NENAD POPOVIĆ: BREGZIT JE PREKRETNICA I POČETAK KRAJA ORVELIJANSKE UNIJE

Bregzit je početak vraćanja identiteta staroj Evropi, čiji su Srbija i Rusija uvek bili,...

Bregzit je početak vraćanja identiteta staroj Evropi, čiji su Srbija i Rusija uvek bili, jeste i biće njen sastavni deo

 

Srbiji je sada potrebna hladna glava, kako bi bez ikakvih emocija, trezveno i braneći nacionalne i državne interese, odlučila kako da nastavi svoj međunarodni put. Da li treba sa istim entuzijazmom da ulazimo u organizaciju koja je počela da se cepa po šavovima? Bojim se da bi slepo verovanje u svetlu budućnost EU bila jednaka verovanju da putnik ulazi na Titanik sa muzikom, a da su prethodno javili da će sigurno taj brod udariti u ledeni breg. Ako kao država i narod, nekada nismo prepoznali da se ruši Berlinski zid i zbog toga smo ostali na stranputici istorije, sada imamo jedinstvenu šansu koja se dešava jednom u nekoliko decenija – da donesemo odluke koje će prihvatiti novu svetsku realnost. Istorija se posle dužeg vremena konačno pokazala blagonaklonom prema Srbiji i zato ne smemo propustiti ovu istorijsku šansu posle Bregzita, kaže u intrevjuu za „Pečat“ Nenad Popović, lider Srpske narodne partije.

Odmah po saopštavanju rezultata referenduma u Velikoj Britaniji, Popović je jedini srpski političar koji je snažnom argumentacijom navukao na sebe gnev onih kvaziliberalnih krugova u Beogradu koji bi da brane Britaniju od samih Britanaca.

„Izjašnjavanje naroda Velike Britanije za izlazak ove zemlje iz EU označava i formalni početak raspada EU“, nema nikakvu dilemu Popović koji u srpskoj javnosti važi za žestokog, ali racionalnog kritičara EU.

Po vašem mišljenju, dakle, Bregzit će imati istorijske posledice kao rušenje Berlinskog zida. Šta će rezultati britanskog referenduma da promene u dosadašnjem svetskom političkom i vojnom poretku?

— Kao što je pad Berlinskog zida značio kraj gvozdene zavese, tako je i Bregzit početak nove epohe u kojoj će istinska demokratija i suverenitet zemalja zameniti evrofanatizam. Rezultati referenduma u Velikoj Britaniji, na kome su se građani nedvosmisleno izjasnili da Ujedinjeno Kraljevstvo želi da napusti Evropsku uniju, nesumnjivo su ubrzali već započet proces raspada EU. To će nesumnjivo ubrzati i proces okončanja jednog unipolarnog poretka, koji je obeležila težnja pojedinih država i saveza da, na principima gole sile i kršenja međunarodnog prava, a tu pre svega mislim na NATO, ostvare dominantnu ulogu u globalnim političkim i bezbednosnim procesima. Očigledno je da svet ulazi u fazu multipolarnosti koja ima daleko više izgleda da obezbedi postizanje i održavanje trajne stabilnosti i ravnoteže u odnosima svetskih sila. U multipolarnom poretku, države vode dijalog i zajednički rade na rešavanju ključnih političkih i bezbednosnih problema, rukovodeći se zajedničkim interesom očuvanja mira i stabilnosti.

Nenad Popović je dao intervju Pečat neposredno posle završetka 15. Kongresa Jedinstvene Rusije, partije predsednika Vladimira Putina. „Naše učešće na Kongresu je rezultat bliske i iskrene međupartijske saradnje između SNP i Jedinstvene Rusije. Tokom kongresa naša delagacija imala je sastanke sa visokim funkcinerima Jedinstvene Rusije na kojima se razgovaralo o najvažnijim pitanjima za budućnost Srbije i Rusije. Do sada smo sa Jedinstvenom Rusijom potpisali tri sporazuma kojima se definiše naša saradnja u svim oblastima koje su važne za unapređenje odnosa između naše dve zemlje. Sporazumi o međupartijskoj saradnji obuhvataju i zauzimanje zajedničkih stavova o nekim od najvažnijih pitanja za budućnost evropskog kontinenta, kao što je pitanje bezbednosti. Po tom pitanju stav Srpske narodne partije je jasan. Protivimo se širenju uticaja NATO u Evropi i na Balkanu, jer smatramo da NATO ne doprinosi jačanju stabilnosti i bezbednosti u Evropi, već naprotiv, dovodi do podizanja napetosti i stvaranja novih konflikta na evropskom kontinentu“, istakao je za naš list Popović.

Kako vi kao evroskeptik vidite posledice britanskog „Ne Evropskoj uniji“ po našu zemlju?

— Ovde je primetan zanimljiv apsurd. Da se za istinski ujedinjenu Evropu, zasnovanu na politici ravnopravnosti, uvažavanja i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemalja, upravo najviše zalažu oni koji su u javnosti prepoznati kao najžešći evroskeptici. Ja se osećam kao Evropljanin. Evropljanin ne znači isto što i evrofanatik! Zato sam ubeđen da nestajanje uzdrmanog Briselskog carstva omogućava istinsko evropsko jedinstvo! To je ključ moje politike i politike istinskih patriota širom Evrope, koji su uvideli kako njihove zemlje i narode usisava orvelovska megadržava sa bezličnim činovnicima koji nametanjem moći, stvaraju monolitnu, uniformisanu i gotovo robotsku Uniju, umesto da promovišu ono što je najveća evropska vrednost, a to je različitost svakog naroda u Evropi. Dakle, iako sam evroskeptik, ne likujem, već ponovo pozivam političku i intelektualnu javnost u Srbiji, a i sam se zalažem, da se vratimo sebi, srpskim državnim i nacionalnim interesima, a ne da se rukovodimo praznom, a pogubnom mantrom „EU nema alternativu“. EU, kao što vidimo, ima alternativu, a mi u SNP smo to odavno govorili. Ja ne pozivam na prekid odnosa sa EU, jer bi to bilo neodgovorno. Evropska unija je naš najveći spoljnotrgovinski partner. Mi treba da imamo najbolju saradnju sa EU i svim njenim članicama, treba da uvažavamo i usvajamo one evropske vrednosti koje su korisne za naše društvo, ali ne treba da ulazimo u zajednicu koja se polako ali sigurno raspada. Uzor kako se štite sopstveni suverenitet i nacionalni interesi, treba da nam budu najmudrije i najbogatije zemlje u Evropi, Švajcarska i Norveška, koje nisu članice EU.

Bregzit je početak vraćanja identiteta staroj Evropi, čiji su Srbija i Rusija uvek bili, jeste i biće njen sastavni deo. To je Evropa različitosti, Evropa nacionalnih i suverenih država, koje svoje odnose zasnivaju na najboljoj bilateralnoj političkoj, trgovinskoj i kulturnoj saradnji. Eksperiment EU je propao, sada se samo postavlja pitanje koliko će EU još postojati u ovom obliku. Prema najavama novih referenduma u drugim državama poslednjih dana, izgleda da neće trajati još dugo.

Može li u budućem izlasku Velike Britanije iz EU biti i nečega dobrog po srpske interese?

— Siguran sam u to. Lopta je, posle nekoliko decenija, ponovo u našem dvorištu. Vlast u Srbiji danas ima puno pravo da preispita ulogu EULEKS-a na Kosovu i Metohiji, kao i dalje učešće predstavnika zvaničnog Beograda u Briselskim pregovorima. EU nikada nije imala pravni, a sada više nema ni politički legitimitet da deluje u ulozi posrednika po pitanju Kosova i Metohije. Stvari mogu krenuti takvim tokom da EULEKS može uskoro postati samo fikcija, nepostojeći organ nepostojeće organizacije. Šta predstavlja EU bez Britanije? Šta predstavlja EULEKS bez EU? Kako pregovarati sa fikcijom… Sada se najbolje vidi koliko je bila kratkovida i štetočinska odluka koju su 2009. godine doneli tadašnji predsednik Republike, ministar spoljnih poslova i Vlada Srbije da se pitanje KiM, iz nadležnosti UN, gde smo imali podršku Rusije i Kine, prebaci u okrilje otvoreno pristrasne EU koja je na teritoriju KiM dovela misiju EULEKS. To je bila vododelnica u kosovskom pitanju posle koje su značajno oslabljene pozicije naše države u odbrani njenog teritorijalnog integriteta. A oni koji su tu odluku doneli, nikada za to nisu snosili ni političku ni moralnu odgovornost. A oni koji su tu odluku doneli, nikada za to nisu snosili ni političku ni moralnu odgovornost. Istorijsku odgovornost će sigurno snositi, jer prema onima koji se ogreše o Kosovski zavet, istorija je uvek bila nemilosrdna. Jedino mesto gde mogu da se vode pregovori o KiM su Ujedinjene nacije, a jedina legitimna platforma za vođenje tih pregovora je Rezolucija 1244. Posle Bregzita ponovo je otvorena mogućnost da se pitanje Kosova i Metohije izmesti iz nadležnosti EU i vrati pod nadležnost Ujedinjenih nacija. Ali, dok se to ne dogodi, ne vredi ni lutati u magli, ni kukati. Rusija i Kina se vraćaju velikim koracima na svetsku scenu, a mi sa Moskvom i Pekingom imamo odlične odnose.

Pominjali ste često i štetnost pojedinih delova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Tadićeva vlada svojevremeno potpisala sa EU…

— S obzirom da će se EU, u skorije vreme, umesto potencijalnim proširenjem, baviti iznalaženjem načina da se „sačuva koliko se i šta se sačuvati može“ unutar same EU, mislim da je to prilika i da se otvori pitanje pojedinih, pogubnih stavki Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je, ishitreno, 2008. godine, takođe potpisala vlada u kojoj su najvažnije odluke po pitanju međunarodne politike donosili predsednik Republike i ministar spoljnih poslova. Jer, ne zaboravite, tim potpisom koji je označio ukidanje carina na uvoz prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz EU, srpski poljoprivrednici dovedeni su u bezizlazan položaj, država je samo od carina do danas izgubila preko dve milijarde evra, a već od sledeće godine, istim sporazumom, strancima je omogućeno da kupuju srpsku zemlju. Sve zemlje EU su ukidale carine na dan kada su ulazile u EU, jedino je Srbija to uradila još 2008. godine, a sada vidimo da EU neće ni postojati kada mi dođemo na red za članstvo. Pazite, oni koji su potpisali takav sporazum, nisu pucali u nogu, već u glavu Srbije! I ekonomski i politički! Isti je slučaj i sa prodajom zemljišta strancima. Sve države EU su maksimalno odložile, neke čak i trajno zabranile prodaju zemljišta strancima, a Srbija je velikodušno dozvolila prodaju zemlje strancima već od sledeće godine, iako EU sutra može da se raspadne. To je zapravo, istinska definicija SSP, kada pevajući idete na pogubljenje i izljubite dželata, a potom sami sagnete glavu da se dželat ne muči. To je radila neodgovorna vlast Demokratske stranke, s tim da žrtve nisu bili oni sami, već naša država i naš narod.

Da li će splašnjavanje EU-euforije na Zapadnom Balkanu, označiti i pad NATO-fanatizma kod nekih političkih elita u ovim zemljama?

— Jedna od država koju najviše poštujem u Evropi je Švajcarska. To je mudra zemlja i od nje možemo puno toga naučiti. Poštujem je zbog njenog uređenog društva, snažne ekonomije, ali pre svega zbog velikog demokratskog kapaciteta i načina odlučivanja koji stvarnu vlast stavlja u ruke naroda. U Švajcarskoj se raspisuju referendumi o svim pitanjima od značaja za život građana, od visokih državnih pitanja, preko kantonalnih, čak i do municipalnih. Pazite, referendum je najviši izraz demokratije i demokratskih procedura. I zato mi nije jasno da pojedine države i savezi, koji se predstavljaju kao najveći zaštitnici demokratskih vrednosti – sprečavaju održavanje referenduma o pristupanju balkanskih zemalja u NATO pakt. Oni koji često sprovode silu da nauče neki narod demokratiji, sada silom ne dozvoljavaju da jedan narod demokratski izrazi svoju volju na referendumu.

Pretpostavljam da aludirate, pre svega, na Crnu Goru?

— Naravno. Podsetiću vas da je NATO 1999. godine, tri meseca, bombardovao Srbiju i Crnu Goru raketama sa osiromašenim uranijom. U agresiji na Srbiju i Crnu Goru stradalo je više od deset hiljada nedužnih građana, a pričinjena je materijalna šteta veća od 100 milijardi dolara, od koje se Srbija i Crna Gora ni danas nisu potpuno oporavile. Ubeđen sam – a to, u najvećoj meri, potvrđuju i istraživanja javnog mnenja – da se u Srbiji i Crnoj Gori više od 90 odsto građana protivi pristupanju naših zemalja NATO paktu. Hajde da razmišljamo logično. Trenutno razvijamo odnose sa Rusijom i Kinom i na tim odnosima nam zavidi veliki deo sveta. Naši saveznici i prijatelji su supersile koje nam umesto politike uslovljavanja, nude politiku uvažavanja. Umesto politike ucenjivanja, nude nam politiku saradnje i unapređenja političkih i ekonomskih odnosa. To vidi čitava Srbija, osim jednog manjeg dela javnosti koji se otvoreno hvali time da su NATO lobisti. Raspada se EU, a Rusija i Kina jačaju i pri tom nas ne uslovljavaju ni priznavanjem Kosova, ni gej paradama, ne teraju nas ni da menjamo svest. I šta sada treba da uradimo. Da im kažemo, nećemo da sarađujemo sa vama, idemo sa onima koji nas geopolitički zlostavljaju, otimaju teritoriju i prete razbijanjem srpske države i naroda u Republici Srpskoj. Ali uveren sam u jedno, bilo koja država koja donese odluku o stupanju u članstvo NATO pakta, bez izjašnjavanja njenih građana na referendumu, ne može da ima stabilnu budućnost. Sve što se radi suprotno volji naroda, vodi ka unutrašnjem konfliktu koji će eskalirati pre ili kasnije u toj državi. Srpska narodna partija se oštro protivi članstvu Srbije u NATO jer je to u dubokoj suprotnosti sa tradicijom vojne neutralnosti koju je Srbija gajila kroz istoriju. Zadovoljan sam što je i prošla i sadašnja Vlada Republike Srbije pokazala da poštuje volju svojih građana, jasno i nedvosmisleno izrazivši stav da Srbija neće biti članica NATO pakta.

Crnogorci su, ipak, izabrali drugačiji put?

— Taj put je izabralo crnogorsko rukovodstvo, a ne narod u Crnoj Gori. Crnogorsko političko rukovodstvo beži od raspisivanja referenduma o članstvu te države u NATO, kao đavo od krsta. Šta da kažu Crnogorcima i Srbima čiji su preci pisali herojsku istoriju Crne Gore? Da će Njegoš da se učlani u NATO i ide protiv Rusije? Zato se sprdaju i sa junacima Mojkovačke bitke. Zamislite samo da se Amerikanci podsmevaju herojima Alamoa ili borcima sa Ivo Džime, a da Rusi ismevaju žrtve Staljingradske bitke. Ono što je nezamislivo za ozbiljne države, oni nude kao model ponašanja svom narodu. Srbija sada postaje svesna toga. Takvih koji relativizuju, pa i diskvalifikuju izjašnjavanja građana kao nepotrebna jer „narod nije tu da misli“, sve je više i kod nas, a otišli su toliko daleko da savetuju zvaničnom Londonu da i ne mora sada da uvažava odluku britanskih građana na njihovom referendumu?! Oni dobro znaju da narod nikako ne sme da odlučuje, jer bi te kvazielite i kvazipolitičari već sutradan otišli na otpad istorije. Zato je Bregzit početak propasti te orvelovske globalne diktature iz koje se mora po svaku cenu isključiti mišljenje građana. To je neko novo poimanje demokratije? Jesu li to te evropske vrednosti kojih su puna usta „evropejcima“ na ovim prostorima?

Pojedinci u Srbiji koji se danas najviše zalažu za EU, nekada su najviše branili komunizam. Oni koji su danas perjanice građanske i liberalne Srbije, nekada su kao komunistički funkcioneri zabranjivali časopise i najžešće se obračunavali sa slobodnomislećim intelektualcima. Ti ljudi su danas samo zamenili ideologiju komunizma, ideologijom evrofanatizma, a ono što je nekada bilo njihovo verovanje u Jugoslaviju, danas je slepo verovanje u Evropsku uniju. Istorija je pokazala da se komunističke i neokomunističke ideologije, ali i organizacije koje ih baštine, kao što je EU, neminovno raspadaju, dok su naša Srbija i Kosovo i Metohija večni. Zato nikada, zarad bilo koga, ne smemo da se odreknemo Kosova i Metohije, kao i onog najpostojanijeg elementa našeg identiteta – naše ljubavi i prijateljstva prema Rusiji i prema svim zemljama i narodima sveta koji nam to prijateljstvo iskreno uzvraćaju, a ne „potvrđuju“ nam ga osiromašenim uranijumom.

Može li se zaista stati na put nasilnom širenju NATO na Balkan?

— NATO je prevaziđena bezbednosna struktura koja je za vreme hladnog rata imala ulogu da održava balans snaga. Danas je njegovo postojanje potpuno besmisleno, jer ne mogu adekvatno da odgovore ni na jedan bezbednosni izazov današnjice, ni na pretnje Islamske države, ni na migrantsku krizu, ni na trgovinu drogom i oružjem. Zato NATO da bi opravdao svoje postojanje pokušava da stalno podgreva „hladnoratovsku“ atmosferu podižući tenzije u odnosima sa Rusijom. Rezultat takve politike je postavljanje raketnih štitova u Poljskoj i Rumuniji, kao i širenje NATO na Balkanu. Ne zaboravite da raketni štitovi NATO u Poljskoj i Rumuniji imaju dvostruku namenu i mogu biti korišćeni i u ofanzivne svrhe protiv Rusije. Ovo zveckanje oružjem drži sve građane u Evropi kao taoce agresivne i ekspanzionističke politike NATO pakta. Takođe, najoštrije osuđujem povećanje broja stalno stacioniranih snaga NATO u Poljskoj i baltičkim zemljama. To je akt koji ne doprinosi jačanju mira i stabilnosti, već dovodi do podizanja tenzija i otvara mogućnost novih sukoba u Evropi. Okolnosti su se promenile u odnosu na period od pre 20 godina. Političke, bezbednosne, ekonomske. Ali pojedine zapadne zemlje kao da to ne žele da shvate. Oni žive u prošlom vremenu unipolarnog poretka kada je jedna sila imala neprikosnoveni uticaj zasnovan pre svega na vojnoj moći, a ne moći politike i dijaloga. Danas imamo multipolarni poredak koji treba da rezultira vođenjem dijaloga svih svetskih sila o ključnim političkim i bezbednosnim problemima. NATO taj dijalog zanemaruje, stavljajući ga u drugi plan u odnosu na ratnohuškačku retoriku, a to ostavlja prostor Rusiji da, uz podršku Kine, preuzme ulogu globalnog lidera koji predvodi taj novi poredak. Agresivnost NATO je povećana jer su oni svesni da nemaju podršku građana. Zato je najbolji štit protiv NATO, upravo narod i njegova demokratska volja! NATO se u ovim međunarodnim okolnostima ne pobeđuje silom, već referendumom. Pobeđuje se istinskom demokratijom.

SNP NA KONGRESU JEDINSTVENE RUSIJE
Nenad Popović je dao intervju Pečatu neposredno posle završetka 15. Kongresa Jedinstvene Rusije, partije predsednika Vladimira Putina.

„Naše učešće na Kongresu je rezultat bliske i iskrene međupartijske saradnje između SNP i Jedinstvene Rusije. Tokom kongresa naša delagacija imala je sastanke sa visokim funkcionerima Jedinstvene Rusije na kojima se razgovaralo o najvažnijim pitanjima za budućnost Srbije i Rusije. Do sada smo sa Jedinstvenom Rusijom potpisali tri sporazuma kojima se definiše naša saradnja u svim oblastima koje su važne za unapređenje odnosa između naše dve zemlje. Sporazumi o međupartijskoj saradnji obuhvataju i zauzimanje zajedničkih stavova o nekim od najvažnijih pitanja za budućnost evropskog kontinenta, kao što je pitanje bezbednosti. Po tom pitanju stav Srpske narodne partije je jasan. Protivimo se širenju uticaja NATO u Evropi i na Balkanu, jer smatramo da NATO ne doprinosi jačanju stabilnosti i bezbednosti u Evropi, već naprotiv, dovodi do podizanja napetosti i stvaranja novih konflikta na evropskom kontinentu“, istakao je za naš list Popović.

SNP POTPISALA DEKLARACIJU O SARADNjI SA JEDINSTVENOM RUSIJOM
Tokom učešća delegacije SNP na kongresu Jedinstvene Rusije u Moskvi, predsednik SNP Nenad Popović, i zamenik predsednika Državne Dume i visoki funckioner JR Sergej Železnjak, potpisali su u ime dve partije Deklaraciju o saradnji i zajedničkim aktivnostima. Tom prilikom Popović je izjavio da SNP snažno podržava inicijativu političkih partija balkanskih zemalja da se „formira zona neutralnih, suverenih država, koje će same odlučivati o ključnim državnim i nacionalnim interesima“. „Potpisivanjem ove deklaracije mi smo kao partija pokazali spremnost da učestvujemo u svakom dijalogu koji će voditi ka smanjenju napetosti u Evropi. Kao partija podržaćemo svaku inicijativu koja vodi prevazilaženju podela, izbegavanju vojno-političkih konfrontacija i stvaranju jedinstvenog bezbednosnog prostora koji će osigurati mir i stabilnost na teritoriji čitave Evrope“, poručio je predsednik SNP.

Izvor Sajt SNP/Pečat, 01. jul 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u