ALEKSANDAR CIGANOV: SITUACIJA U SVETU SE ZAOŠTRAVA DO KRAJNjIH GRANICA

U svetu se stvara veoma opasna situacija, upozorava Leonid Rešetnjikov: „Ona može da dovede...

U svetu se stvara veoma opasna situacija, upozorava Leonid Rešetnjikov: „Ona može da dovede do oružanih sukoba, a možda i do rata“

S vojnog aspekta general Ratnog vazduhoplovstva SAD Dejvid Goldfin (na slici iznad) odgovorio je onako kako bi odgovorio svaki vojnik kojem je dat sumnjiv zadatak: „Dajte mi pisanu naredbu“.

Govoreći na slušanjima u Odboru Senata SAD za oružane snage, gde bi trebalo da bude imenovan za načelnika štaba Ratnog vazduhoplovstva, on je postavio tri uslova za uvođenje zone zabranjenih letova iznad Sirije, što uporno pokušavaju da izdejstvuju pojedini američki političari.

Za razumevanje situacije dovoljno je ovo:

„Pošto Islamska država nema avione, to znači da moram da imam dozvolu da obaram ruske i sirijske avione“ – izjavio je Goldfin.

Ovo zapravo znači ono što je rečeno: on je tražio od političara da potpišu naredbu koja očigledno vodi u rat, da nekada kasnije za sve ne bi samo on odgovarao.

SENAT SAD TRAŽI „POSLEDNjI ARGUMENT KRALjEVA“?
Vojnici lako namirišu lukavost svojih političara.

Sam povratak ideji uvođenja zone zabranjenih letova u Siriji izazvan je vestima da vladina avijacija navodno bombarduje bolnice i civilne zgrade. Ali, kao prvo, informacije o tome potiču iz antivladinih izvora koji definitivno imaju svoje interese. Kao drugo, to je Istok, gde svaku vest treba podeliti najmanje na tri, a potom joj dati suprotno značenje i tek posle toga se nadati da si saznao bar 10 odsto istine.

A kao treće (i najvažnije) – i to je ono što odlično znaju vojna lica u svim armijama koje učestvuju u sirijskim dešavanjima: u mestima gde se vode kopnene borbe – „civilne“ zgrade u principu ne postoje. Teroristi s jednakom ravnodušnošću svoje položaje utvrđuju i u civilnim zgradama, i u školama, i u bolnicama, i svuda gde misle da je to neophodno.

Tako da je s aspekta vojnog lica odgovor generala bio jasan i nedvosmislen: „Naredite – i ja ću obarati, i Ruse ako treba“. Ali, kada dođe „vreme za polaganje računa“, vi ćete odgovarati.

Međutim, s političkog aspekta, te reči znače konačnu potvrdu novog stanja celokupne geopolitičke situacije. Tačnije: zadatak uništavanja velike (uz to i nuklearne) sile našao se na dnevnom redu. Nevažno je da li će političari dati generalu potvrdan odgovor: samo postavljanje tog pitanja znači da se takav instrument kao što je rat razmatra kao „poslednji argument kraljeva“.

Ovo što danas vidimo u Senatu nije ništa drugo do projekcija rata na konkretnom slušanju (u Senatu SAD).

Nečeg takvog nije bilo još od „popuštanja napetosti“ početkom 1970-tih godina, kada su SSSR i SAD potpisali sporazum o sprečavanju incidenata u moru i u vazdušnom prostoru iznad njega.

Govoreći neuvijeno, to je bio sporazum o zabrani prećutne prakse lova brodova i aviona dveju zemalja jednih na druge, ukoliko to nije nosilo rizik od globalnog sukoba.

Upravo o tome – o shvatanju da je globalni rat sledeći korak u polemici Rusije i Zapada – govori u nedeljniku The Week analitičar Kajl Mizokami.

Smisao njegovog članka se generalno svodi na navođenje različitih dokaza da „Moskva može da nanese NATO munjevit poraz i osvoji baltičke zemlje u roku od nekoliko dana“, i da 11 baltičkih bataljona neće moći da se nosi sa ruskih 46. Stoga je, smatra analitičar, neophodno da se baltički saveznici podrže osnovnim snagama NATO, a to znači da „konflikt može da preraste u nuklearni rat velikih razmera“.

Ako se prisetimo da se na Baltiku održavaju masovne vojne vežbe NATO, tokom kojih se, uzgred, odrađuje klasičan predvojni agresivni element kao što je miniranje luka neprijatelja – to razmišljanje prelazi iz kategorije teoretskih u praktična. U vežbama tog tipa, pored samih granica mogućeg protivnika, samo jedan nepažljiv pokret – i…

Kako je istakao u razgovoru za „Cargrad“ stručnjak za vojno-pomorska pitanja, glavni vojni savetnik Ministarstva odbrane RF, admiral Ivan Vasiljev, „more je, za razliku od kopna, gde postoje granice između zemalja – zona neposrednog dodirivanja sa eventualnim protivnikom. Bukvalno u vidokrugu. Zato je nastanak konfliktne situacije na moru verovatniji, a ono što je najvažnije – opasniji, jer može odmah da pređe u ,vruću’ fazu“.

Posmatrači ističu da se sva dejstva NATO na Baltiku uklapaju u šemu sadržanu u nedavno objavljenom izveštaju poznatog američkog centra za strateška istraživanja RAND.

Autori tog izveštaja pod nazivom „Pojačano obuzdavanje na istočnim granicama NATO“ Dejvid A. Šlapak i Majkl Džonson predlažu, između ostalog, „radi sigurnog obuzdavanja ruske agresije“ da se u Istočnoj Evropi razmesti dodatnih sedam kopnenih brigada, uključujući tri teške oklopne, kojima treba obezbediti podršku iz vazduha i niz drugih vojnih mera.

PRITISAK KAO „PRETPOSLEDNjI ARGUMENT KRALjEVA“
U funkciji provokacije, uvereni su politički analitičari, bilo je i curenje internog dokumenta Stejt departmenta kojim 50 diplomata traži od Baraka Obame bombardovanje vladinih snaga u Siriji. Po njihovom mišljenju, samo početak borbenih dejstava protiv Damaska obezbeđuje pobedu nad ID. Pri tome je portparol Stejt departmana Džon Kirbi odbio da komentariše tu informaciju američkih medija, što je, uostalom, i razumljivo: diplomate koje pozivaju vrhovnog komandanta oružanih snaga da započne borbena dejstva – to definitivno nije trivijalna istorijska pojava.

Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov u intervjuu „Carigradu“ objašnjava tu pojavu cugcvangom u kojem se našla američka spoljna politika u Siriji: „Pismo činovnika Stejt departmana jeste namerno curenje – s ciljem da se na nas izvrši pritisak i sa te strane. Jer, Amerikancima u Siriji nije nimalo lako, njihovi interesi se ne ostvaruju i nešto treba preduzeti. Pošto ne žele da se povuku, oni pokušavaju da pokažu da su spremni da idu va bank, to jest pokušavaju da zaplaše (i tako zaustave) Rusiju“.

Na to, najverovatnije, ukazuje još jedna netrivijalna izjava: ovaj put – glavnog američkog diplomate, šefa Stejt departmenta Džona Kerija.

„Rusija treba da shvati da naše strpljenje nije neograničeno. Ono je sada veoma ograničeno u smislu da li će ili ne Asad snositi odgovornost“ – izjavio je američki državni sekretar. A pomenuti Džon Kirbi je pojačao tu izjavu sledećim objašnjenjem: „Mi ne iznosimo prazne pretnje. To nije bila prazna pretnja“.

„To su takođe pokušaji da se na nas izvrši pritisak – prokomentarisao je te „ne prazne pretnje“ direktor RISI. – Snažniji nego ranije, ali sa istim ciljem – da bismo redukovali naše aktivnosti ili ih potpuno prekinuli. Međutim, mislim da će im biti izuzetno teško da to postignu“.

Da, to je pritisak, ali se Rusiji istovremeno zadaju i pravi udarci. Za sada, hvala Bogu, nevojni, ali ipak udarci: po sportu – histerične antidoping kampanje; po ruskoj imovini u inostranstvu, kako su pokazali nedavna kampanja akcionara JUKOS-a i takozvani povremeni „ofšor“ skandali; po nacionalnom ugledu, za šta se koriste i ne baš blagorodni ispadi fudbalskih navijača.

„Pritisak se vrši ne samo povodom Sirije, ne samo uzduž svih naših granica, naročito evropskih. Vrši se pritisak u svim pravcima“ – konstatuje Rešetnjikov.

Štaviše, među političkim analitičarima u poslednje vreme vlada mišljenje da je i navodno mirotvoračka izjava bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji je predložio Rusiji, kao zaista snažnoj zemlji, da izađe u susret Evropi i prva povuče kontrasankcije protiv njenih sankcija, zapravo pokušaj nametanja svojih „uslova mira“.

„Sarkozi nije došao u svoje ime – on je došao s nekom porukom koja je u suštini otvoreni ultimatum – istakao je jedan od eksperta u razgovoru sa „Carigradom“. – To nije apstraktna diskusija o nekim ljudskim pravima, o demokratiji – to je sasvim pragmatična formulacija onoga što evropske zemlje očekuju od Rusije. Veoma jasno formulisan stav da je razmatranje mogućnosti ukidanja sankcija moguće nakon što mi ukinemo svoje. U suprotnom, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zapretio je ostavljanjem sankcija na snazi i jasno ukazao na mogućnost njihovog pooštravanja“.

„POSLEDNjI ARGUMENT KRALjEVA“ JE VEĆ SPREMAN
Sudeći po kontekstu onoga što se događa u svetu, treba se pripremati za novi talas zaoštravanja odnosa sa Zapadom, smatraju analitičari.

„Prvo su nam uveli sankcije, isključili nas iz svih organizacija, izvršili snažan, kako se tada činilo, pritisak i u drugim oblastima – pojašnjava to gledište Rešetnjikov. – Međutim, ispostavilo se da to ne daje rezultate. Jer, otkud sadašnja histerija na Zapadu? Zbog toga što svi prethodni pokušaji nisu dali nikakve rezultate! Ni političke metode pritiska, ni ekonomske – ništa ne daje rezultat, rezultata praktično nema. Govore o produženju sankcija, ali i to mirno podnosimo. Odatle i zloba i traženje novih načina da se izvrši pritisak“.

Međutim, svi načini su praktično iscrpljeni – barem iz onog arsenala koji ne dovodi do globalne oružane konfrontacije, ističe direktor RISI.

„Šta im preostaje? Preostaje im samo da prete oružjem. Ništa im ne preostaje osim da pokušavaju da nas na taj način zaplaše“ – rezimira on.

Šta vidimo na kraju? Po mišljenju analitičara – odsjaje, manifestacije, odraze rastućeg geopolitičkog konflikta. U suštini – rata. Za sada prikrivenog, ali to je već njegova projekcija na još uvek mirnu, ali prilično uznemirenu površinu globalne geopolitike. Tim pre što se prema – u Americi omiljenoj, teoriji haosa – na kraju ispostavlja da su svi međusobno nepovezani događaji karike istog lanca.

U svetu se stvara veoma opasna situacija, upozorava Leonid Rešetnjikov: „Ona može da dovede do oružanih sukoba, a možda i do najtragičnijeg – do rata…“

Izvor Carigrad/Fakti, 22. jun 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u