprotna. Jermeni su smatrani bliskim savezničkim zemljama, a masovni zločini su učinjeni u vreme iskrcavanja na Galipolju. Zbog toga Turska tvrdi da je tzv. genocid posledica ratnih dejstava.

Stiče se utisak da su prošlošću više opterećeni Jermeni u dijaspori, koji su i izdejstvovali izglasavanje rezolucije i dobili naklonost mnogih u svetu za jermensko pitanje. Na prvi pogled deluje čudno što je baš u Nemačkoj, u kojoj živi oko tri miliona Turaka, izglasana ova rezolucija, ali se zanemaruje uloga Nemačke u Drugom svetskom ratu, kao i jermenski lobi koji je danas izuzetno snažan, naročito u SAD.. Mnogi su skloni tome da vrše isuviše hrabra poređenja sa snagom jevrejskog lobija.

Turska nije značajna samo za EU nego i za Jermeniju, to je i jedan od razloga zašto na ovom genocidu više insistiraju Jermeni u inostranstvu od Jermena u Jermeniji, koji su suočeni sa problemima u svakodnevnom životu u svojoj zemlji. Turska je izuzetno bitan igrač u regionu i bez njenog učešća teško da mogu biti rešeni sukobi poput onog oko Nagorno-Karabaha, to jest sukoba između Jermenije i Azerbejdžana.

jermenigenocid02Uspostavljanje dobrih odnosa između Turske i Jermenije značajno je za čitav region, a Turska, pošto je sada zahladnela i odnose sa Nemačkom, trebalo bi da se zapita kako je od Ataturkove težnje da se izbegavaju spoljni sukobi došla u situaciju da je sve teže pronaći zemlju sa kojom ima dobre odnose.

Svet
Pratite nas na YouTube-u