NOVA KNjIGA GENERALA GRAHOVCA ILI KO SU GENERALISIMUSOVI BANDITOSI

LjUBAN KARAN Grahovac i NATO nam poručuju – možete vi Srbi da radite šta...

LjUBAN KARAN

Grahovac i NATO nam poručuju – možete vi Srbi da radite šta hoćete, ali 2020. ćete biti u NATO

U prošlom tekstu Nova NATO misija generala Grahovca činilo se da sam rizikovao – pisao sam o novoj knjizi generala Blagoja Grahovca koju još nisam pročitao. Znao sam da ništa ne reskiram i da mogu proceniti njen sadržaj i način psihološko-propagandnog uticaja na Srbe. Bio sam u pravu jer ništa nisam promašio. Sve što sam napisao po osnovu logičnih pretpostavki potpuno je tačno.

NATO STRATEZI SVE MANjE CENE SVOJE LOBISTE U SRBIJI
Najvažniji zaključak u vezi sa novom knjigom generala Grahovca (neću ga zvati generalisimus iako je to primerenom njegovim banditosima) jeste da njegovo pisanje i bombastične najave razjašnjavanja tajnih sudbinskih dešavnja gube na značaju i privlače sve manje pažnje. Suma koja se ulaže u novu misiju generala Grahovca daleko je manja, a to znači da prethodna misija nije uspela kako je planirano. Tiraž sve objašnjava: prva knjiga namenjena promeni gledanja na NATO u Srbiji Glasovi iz gluve sobe štampana je u 20.000 primeraka, a ova druga Banditosi ili ubice država u tričavih 5.000. Pošto se vrednovanje bilo čega na Zapadu može proceniti preko novca, ispada da je rejting generala pao na četvrtinu nekadašnjeg.

Gotovo sam siguran da nakon propasti i ovoga projekta sledeće knjige generala Grahovca neće biti. Uostalom, i prilikom kupovine ove knjige, u knjižari su mi uz nju dali nedeljni list koji košta 150 dinara (knjiga košta 500). Znači, već su potrebni značajni finansijski podsticaji da se knjiga kupi, a prodavci tvrde da se i tako slabo prodaje. Sledeći potez bi mogao da bude da uz knjigu daju 10 evra – tako bi sigurno išla. U prvom tekstu nisam hteo da utičem na čitaoce da ne kupe knjigu, ali sada im poručujem, pošto sam je kupio i pročitao, da su to bačene pare. Verujem da su čitaoci razočarani, jer knjiga ne nudi nikakva vredna dokumenta, o kojima se u najavi i reklami priča, nego se jednostavno kaže – dokumenta su u posedu pisca. Šta to znači? Ko ne veruje može da navrati do Blagoja da proveri?

Ni sa drugim projektima finansiranim u cilju promene javnog mnenja u Srbiji i kod Srba uopšte koje su provodili organizovani i samostalni NATO lobisti nije ništa bolje. Rezultati su porazni, a pare bačene, što zapadnjaci, koji misle da se novcem baš sve može postići, teško shvataju. Tako ugled srpskih NATO lobista i na Zapadu naglo opada – u Srbiji ga nikad nisu ni imali.

Zapad neće odustati od svoje zacrtane ideje širenja Alijanse i na teritoriju Srbije. Neuspeh propagandno-psihološkog delovanja NATO lobista samo će promeniti strategiju nastupa prema našoj zemlji. Ako ne može propagandno-psihološkim metodama, Alijansa će pribeći drugima, koje će nam se još manje svideti, ali koje se moraju izdržati ako želimo biti suverena i nazavisna država. Neka vrsta agresivnog nastupa predstoji. Prvi pokušaj bi mogao biti pritisak na novu vladu Srbije kako bi promenila nešto u strategijskim planovima o vojnoj neutralnosti, zatim u vezi sa Kosovom i što se tiče veza i odnosa sa Rusijom. Ako pokušaj ne uspe, sledi (ili ide paralelno) podrivanje i rušenje vlade. Ako već ne može da se menja narod, možda može vlada. Ako ne može ni narod ni vlada, ostaje samo jedna stvar kao sigurno sredstvo promena – nemiri, sukobi a u krajnjoj liniji i oružje. Naravno da moramo biti pripremljeni i na takvu mogućnost i da bi bila velika greška smatrati takav razvoj događaja nemogućim.

izdajnikKao odgovor na pritiske, kao adut ostaje nam faktor odvraćanja – naoružavanje respektabilnim oružjem, posebno PVO, i jačanje veza sa Rusijom i Kinom. I, drugo, ostaje nam kooperativnost i demonstracija miroljubivih i partnerskih namera prema evropskim zemljama, pogotovo susednim. Da li ćemo uspeti da sačuvamo mir i stabilnost u situaciji kada SAD intenzivno rade na destabilizaciji Balkana, veliko je pitanje, ali je jedina logika da naša stremljenja i svi politički i ekonomski potezi moraju biti u tom pravcu.

JEDNO PODSEĆANjE
U drugoj knjizi general Grahovac se često poziva na pisanja iz prve. Nije ni čudo, zato što je u prvoj knjizi rečeno sve što je imalo da se kaže, dok je druga knjiga šuplja priča. Zato nije loše podsetiti šta nam je to Grahovac o sebi i drugima rekao u prvoj knjizi:

Iz njegovog kazivanja se vidi da je dugo bio krtica u vojsci SR Jugoslavije i da je o svemu obaveštavao crnogorsko rukovodstvo, koje je imalo jasne separatističke namere;

Predlagao je da se na Kosovu ne deli oružje Srbima kako bi se branili, nego da se deli Albancima kako bi branili Srbe;

Dok je većina oficira branila državu u skladu sa vojničkom zakletvom, general je aktivno učestvovao u razbijanju države i vojske, koja mu je dala generalski čin i u kojoj je uživao sve počasti visokorangirane ličnosti;

Kako se sam hvali, on je organizovao tajnu misiju odlaska bivšeg načelnika Generalštaba generala Momčila Perišića na brod NATO u Jadranu helikopterom crnogorskog MUP, a uz znanje tadašnjeg načelnika Uprave bezbednosti generala Aleksandra Dimitrijevića;

Nakon što je otkriven i odbačen, preselio se na mesto savetnika crnogorskog predsednika, gde je dao svoj puni doprinos osamostaljenju Crne Gore, uz potpuno distanciranje od Srbije i političko približavanje Hrvatskoj;

Bio je u delegaciji Crne Gore na pregovorima o razdruživanju i borio se da ostvari što veći interes Crne Gore na štetu Srbije;

Njegova je ideja da se Crna Gora potpuno distancira od Rusije i da zatraži prijem u NATO, jer, prema njegovim teorijama, SFRJ su razbili KGB i Rusi;

Tako je postao poznati i priznati NATO lobista, iza koga stoje rezultati angažovanja;

Srpski hegemonizam vidi kao najveći problem u proteklim decenijama, Srbe kao isključive krivce za ratove koji su se vodili a Srbiju kao leglo fašizma, dok su druge zemlje na Balkanu manje time opterećene;

Sve to vreme živi u Beogradu, u luksuznom generalskom stanu, prima srpsku penziju i ima sve privilegije koje po zakonu pripadaju generalu.

nato2014Moglo bi se iz prethodne knjige izvući još mnogo toga, ali i ovo je sasvim dovoljno da prikaže pravu sliku generala Grahovca. U Beogradu i Srbiji itekako ima sredina i medija gde je general Grahovac sa svojim idejama i stavovima dobrodošao. On sam bira kada, gde, kako i sa kim će se pojaviti u medijima. Izbegava duele – a može se pretpostaviti i zašto, jer bi ga osrednji analitičar potukao do nogu. Izbegavanje duela pravda time kako je odlučio da ne odgovara nikome i ne polemiše ni sa kim ko mu nije ravan ili viši po rangu od njega (a ko god ga poznaje zna da on misli da mu niko nije ravan). Moram priznati da mu je to dobra odluka.

NOVA KNjIGA: ISTA META…
Prethodna Grahovčeva knjiga ima 286 stranica, ova 226. Utisak je da generalu ponestaje materijala i da su mu bombastično najavljivana poverljiva tajna dokumentacija oskudna. Do 54. strane su nekakva njegova lična prepucavanja sa Milom Đukanovićem koja ustvari nikog ne interesuju. Iz njih se vidi Grahovčeva teška ljubomora što je Milo više cenio generala Pavkovića, koji mu je u tim okolnostima bio suprostavljen, nego Grahovca, kao svog savetnika. Vidi se još nešto čega Grahovac neuspešno želi da se oslobodi – čvrste poslovne veze sa onima koje sada zove banditosi. Jer oni su ga plaćali.

Jasno se vidi da generala Grahovca nije sa Milom zavadilo to što je ovaj kriminalac i što ga je plaćao novcem od kriminala, već obična sujeta, karakteristična za prepotentne ljude. Navodno, Grahovac se strašno plašio da crnogorski predsednik, koga je savetovao, ne uprlja svoj lik i delo običnim službenim kontaktima sa generalom Pavkovićem – jer, na vreme je upozoravao, radi se o ratnom zločincu. I, taman kada pomislite kako je Grahovac beskompromisan i kategoričan prema svakome koga Haški tribunal stavi pod istragu, on ispriča priču kako je lično svojom angažovanjem i veštinom odbranio Đukanovića od optužbi istog tribunala. Navodno, iz Haga su na Milovu adresu stigla vrlo nezgodna pitanja, na koja je trebalo odgovoriti, što je bio nekakav početak istrage. Zamolio je Grahovca da ga spasava i ovaj je to učinio. Kakva je to doslednost ako su u isto vreme bili osumnjičeni i general Pavković i Milo Đukanović, ako Grahovac jednog unapred optužuje, a drugog spasava.

Medijska zvezda generala Grahovca ovom knjigom će se ugasiti. Jer šta on to radi – nama i zapadnjacima objašnjava da je Milo Đukanović u kriminalu? Svašta, pa to i vrapci znaju. Postoji kategorija ljudi odvratnija i od kriminalaca: to su oni koji su ih savetovali. Na primer, oni su ih učili da nakon teškog krivičnog dela zapale kola kojim su pobegli kako bi uništili tragove i slične stvari. Oni su ih obaveštavali, štitili i spasavali od odgovornosti, a sve vreme su mislili da oni nisu kriminalci – oni su savetnici, i bili čvrsto ubeđeni da pošteno zarađuju svoj novac. E, gospodo savetnici, nije to baš tako.

Grahovac neprekidno seče granu na kojoj sedi, tako je i njegova inteligencija – o kojoj se naveliko priča i koju sam voli da ističe – postala sumnjiva. Naprimer, u naslov knjige stavlja banditose kao razbijače država, i to mu je osnovna teza, a sam se hvali kako je upravo on idejni tvorac zamisli da se razbije država koju su činile Srbija i Crna Gora? Po onome što piše o sebi, on je razbijač država, pa je stoga sam sebe strpao među svoje banditose.

Od 55. do 69. strane Grahovac piše o pilotima, avionima, letenju i avioudesima, svojim i tuđim incidentima u vazduhu i sl. Lično volim te teme, ali se pitam kakve veze to ima sa naslovom knjige? Usput nam Grahovac jasno pokazuje deo svoje super prepotentne ličnosti. Detaljno objašnjava pojedinosti u vezi sa nestankom malezijskog boinga 777, onako kako ih on vidi. Prema njemu, uzrok smrti posade i putnika je hipoksija, pa tako i uzrok udesa. Ne kažem da nije u pravu, možda jeste, ali odakle mu toliko samopouzdanja da je on u pravu, a da ekipe stručnjaka iz celog sveta kojima su dostupni svi podaci i pojedinosti nisu. U nastavku je „rešio“ i uzroke udesa helikoptera na aerodromu Surčin iako nije bio na licu mesta i nije video ni olupinu, a kamoli šta drugo. Prema njemu, bez dileme uzrok je prostorna dezorijentacija. Ali šta da se radi, Grahovac je takav, sve zna najbolje, a drugi ne znaju ništa. I ponovo se pitam – kakve veze ima avioudes u Tihom okeanu sa naslovom knjige i njegovim banditosima? Očito je Grahovac teško dosegnuo i stotinak stranica o temi pa je sve dopunio interesantnim pričama na druge teme.

blagojegrahovac05Dalje Grahovac piše o svojim vidovitim procenama koje je svojevremeno radio za crnogorsko rukovodstvo. Teško ih je čitati jer su dosadne. Sve se svodi na „teror“ vlasti u SR Jugoslaviji i Srbiji, dok stanje u Crnoj Gori pominje samo sa stanovišta opasnosti za Mila Đukanovića i crnogorski vrh. Od 83. do 105. strane ponovo se vraća na letenje i letačke priče, koje sa temom nemaju nikakve veze. Zatim se ponovo vraća na banditose. Međutim, sve je uopšteno i ništa konkretno. Ustvari, kada bi neko pobrojao broj karaktera, u kompletnoj knjizi bilo bi ih više o letenju nego o onim čime se ova knjiga bavi. Nije to slučajno. Interesantne priče i letačke dogodovštine drže pažnju čitaoca, da bi ih nakon toga opet iznova bombardovao banditosima, uopšte nije razjasnio. Samo ih je pobrojao i bezobrazno sve strpao u isti koš.

Nakon toga prelazi na prikazivanje svojih članaka po raznim listovima – analiza geopolitike. Živa dosada kroz čitanje tekstova razmetljivog i prepotentnog analitičara koji analizira sve, od regija, država, politika pa do nacija i religija. U sve se razume i za sve je ekspert. I opet, za sve su krivi banditosi i eventualno neko sa Istoka, sa Zapada niko. I tako u krug, gde god da krene u svojim analizama, ponovo se vraća na isto mesto – famozni banditosi. Ako imate strpljenja da čitate Grahovčeve tekstove, videćete neke nove definicije standardnih pojmova. Na primer: „Patriotizam je posljednje pribježište fukarama“.

IZBOR RECENZENATA
Izbor recenzenata zaslužuje pažnju. To je međunarodna elita, kako i priliči tako epohalnom književnom delu. Prvi je, naravno, iz Crne Gore, gde su Grahovčeve zasluge za narod ponajveće – dr Šerbo Rastoder, profesor na fakultetu u Nikšiću, Podgorici i Tuzli. Drugi je prof. dr Anis H. Bajraktarović, šef Katedre za međunarodno prvavo i globalne političke studije iz Beča. Treći je Iztok Podbregar, redovni profesor Univerziteta u Mariboru, Slovenija. Četvrti je na koricama knjige, naravno, iz Srbije – prof. dr Nebojša Kolarić, Beograd. Nemam ništa da kažem u vezi sa ovim visokostručnim ljudima, sem da uopšte nisu kompetentni za problematiku koju obrađuje general Grahovac jer je pitanje koliko uopšte znaju šta se dešavalo i koliko uopšte sa mesta gde žive i rade mogu biti objektivni kada je stradanje srpskog korpusa u proteklim ratovima u pitanju.

Čudi me da među recenzentima nema nikoga iz Hrvatske – mogao je to biti Stjepan Mesić, kojim je Grahovac oduševljen toliko da ga nije svrstao među banditose iako je ovaj javno rekao da je razbio Jugoslaviju. Ako nikoga nije mogao da nađe, to znači da u Hrvatskoj više nikoga i nema ko žali za Jugoslavijom i podržava neke nove Grahovčeve projugoslovenske ideje. Zašto bi onako složno i levi i desni rušili Jugoslaviju da bi sada za njom žalili ili stvarali novu. Grahovac to ne vidi jer, prema njemu, Jugoslaviju je razbio KGB.

Ustvari, izboru recenzenata bi se moglo prigovoriti još nešto. To što je dr Rastoder predstavnik Bošnjaka iz Crne Gore i predsednik Bošnjačkog saveta nije važno, ali ono što je bio Iztok Podbregar jeste važno. Podbregar je kao oficir JNA 1991. godine dezertirao i priključio se slovenačkoj TO, koja je oružjem napala vojsku kojoj je do tada i sam pripadao. Očito da je Podbregar u toj borbi protiv vojske koja ga je odškolovala imao velike zasluge kada je postao i načelnik generalštaba slovenačke vojske. I ne samo to, Podbregar je bio direktor slovenačke obaveštajno-bezbednosne agencije.

Vreme je da kažemo ko su to, prema Grahovčevim kriterijumima, banditosi. To su: pripadnici obe vojne službe, pripadnici državnih tajnih službi, kriminogeno podzemlje i neki sa njima povezani političari. Kako onda Iztok Podbregar kao šef slovenačke tajne službe nije banditos, nego recenzent Grahovčeve knjige? Ustvari, možda i nema smisla da Grahovac bivšeg šefa saveta za nacionalnu bezbednost Slovenije, što je Podbregar takođe bio i sadašnjeg člana međunarodnog Instituta za evropske i američke studije, zove banditos. Taj termin je rezervisan za srpske bezbednjake. Grahovac nije razjasnio kakva vrsta saradnje povezuje njega i Podbregara kao i to da li su kontaktirali za vreme dok je ovaj bio šef tajne službe Slovenije. Pretpostavljam da bi upravo to bilo čitaocima interesantno a Gragovac je lukavo u knjizi prećutao da je Podbregar bio to što je bio, nego ga predstavlja kao profesora na fakultetu.

Posebnu odbojnost i mržnju Grahovac oseća i javno iskazuje prema vojnim službama bezbednosti. Može se pretpostaviti zašto. Jedina neostvarena ambicija generala Grahovca u JNA i Vojsci SRJ je u tome što nije postao načelnik Generalštaba. Jer, ako je to uspeo general Perišić, njegov kućni i najbolji prijatelj, zašto ne bi on, koji se oseća superiornim u odnosu na njega. Da li je svojim mentorima garantovao da će to biti i da će sa tog mesta moći štošta da uradi? Grahovac nije čovek koji krši datu reč, i to je moglo da ga žestoko naljuti ako mu je konce pomrsila neka vojna služba bezbednosti. Znalo se o njegovim jakim vezama sa oficirima NATO i njegovom snažnom i beskompromisnom opredeljenju, i kao takav nije mogao da zasedne u tu decenijama sanjanu fotelju. Tako je posato ljuti neprijatelj i SRJ i Srbije, a pogotovo vojnih službi bezbednosti, koje su za njega na čelu banditosa, kako ranije, tako i danas. Zato pisati o tome nema smisla, jer teško je mržnju opisivati – ona je uvek iracionalna i normalnim ljudima neshvatljiva.

Šta reći o analizama i uopšte o pisanju generala Grahovca? Najbolje govore primeri. Evo šta on kaže: „Nijedan narod na Balkanu nije tako opterećen neofašizmom, kao što su moji Srbi“. U vreme kada je u Hrvatskoj praktično na vlasti ustaški pokret, on piše o Srbiji kao leglu fašizma. Na kraju, Grahovac nam svima čestita novu 2020. godinu, gde kaže: „Te 2020. godine Srbija će biti na pragu EU i u procesu ulaska u NATO..“. Eto, to je poruka ove knjige i suština sveukupnog NATO projekta. Još dodaje: „… a od Srbije priznato Kosovo biće u pregovorima sa EU i NATO“. Ili, da bi stvari bile potpuno jasne, general Grahovac i NATO nam poručuju – možete vi Srbi da radite šta hoćete, ali 2020. ćete biti u NATO – možete da radite šta hoćete ali do 2020. ćete i sami priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Tako kompletno čitanje knjige i nema smisla jer je dovoljno pročitati ove dve poruke.

blagojegrahovac03P. S. Dok sam čitao knjigu generala Grahovca, više puta sam se pokajao što sam čitaocima obećao da ću je pročitati i analizirati. Drugi put ću dobro da razmislim kakva obećanja dajem. Biće mi drago ako bar ponekog od čitalaca spasem čitanja ovog dosadnog štiva. Čitanje Grahovčeve knjige je gubljenje vremena.

Politika
Pratite nas na YouTube-u