DVA PROROKOVIĆA PROTIV DVA VUČIĆA

DUŠAN PROROKOVIĆ Pobeda „prvog Vučića“ bi bila tragična za Srbiju. A da li će...

DUŠAN PROROKOVIĆ

Pobeda „prvog Vučića“ bi bila tragična za Srbiju. A da li će pobediti „prvi Vučić“ ili „drugi Vučić“, to ćemo tek videti

Došao sam do vrha. Sada postoje „dva Prorokovića“. Do juče to mesto je bilo rezervisano, mogla su samo da postoje „dva Vučića“. Prvi Vučić koji potpisuje Briselski sporazum i drugi Vučić koji potom protestuje zbog prijema albanske državolike tvorevine u niz međunarodnih organizacija. Prvi Vučić koji u prijateljsku posetu prima Danijela Servera (valjda je jedini predsednik vlade neke suverene države koji je to učinio) i onaj drugi koji potom pokreće kampanju protiv Đerđa Soroša (inače, Server i Soroš se ne viđaju češće nego jedanput mesečno). Naravno, Sorošev trag se može pronaći u finansiranju gej-parada, zbog kojih je centar Beograda bio blokiran i pust kao u aprilu 1941, ali to nema veze. Prvi Vučić koji postavlja u vladu službenike međunarodnih finansijskih institucija, a onda nam priča kako će voditi teške pregovore sa MMF. Prvi Vučić koji je za dve i po godine potpisao tri sporazuma sa NATO, pa još pride poslao Dragana Šormaza, NATO-vedetu SNS da po raznim skupovima gostuje sa Jelenom Milić i ubeđuje vaskoliko srpsko pučanstvo u blagodeti integracije, i drugi Vučić koji je na ruski predlog o namenskoj industriji samo klimnuo glavom. Prvi Vučić koji u svom Kabinetu pored zastave Srbije drži i zastavu EU (do danas mi nije ostalo jasno po kom osnovu) i drugi Vučić koji iz istog tog Kabineta poručuje kako će braniti Kosovo i Srpsku. Jer EU nije izvođač radova na otimanju Kosova i rušenju Srpske. EU je tu da nam pomogne u osvajanju tržišta Mjanmara. Prvi Vučić koji odlazi u Srebrenicu, a onda, kada to sve radikalniji Kavazović počne da koristi za mobilizaciju bh muslimana tokom objavljivanja lažiranih rezultata popisa, drugi Vučić se tada seti da treba podržati Banjaluku svim sredstvima. Prvi Vučić, čiji ministar otvara u sred Beograda skup „Mirdita-Dobar dan“, i drugi Vučić, koji u isto vreme piše pisma Kforu kako je njihova dužnost da brane Visoke Dečane od razularene rulje. Prvi Vučić, na čijoj je listi Vuk Drašković, i drugi Vučić čiji će potpredsednik biti Nenad Popović.

„NE PLjUJ U TANjIR IZ KOG SI JEO“
Mogao bih ovako da nabrajam unedogled. Sada, kada sam legitimisao svoj „dvojni status“, mogao bih i da se kandidujem na predsedničkim izborima protiv Vučića. Nas dvojica protiv njih dvojice. Možda je to i jedini način da se vodi politička borba protiv Vučića. Kada prvi Vučić primi Servera, drugi Proroković će da požuri u Moskvu. Kada drugi Vučić ode kod Putina, prvi Proroković će na miting kod Soroša. Naravno, ovo oko predsedničkih izbora je samo stilska figura. Ne bih se ja snašao u toj „dvojnoj“ igri.

Zna to dobro i Željko Cvijanović pošto je o dešavanjima u DSS verovatno i informisaniji od mene. Inače, Sanda Rašković-Ivić trebalo bi da zahvali Željku Cvijanoviću mnogo više nego meni na izbornoj pobedi 2014. Ja nemam (barem za sada) nikakvih političkih ambicija, kao što ih nisam imao ni pre dve godine. Da ih imam, danas bih sedeo u Narodnoj skupštini. Tada bih bio „političar Proroković“. Gledano sa egzistencijalnog stanovišta, to bi bio pun pogodak. Ali nisam ostao u DSS zbog tih razloga. Već zato što je 2014. počelo opšte rasulo. Član sam te političke partije evo već 23. godinu, tu sam stekao mnogo prijatelja, od Brezovice na jugu, do Bačke na severu. Oni su ostali (a šta su drugo i mogli ako su imali želju da se bave politikom), pa nije bilo moralno da se pravim kao da se ništa ne dešava. Ima u mom Podrinju jedna poslovica: „ne pljuj u tanjir iz kog si jeo“. Nastala je u vreme islamizacije, kada su pojedine poturice bile gore od Turaka. Zbog toga nisam ni otvarao pitanje „čašćavanja“ raznim „epitetima“ od strane Željka Cvijanovića u prvom članku. Praktično, od prvog dana podizanja Novog Standarda bio sam na ovom portalu, a zahvalan sam mu i na podršci pruženoj tokom promovisanja Geopolitike Srbije. Znam da je to danas demode, neki drugi principi su na ceni. Ali šta da radim kada sam odrastao u nekom drugom svetu. Kasno mi je da menjam principe.

sah12Elem, sa DSS smo pokušali nešto da uradimo još jednom, ali je već na pola puta bilo jasno da su veće šanse da ne uspemo. Pokazano je mnogo slabosti, nesnalaženja i tragičnog nerazumevanja određenih političkih procesa, što je DSS najviše koštalo. Nismo uspeli, ali šta da se radi. Nije mi to prvi nesupeh u životu. Život su i pobede i porazi. „Čaša meda ište čašu žuči“. O DSS toliko na Novom Standardu, a o ostalim stvarima sam govorio kada je trebalo i gde je trebalo. Ako ništa drugo, DSS je ponovo u Narodnoj skupštini (između ostalog, i zahvaljujući Aleksandru Vučiću, koji je orkestriranom kampanjom protiv Sande Rašković Ivić homogenizovao ono malo biračkog tela DSS), pa može biti korišćen kao grupa za pritisak na „prvog Vučića“. To će biti krajnji domet. Možda u ovim okolnostima, posle svih loših procena i poteza, ni to nije malo.

„A VI UZMITE ZVONO, PA MAKAR JEDNOG PROBUDITE“
Pobeda „prvog Vučića“ bi bila tragična za Srbiju. A da li će pobediti „prvi Vučić“ ili „drugi Vučić“, to ćemo tek videti. Poznati su mi stavovi Željka Cvijanovića, ali iz ove perspektive mi se ne čini da sa sadašnjom Vučićevom politikom mi do takvog ishoda možemo doći. Sa jedne strane, okolnosti u međunarodnoj politici mu ne idu na ruku. Od njega će tražiti sve više, a on će smeti da daje sve manje. Pitanje je i načelno: može li zemlja naše veličine da izdrži takve pritiske, čak i da je na njenom čelu Nikola Pašić? U ovakvim krizama najvažnije je imati stabilnog i sigurnog saveznika. Sa druge strane, „prvi Vučić“ širom otvara vrata za instaliranje „Soroševih“ i „Petreusovih“ interesa po vertikali našeg sistema. Ove koji danas nose „žutu patkicu“ on je redovno primao na sastancima sa predstavnicima NVO sektora. Ne znam da li im je i finansirao neke projekte, ali me ne bi čudilo da jeste. Ostale nevladine organizacije mu nisu bile bitne. Kako će onda da se „iznese“ politika „drugog Vučića“ kada je njegov aparat izbušen sa svih strana. I tu bi nešto mogao da nauči iz slučaja Dilme Rusef. Sa jedne strane, nju je brutalno rušila strana agentura, ali su joj, sa druge strane, glave došli i „mangupi iz njenih redova“. Nije ona pala samo zbog „žute patkice“ na ulici već i zbog „žutice“ u birokratsko-političkom aparatu. Da bi se sprovodila politika „drugog Vučića“, potreban je sasvim drugačiji pristup.

sah13Što se mene tiče, nastaviću da kritikujem „prvog Vučića“. Oduzima to puno vremena i energije, nekada i košta (kada neko nastupa sa mojih pozicija i na ovakav način mogu se steći samo neprijatelji), često deluje i kao zaludan posao, ali i ta uloga mora biti nekome dodeljenja. Ovo sam i počeo da radim pre otprilike jedne decenije, posle razgovora sa jednim vladikom SPC do čijeg mišljenja držim, a kojem sam iznosio niz ubedljivih primera kako „pleme naše snom mrtvijem spava“. Na to mi je on odgovorio: „A vi uzmite zvono, pa makar jednog probudite“. Pa, eto, tako i ja nešto pokušavam. Ne zbog „prvog“ ili „drugog Vučića“, jer će Aleksandar Vučić, kao i drugi političari, biti i proći. Već zbog objašnjavanja političkih procesa koji se dešavaju pre svega u našem okruženju, a na koje srpska (politička) javnost previše gleda iz „Soroševe“ i „Petreusove“ perspektive. Tako smo i došli do „bezalternativnih puteva“, prvi put od vremena komunizma, kada je klasna borba takođe proglašena „bezalternativnom“.

Politika
Pratite nas na YouTube-u