HANES HOFBAUER: MILOŠEVIĆ JE POSTAO NEGATIVAC KAD JE ODBIO MMF

Danas na teritoriji Jugoslavije imamo pet valuta umesto jedne, i šest ili sedam državnih...

Danas na teritoriji Jugoslavije imamo pet valuta umesto jedne, i šest ili sedam državnih entiteta umesto jednog, pri čemu su Bosna i Kosovo pod stranom upravom

Jugoslavija, odnosno Srbija, uvek je bila izuzetak – i tragično je završila. Za razliku od zemalja SEV i STO, Jugoslavija nije učestvovala u Hladnom ratu ni na jednoj strani. Zato Beograd nije ni osetio da je taj rat izgubio poznih 80-tih – kaže u razgovoru za „Politiku” ekonomski istoričar iz Beča Hanes Hofbauer. Poznat po svojim tekstovima o istoriji EU, i ukazivanju na štetne posledice evrointegracija na zemlje Istočne Evrope, Hofbauer je objavio i knjigu „Eksperiment Kosovo – povratak kolonijalizma”.

— Interesi kapitala pokreću pogoršanje situacije u Evropi i na Bliskom istoku. Političke administracije u Vašingtonu i Briselu samo podržavaju krupne igrače u njihovoj ekspanziji. A zapadna vojna mašina stoji pod njihovom komandom na gotovs. Uzmimo samo kolaps Sirije, gde je jedna stabilna autokratija pretvorena u propalu državu. Sve je počelo zahtevima MMF da se reformiše privreda u skladu sa interesima potencijalnih zapadnih investitora. Stoga je Bašar el Asad sproveo program štednje i podsticao privatne investicije (delom lokalnih posednika iz njegove BAT stranke, a delom stranih korporacija). MMF je pozdravio to, što je zabeležio i u svom izveštaju o Siriji iz maja 2007. godine. Međutim, tad je i zemljište takođe masovno privatizovano, a katastrofalna suša 2006. dovela je do toga da nekadašnji poljoprivrednici idu u gradove. Oni nisu nalazili posao i sredstva za izdržavanje u gradovima, pa su počeli da se bune. Bujanju tog nezadovoljstva u kratkom roku doprineli su i religiozni fanatici i strani interesi – ističe Hofbauer.

Ali izbeglica ima i iz drugih bliskoistočnih zemalja?

— Drugi talasi izbeglica iz Avganistana izazvani su „ratom protiv terorizma” koji su vodili SAD i njeni saveznici. Mnoštvo afričkog stanovništva izgubilo je sredstva za izdržavanje pošto im je oteto poljoprivredno zemljište, a povećana su i područja za ribolov međunarodnih ribarskih brodova. Komercijalna proizvodnja useva za evropska tržišta odgovorna je za dezertifikaciju u Sahelu i Japanu, a evropski ribarski brodovi ispraznili su ribolovna područja oko Afrike. Sve to znači svesnu proizvodnju izbeglica, koje idu ka centralnim evropskim zemljama.

Sve to je doprinelo rastu desnog ekstremizma u Evropi?

— Mnogi se osećaju ugroženim zbog pridošlica. Desničarske stranke iskorišćavaju situaciju i optužuju izbeglice. Evropa je upala u zamku. Umesto promišljanja tog problema kao posledice rata i ekonomske ekspanzije Zapada, levica brani „kulturu dobrodošlice” kojom se potkopavaju propisi o radu i sistemi socijalne zaštite.

Napisali ste knjigu o Kosovu i poglavlje o Srbiji u procesu pridruživanja EU. Kakvo je vaše mišljenje o srpskoj nedavnoj istoriji?

— Kad se MMF na prelazu iz 1990. u 1991. založio za plan Ante Markovića i Džefrija Saksa za mere štednje, Slobodan Milošević nije bio voljan da smanji troškove državnih službenika kao što je bilo planirano. Kao odgovor na MMF-ov plan, Milošević je u januaru 1991. naložio srpskoj Narodnoj banci da izda dinare u vrednosti od 1,6 milijardi američkih dolara. Čim je MMF-ov plan propao, Džefri Saks preselio se iz Beograda u Ljubljanu, zatim u Varšavu. Od tad je Milošević za Zapad postao negativac. Usledilo je otcepljenje jugoslovenskih republika, nacionalizmi su stupili na scenu, a NATO je znao kako da iskoristi dezintegrisanost društva. Danas na teritoriji bivše Jugoslavije imamo pet valuta umesto jedne. Imamo šest ili sedam državnih entiteta umesto jednog, pri čemu su Bosna i Kosovo pod stranom upravom kolonijalnog tipa. Glavnu reč imaju zapadne institucije poput MMF za ekonomska i NATO-a za vojna pitanja. Današnja Crna Gora je paradigma toga.

Na Zapadu najčešće kažu da se NATO borio protiv Miloševića jer je bio diktator koji je napadao susedne zemlje?

— Neki su to preuveličavali i čak ga proglašavali balkanskim Hitlerom. Milošević nije bio veći nacionalista od Tuđmana, i bio je daleko manje radikalan od Izetbegovića. Hrvatski i bosanski lideri bili su od koristi zapadnim zemljama na njihovom putu ka ekonomskoj i vojnoj ekspanziji na Balkanu. Milošević nije, jer je odlučio da bojkotuje ekonomsku osnovu MMF-ovog programa štednje. Isticati ga kao jedinog krivca za raspad Jugoslavije potpuno je nepravično. Što se toga tiče, morali bismo početi sa podrškom Nemačke i Austrije secesionističkim pokretima u Hrvatskoj, Sloveniji, i BiH.

Kakva je reakcija javnosti u Austriji na vaše političke i ekonomske analize?

— Analiza poput moje teško bi se mogla naći u mejnstrim medijima. No, uprkos tome, mnogi ljudi su svesni trenutnog meteža i krize, jer se obaveštavaju preko alternativnih informativnih kanala. Poverenje u zvanične i mejnstrim informacije rapidno opada. Ali, još dominira tradicionalna „prehrana” intelektualaca preko države i stranaka. Politički lideri su paralizovani uputstvima iz Brisela. Nacionalna politika u celini diskreditovana je kao „nacionalistička” a etiketa „populiste” – u dve verzije, desničarskog i levičarskog populiste – brzo se prišiva svakome ko ne sledi (neo)liberalnu pardigmu.

Peter Handke je bio predmet oštre kritike zbog odbrane Srbije.

— Handke je odbio da se pridruži antisrpskoj kampanji, koja je u to vreme dominirala medijima i politikom. Kad je pisao o svom „Zimskom putovanju” duž srpskih reka Dunava, Save, Morave i Drine i zahtevao „pravdu za Srbiju” 1996, shvatao se kao neprijatelj. Ali, stekao je i nove simpatije, ne samo u srpskoj zajednici, već i u izvesnim krugovima austrijskih i nemačkih intelektualaca. Veoma bitan bio je Klaus Pajman, direktor najvećeg austrijskog pozorišta, Burgteatra. Kad je postavio na scenu Handkeov novi pozorišni komad „Vožnja čunom ili komad za film o ratu”, usred agresije NATO-a na Jugoslaviju, iskazao je protest ne samo protiv ovog napada, već i čitavog novinskog izveštavanja tokom 90-ih.

U Austriji je bilo dosta javnog protivljenja NATO bombardovanju Jugoslavije?

— Oko osam odsto bečkog stanovništva ima srpske korene. Velika srpska zajednica u Beču bila je veoma aktivna od 24. marta 1999. i nadalje. Bilo je demonstracija svakog dana, subotom i nedeljom i do 15.000 ljudi, pridruživali su se i Austrijanci poput mene. Postigli smo i da neki bivši političari i ministri podignu svoj glas protiv NATO-a. Ali, nijedan desničarski političar iz Slobodarske partije Austrije, koji danas pokušava da podupre antimuslimanske predrasude i prosrpskim sloganima, nije se pojavio na tribini.

Izvor Politika, 03. jul 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u