IZVEŠTAJ O IRAKU: BLER NEOPRAVDANO UŠAO U RAT

Bler je 2002. godine obećao Džordžu Bušu mlađem da će biti na njegovoj strani...

Bler je 2002. godine obećao Džordžu Bušu mlađem da će biti na njegovoj strani po pitanju Iraka „šta god da se desi”

Britanija je ušla u rat u Iraku „pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje”, izjavio je danas penzionisani britanski zvaničnik Džon Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila „daleko od zadovoljavajuće”, a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler su bili preuveličani, zaključak je dugo očekivanog izveštaja komisije na čelu sa Džonom Čilkotom.

„Izveštaj ne navodi mišljenje o tome da li je vojna intervencija bila legalna ili ne”, rekao je, međutim, Čilkot novinarima i rođacima nekih od britanskih vojnika poginulih u Iraku, prenosi Rojters.

„Ipak, zaključili smo da su okolnosti, pod kojima je doneta odluka da ima pravnog osnova za vojnu akciju, bile daleko od zadovoljavajućih”, rekao je Čilkot.

Obaveštajni podaci o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje irački vođa Sadam Husein, a koje je Bler upotrebio da bi opravdao priključenje američkoj invaziji u Iraku, bili su loši, ali niko nije predstavio podatke koji bi dokazali suprotno, istakao je Čilkot.

Komisija je zaključila da je Britanija ušla u rat u Iraku „pre nego što su iscrpljene sve mirne opcije”, izjavio je danas Čilkot, predstavljajući svoj izveštaj o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu.

„Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija”, istakao je Čilkot.

On je naveo da je vlada tadašnjeg premijera Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže Sadam Husein sa „sigurnošću koja nije bila opravdana”, kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.

Čilkot je naveo i da u martu 2003. nije bilo neposredne pretnje od Sadama Huseina i da je haos u Iraku i regionu koji su usledili posle invazije trebalo da budu predviđeni.

On je istakao da je britanski zvaničnici trebalo da znaju rizike od unutrašnjih podela u Iraku, opasnosti od povećane aktivnosti Al Kaide i mogućnosti da dođe do opšte nestabilnosti u zemlji.

Bler je 2002, godinu dana pre invazije američkih snaga na Irak, obećao tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu mlađem da će biti na njegovoj strani po pitanju Iraka „šta god da se desi”, navodi se u Čilkotovoj izveštaju.

„Bler je 28. jula 2002. u pismu Bušu uverio predsednika SAD da će biti uz njega ‘šta god da se desi”, naveo je Čilkot na predstavljanju izveštaja.

On je istakao i da je intervencija Britanije u Iraku, koja je trajala između 2003. i 2009. bila „daleko od uspešne”.

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u iračkom ratu objavila je danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

Čilkot je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog „Rata i mira”, o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Nakon što je svrgnut sa vlasti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju samozvane Islamske države, prenela je agencija AP.

U toku Čilkotove istrage je između 2009. i 2011. održano više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odgođena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci neki od poginulih britanskih vojnika se nadaju da će izveštaj zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.

KAMERON: IZVUĆI LEKCIJE, I POSLANICI ODGOVORNI ZA IRAK
Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je danas, povodom izveštaja o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu, da vlada te zemlje mora da izvuče lekcije iz toga šta je pošlo naopako u onome što je prethodilo odluci Britanije da uđe u rat u Iraku.

Kameron je rekao da oni koji su u parlamentu glasali za odlazak u rat u Iraku treba da preuzmu svoj deo odgovornosti za napravljene greške.

„Najvažnija stvar koju možemo da uradimo je da zaista naučimo lekcije za budućnost i lekcije koje izveštaj iznosi veoma jasno”, rekao je Kameron odgovarajući na pitanja u parlamentu povodom izveštaja penzionisanog britanskog zvaničnika Džona Čilkota o greškama vlade bivšeg premijera Tonija Blera uoči rata u Iraku 2003. godine.

On je ocenio da ne postoji niz dogovora i planova, koji mogu da obezbede savršenstvo u bilo kom od ovih slučajeva, preneo je Rojters.

„Vojna intervencije je uvek teška, planiranje posledica intervencije, to je uvek teško, i ne mislim da u ovom Donjem domu treba da budemo naivni u bilo kom smislu da postoji savršen niz planova, koji može da reši ove probleme zauvek”, rekao je Kameron.

BLER: KAJEM SE ZBOG IRAKA
Bivši britanski premijer Toni Bler izjavio je danas da mu je žao i da se kaje zbog rata u Iraku, ali je istovremeno branio svoju odluku da Veliku Britaniju uključi u invaziju na Irak 2003. koju su predvodile SAD, navodeći da današnji terorizam nije pokrenut zbog toga.

„Obaveštajne procene obavljene u to vreme o tom da treba ići u rat ispostavile su se kao pogrešne. Ono što je usledilo ispostavilo se kao nešto što je još više neprijateljski nastrojeno, što se vremenski mnogo produžilo i što je ispalo krvavije nego što smo mi ikada mogli da zamislimo”, kazao je Bler novinarima.

On je naveo da zbog svega ovoga izražava „više tuge, kajanja i izvinjenja nego što ćete ikada znati”.

Bler je rekao da prihvata punu odgovornost za odluku o odlasku u rat, ali je odbacio argument da je današnji terorizam pokrenut invazijom na Irak.

On je takođe naveo da je „svet bolje mesto bez iračkog diktatora Sadama Huseina, koji je skinut sa vlasti u invaziji”.

Izvor Tanjug/Politika, 06. jul 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u