JOŠ JEDNOM O KRIZI EVROPSKE CIVILIZACIJE

VENJAMIN POPOV Istorija Evrope je preokrenuta – od sada će mnogo toga biti potpuno...

VENJAMIN POPOV

Istorija Evrope je preokrenuta – od sada će mnogo toga biti potpuno drugačije

Kao da postoji nadmetanje za najbolji naslov aktuelne priče. Pametniji novinari oštri na jeziku imali su svoj dan. „Leto nezadovoljstva“, „Poslednja večera“ – to su naslovi o poslednjem obroku premijera Ujedinjenog Kraljevstva Dejvida Kamerona sa partnerima iz EU. „Kraj još jedne utopije“, „Pandorina kutija“, „Od sada će sve biti drugačije“ – svi ti naslovi nose poruku „Evropa pre svega“, ali i ne samo to. Ovo se, naravno, odnosi na totalno neočekivani rezultat referenduma o napuštanju EU, koji je 23. juna održan u Velikoj Britaniji.

Zaključak koji trenutno dominira u analizama je da Bregzit može značiti početak novog procesa dezintegracije zapadnog sveta, budući da je dovedeno u pitanje dalje funkcionisanje Evropske unije u trenutnim parametrima i formama. Aktuelna situacija se često opisuje kao početak lančane reakcije, a evropski političari su uplašeni – kako je nedavno preneo Dejli telegraf – da bi Bregzit mogao aktivirati „domino efekat“, nakon kojeg bi usledio početak kolapsa cele EU (češki predsednik je već pozvao na referendum o članstvu u EU i NATO).

Ginter Ferhojgen, bivši potpredsednik Evropske komisije i bivši evropski komesar za proširenje, nije krio svoje nezadovoljstvo činjenicom da „trenutni lideri EU neće naći izlaz iz krize“. To je otvoreno istakao u intervjuu za Dojče vele.

Analizirajući razloge za takav neočekivani razvoj događaja, američki nedeljnik Tajm u svom poslednjem junskom izdanju naglašava da je u suštini cele stvari konfrontacija između vladajućih elita i običnih glasača, koja je postala očigledna i upadljiva. Najupečatljivije je to što su glasači, kako je Bregzit pokazao, u mogućnosti da razbiju „legitimitet vladajuće elite“ na komade jednim jedinim glasanjem. Štaviše, taj proces se širi na krilima veoma potentne mešavine ksenofobije i besa zbog izgubljenog suvereniteta i nacionalnog identiteta.

GLOBALNA POBEDA „TRAMPIZMA“
Tajm citira londonskog političkog analitičara Tonija Traversa, koji tvrdi da je „u izvesnom smislu rezultat britanskog referenduma globalna pobeda ‘trampizma’, jer bregzitovci, baš kao i Trampove pristalice, veruju da tradicionalne partije isuviše dugo ignorišu njihovu zabrinutost povodom migracije i ekonomske nejednakosti“.

Prilikom analize razloga zbog kojih su tradicionalno oprezni Britanci napravili tako „ogroman skok“ u nepoznato, Rodžer Kojen, kolumnista Njujork tajmsa, u izdanju od 27. juna savetuje da bi ovaj problem trebalo shvatiti ozbiljno, jer se takav „skok“ može dogoditi bilo gde, na primer u Trampovoj Americi.

brexitkameronPoenta oko koje se slažu sve procene i komentatori u zapadnim medijima i analitičkim materijalima je da zapadni lideri zaslužuju prekor zbog svoje limitiranosti i kratkovidosti, kao i nesposobnosti da predvide izgledne scenarije. Ovo važi za sva pitanja sa kojima se suočava Stari svet, a u trenutnoj fazi posebno za suočavanje sa problemom islamističkog terorizma, kojim pokušavaju da manipulišu i da ga iskoriste za ostvarenje sopstvenih ciljeva. Kao rezultat takve politike, danas imamo situaciju u kojoj je terorizam postao uobičajena stvar u svakodnevnom životu Evrope i SAD. Serija terorističkih napada u evropskim i američkim gradovima – Tursku da i ne pominjemo – dokazuju ovu tvrdnju.

Činjenica da je proglašenje rezultata britanskog referenduma dovelo do eksplozije ksenofobije i rasizma veoma je opasan efekat najnovijeg razvoja situacije. Rasističke parole su, sudeći po Gardijanu, otkrivene u celom nizu regiona; u Njukaslu je istaknuta zastava na kojoj je pisalo „Stop imigraciji, započnite repatrijaciju“. Bilo je i mnogo poruka ljudi iz južnoazijskih zemalja koji su se žalili na rasističke incidente uperene protiv njih. Radnike imigrante iz Istočne Evrope zahvatio je strah: Poljacima je savetovano da počnu da pakuju torbe za povratak kući. Ksenofobični incidenti postaju sve češći. Sve ovo predstavlja samo još jednu potvrdu očigledne i već generalno prepoznate propasti ideje multikulturalizma.

Postala je uobičajena praksa da se podižu zidovi i ograde na granicama: bogate zemlje pokušavaju da se izoluju od svojih manje imućnih suseda. Primeri su brojni: planirano podizanje zida na granici SAD sa Meksikom; Izrael gradi ogradu kojom će zatvoriti prolaz Palestincima a veliki broj evropskih država podiže barijere koje bi trebalo da spreče ili ograniče dotok izbeglica.

Takođe trebalo bi istaći da mnogi analitičari povezuju formalno izvinjenje Redžepa Tajipa Erdogana predsedniku Vladimiru Putinu sa rezultatom referenduma u Britaniji: Bregzit je jasno pokazao koliko je neizvesna evropska perspektiva Turske.

ODGOVORNOST EVROPSKIH LIDERA
Deluje apsurdno to što, uprkos jasnoj manifestaciji novih trendova u ravnoteži političkog pejzaža, neokonzervativci u SAD i njihovi evropski saveznici nisu izvukli pouke iz neuspeha politike „zavadi pa vladaj“: izazivanje religiozne, etničke i nacionalne mržnje ostaje jedna od komponenti zapadne politike. Kao dokaz ovog apsurda, može nam poslužiti skorašnja junska poseta vatikanskog državnog sekretara Pjetra Parolina Ukrajini, gde je pokrenuo vatikansku humanitarnu misiju nazvanu „Papa za Ukrajinu“. Kroz ovaj humanitarni centar pomoć koju prikupljaju katolici iz cele Evrope trebalo bi da bude podeljena raseljenim licima i drugim žrtvama rata u Donbasu. Radi se o milionima evra. Trebalo bi istaći da je vatikanski predstavnik vojni konflikt u Donbasu nazvao „znakom rata civilizacija“.

U samoj Evropi sve se jače čuju glasovi desnocentričnih nacionalističkih snaga. Njujork tajms je 28. juna objavio članak Marin le Pen, koja je postala popularna i uticajna politička figura, gde EU naziva „tamnicom naroda“ i ukazuje da se u određenim evropskim državama već godinama vode kampanje čiji je cilj sticanje veće nezavisnosti. Ovo se posebno odnosi na Francusku i Holandiju, koje su u 2005. održale referendume o predloženom Ustavu EU. Protivljenje je već tada bilo toliko veliko da su druge vlade odmah odlučile da prekinu eksperiment, jer bi „infekcija“ mogla brzo da se proširi. Brisel je zapravo odlučio da celu stvar jednostavno ignoriše, baš kao i grčki referendum iz 2015. Marin le Pen predviđa da EU čeka ista sudbina kao i SSSR, koji se srušio zbog unutrašnjih kontradikcija.

I tako je 23. jun, dan održavanja britanskog referenduma, postao momenat istine; istorija Evrope je preokrenuta – od sada će mnogo toga biti potpuno drugačije. Biće različitih odnosa unutar EU, između njenih članica, kao i u njihovom odnosu sa spoljnim svetom, iako okviri centrifugalnih trendova i aspiracije pojedinih zemalja i regiona Starog sveta nisu baš najjasniji: da li se stvari kreću ka očuvanju trenutne situacije ili ka obnavljanju njihovog identiteta i nezavisnosti?

brexit22Poslednjih dana svedoci smo velikog broja poruka, komentara i procena o budućnosti Evrope. Za sada ne vlada preveliki optimizam, ali nema ni panike, što je odraz tradicionalnih evropskih uzdržannosti i samokontrole. Ipak, gotovo sve analize ukazuju da je za trenutnu evropsku krizu odgovorna politika aktuelnih evropskih lidera, koji su otvoreno optuženi za nedostatak dugoročne vizije i osećaja odgovornosti za sudbinu njihovih država. Oni prave krupne greške i vuku pogrešne poteze, pre svega u sleđenju američke politike, kako na globalnom tako i na regionalnom nivou – od Bliskog istoka preko Afrike do Ukrajine. Mnogi eksperti smatraju da bi ove greške mogle imati najnegativnije moguće posledice po evropske zemlje, kako na kratkoročnom tako i na dugoročnom planu.

Autor je direktor Centra za saradnju civilizacija na MGIMO (Moskovski državni institut za međunarodne odnose) pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, i izvanredni i opunomoćeni ambasador

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

New Eastern Outllook

Svet
Pratite nas na YouTube-u