MMF I UKRAJINA ILI PRIČA O KOČIJAŠU, KONjU I SENU

VALENTIN KATASONOV Kod miliona stanovnika Ukrajine počinju da se otvaraju oči i nestaju iluzije...

VALENTIN KATASONOV

Kod miliona stanovnika Ukrajine počinju da se otvaraju oči i nestaju iluzije o tome „da će nam pomoći inostranstvo“

Kako bi zamoreni konj koračao brže, kočijaši su oduvek koristili oprobani metod: vezivali su mu ispred njuške pregršt sena. On bi išao živahnije, tako da nisu morali da koriste ni bič. Tako se prema Ukrajini ponaša i Međunarodni monetarni fond. MMF igra ulogu kočijaša, a Ukrajina ulogu konja. Konj je iznuren, ali kočijaš neće da joj dospe ovsa, već je stimuliše preko sena. Pod ovsom treba da se razumeju krediti, a pod senom – obećanja da će kredita biti.

Do prevrata 2014. ekonomija Ukrajine nije bila toliko iscrpljena, a njena zavisnost od spoljnih izvora finansiranja je bila umerena. Oslanjajući se na ekonomski potencijal koji je dobijen u nasleđe od SSSR, Ukrajina je imala aktivan trgovinski i platni bilans, tako da je mogla da štedi i devize (sredinom 2011. godine međunarodne rezerve Nacionalne banke Ukrajine su dostigle rekordni iznos od 38 milijardi dolara). Bez obzira na to, Ukrajina je od MMF dobijala i „ovas“. Za period od 1994. zaključno sa 2013.godinom (dve decenije) ukupan iznos kredita koje je MMF odobrio Ukrajini je bio 12,26 milijardi SDR (specijalna prava za pozajmljivanje). Ako se taj iznos preračuna po kursu sa početka 2014, Ukrajina je po tom osnovu imala još oko 19 milijardi dolara.

MMF UKRAJINI NAVLAČI JARAM
Godina 2014-2015. Vašington se našao u najpovoljnijoj situaciji za oduzimanje ostataka državnog suvereniteta Ukrajini. Zato je MMF, koji je ustvari instrument vlasti Vašingtona, počeo da deluje: početkom prošle godine taj Fond je doneo program kreditiranja ekonomije Ukrajine uz korišćenje mehanizma za prošireno finansiranje (Extended Fund Facility). Ukupna vrednost te pomoći je bila 17,5 milijardi dolara, i on je bio predviđen za isplatu na četiri godine. Kako bi se konju lakše nabacio jaram, trebalo je da mu se da dobra porcija ovsa.

Prva tranša je iznosila pet milijardi dolara. Ukrajina je dobila u martu 2015. godine. Druga je stigla u avgustu 2015. u iznosu od 1,7 milijardi dolara. Ali treća i četvrta – obe na po 1,7 milijardi dolara (trebalo je da budu uplaćene krajem 2015. godine) nisu uplaćene uopšte.Ukrajinska sirotinjaKonj je počeo da gladuje i mršavi. Pošto je ubačena u jaram programa MMF za finansiranje, Ukrajina je sebe dobrovoljno lišila i mnogih drugih izvora finansiranja i deviznih prihoda. Kijev je počeo beskonačne pregovore sa MMF, činovnici MMF su postavljali sve nove i nove uslove Ukrajini, došlo je do višekratnog odlaganja tranši koje su bile na redu za uplatu. Konj nije gubio samo snagu već i pamet. Na primer, i tako što je odbio ne samo da gasi svoje obaveze po kreditu koji je dobio od Rusije krajem 2013. godine (tri milijarde dolara) već i da sa Moskvom povede pregovore za vansudsko poravnanje duga. Jer to je za Ukrajinu već predstavljalo njeno klasično bankrotiranje.

MAGIČNI TROUGAO: MMF–UKRAJINA–RUSIJA
MMF je krajem prošle godine u svoje propise uneo izmene koje su dozvolile da Fond finansira i one zemlje koje su u stanju bankrota, ali uz ispunjenje jednog uslova: da dužnik dobrovoljno pokušava da reguliše svoj dužnički problem sa kreditorom. Međutim, takvi dobrovoljni pokušaji nisu primećeni. Zbog nečega Kijev je smatrao da Ukrajina može da predstavlja izuzetak. Međutim, ukoliko se na savetu direktora MMF direktor koji zastupa Rusiju bude usprotivio, odluka da se Ukrajini omogući sledeća pozajmica će biti blokirana. Da bi se izbegle iluzije, ministar finansija Ruske Federacije Anton Siluanov je sredinom maja izjavio da Rusija traži pri pripremi rešenja o nastavljanju finansiranja Ukrajine od strane MMF- da se u taj program uključe obaveze Kijeva o gašenju njenog duga Rusiji od tri milijarde.

I MMF, i Vašington, i Kijev se prave da je do odlaganja u davanju nove tranše došlo zbog toga što Ukrajina ne ispunjava uslove Fonda o reformisanju svoje ekonomije. Istina je da ona upravo tako radi (i neće moći nikada ni da ih ispuni). Za Kristin Lagard, izvršnu direktorku MMF, to je odlično opravdanje da se pitanje slanja nove tranše ne bi postavljalo na savetu direktora MMF. Ona ne želi da se nađe u situaciji da mora da krši propise koji su doneti samo pre pola godine. Jer, pokušavajući da spasi Ukrajinu (na zahtev Vašingtona), Kristin Lagard može da stvori najoštriju krizu u samom MMF. Zato ona čini sve što je moguće kako bi se maksimalno otegla predstava pod nazivom „Pregovori MMF sa Ukrajinom“. Očigledno, madam računa da će do njihovog početka kobila crći.

UKRAJINA SE SVE VIŠE LjUTI NA MMF
Međutim, po ukrajinskim medijima ima sve više kritičkih članaka na temu odnosa Kijeva i MMF. Njihova suština se svodi na sledeće:

1. Krediti MMF nisu predviđeni za razvoj ukrajinske ekonomije, već za gašenje ukrajinskih obaveza prema međunarodnim kreditorima – kako zvaničnim, tako i privatnim;

2. Ekonomija Ukrajine se danas nalazi u tako jadnom stanju da tranše MMF nisu u stanju da je ožive. Potrebni su sasvim drugi iznosi. Govori se o ciframa od 130–140 milijardi evra, što skoro za nivo prevazilazi ukupan iznos programa o finansiranju od strane MMF;

3. One preporuke i uslovi koje MMF stavlja pred Kijev još više podrivaju ekonomiju Ukrajine. Na primer, zahtevi Fonda da se poveća cena struje udara ne samo po stanovništvu već i po ukrajinskim kompanijama tako što spušta njihovu konkurentnost. Još je rušilačkiji faktor koji dovodi do smanjenja realnih prihoda stanovništva zbog „reformi“ koje je naturio MMF (penziona, komunalna i ostale). Smanjenje kupoprodajne snage stanovništva vodi bankrotu ukrajinskih kompanija koje proizvode robu široke potrošnje, koje služe za plaćanje komunalnih i svakodnevnih usluga, i sl.;php0a3jVwAM4. Preporuke i uslovi Fonda Ukrajinu konačno lišavaju suvereniteta. Konkretno, MMF insistira na privatizaciji ostataka državne svojine i aludira da bi Kijev trebalo da ukloni zabrane o slobodnoj kupoprodaji zemlje. Ukoliko se to učini, u Ukrajini će se pojaviti transnacionalne korporacije koje će zemlju da pretvore u gigantsku plantažu za gajenje GMO – kultura.

Da MMF namerava da u Ukrajini širi interese stranog kapitala, govori konkretno i zajednička izjava MMF i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) od kraja maja. Radi se o privatizaciji Odeske lučke fabrike. Kijev je već dao početnu cenu za nadmetanje: 500 miliona dolara. Međutim, MMF i EBRD su napisali zajedničko pismo i Kijevu predložili da spusti cenu kako ne bi „plašio strane investitore“. Da kažemo, da ta fabrika ima kapacitet proizvodnje od 1,2 miliona tona amonijaka i 0,9 tona karbamida godišnje; po mišljenju ukrajinskih eksperata, cena koju je ponudio Kijev je i tako ispod tržišne.

TIMOŠENKO KRIVI POROŠENKA I GROJSMANA
Krajem maja u Kijevu je došlo do novog skandala. Vođa partije Batkivščina Julija Timošenko je optužila predsednika Petra Porošenka i premijera Vladimira Grojsmana da su sa MMF potpisali tajni sporazum o obavezi Ukrajine da, prvo, ukine moratorijum na prodaju zemlje, drugo – da poveća cene struje i gasa. U tom dokumentu, po rečima Julije Timošenko, ukida se povlašćeni odlazak u penziju profesora i lekara i istovremeno se smanjuje broj zaposlenih u toj sferi. Vlast sve poriče: apsolutno ne postoji nešto tako. Po svemu sudeći, Timošenko se pozivala na nacrt dokumenta, mada to ništa ne menja. Sutra nacrt dokumenta može da se pretvori u važeći dokument. Timošenko je sa svojim raskrinkavanjima baš zaostala od života. Ona priča o tajnim planovima za reformisanje penzionog sistema Ukrajine, bez obzira što više nema šta da se reformiše. Penzioni sistem Ukrajine je umro prošlog meseca. Radi „optimizacije“ budžeta i blagovremenog ispunjenja obaveza prema stranim kreditorima (kako to zahteva MMF), vlada je uporno zavlačila ruke u džep Penzionog fonda Ukrajine (PFU). Kao rezultat – u penzionom fondu se pojavio deficit od 145 milijardi grivni (5,8 milijardi dolara). U maju je faktički objavljen bankrot penzionog fonda Ukrajine. To znači da je država odbila da izvršava svoje obaveze koje ima prema milionima penzionera.

Kod miliona stanovnika Ukrajine počinju da se otvaraju oči i nestaju iluzije o tome „da će nam pomoći inostranstvo“. Jedan od vodećih finansijskih analitičara Ukrajine Aleksandar Ohrimenko je izjavio da MMF Ukrajini ne treba zato što se on bavi spasavanjem ekonomije po zemljama tako što u stvari povećava dažbine koje uzima od naroda zemalja koje „spasava“.

O tome govori i ukrajinski politički posmatrač Pavel Karnazicki. On smatra da MMF ustvari Ukrajini ne pruža baš nikakvu finansijsku podršku. Sve tranše su srazmerne uglavnom dužničkim obavezama u budućnosti. Štaviše, samo za prošlu godinu Ukrajina je, po njegovoj oceni, izgubila desetine milijardi grivni zbog izvoza roba kako bi se ispunile preporuke MMF da bi se dobila nova tranša.

Sergej Nosenko, rukovodilac američke kompanije International Investment Partners, današnju Ukrajinu upoređuje sa Argentinom iz 2000. godine i aludira da je u oba slučaja uzrok ekonomske katastrofe zemlje – sprovođenje naloga MMF.ukrajinska sirotinja 1Maksim Goljdarb, direktor OO Javno mišljenje pretpostavlja da je informacija o sledećoj tranši kredita MMF samo faktor kojim se odvlači pažnja ukrajinskog stanovnika, a odvlačenjem pažnje vlada se bavi onako kako je njoj potrebno.

Primera takvih kritičkih ocena je mnogo više. Da se MMF, koji u Ukrajini radi po čvrstim nalozima ujka Sama, umorio do iznemoglosti, videlo se i ranije. Sada se ispostavilo da se i Ukrajina podjednako umorila od MMF.

Na znanje: MMF je izjavio da će odluka po trećoj tranši kredita Ukrajini biti doneta u julu. Prema tome jadni iznos od 1,7 milijardi dolara Kijev će moći da ima u rukama tek godinu dana posle prethodne tranše. Međutim, i ta dugo željena tranša je efemerna: njeno izdavanje direktno zavisi od rešenja pitanja kijevskog duga od tri milijarde Moskvi.

Fond strateške kulture

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u