ŠTAJNMAJER ZA „POLITIKU“: BREGZIT JE ZNAK DA NAM TREBAJU PROMENE U EU

Evropa izvozi stabilnost i bezbednost, na primer na zapadni Balkan Svako ko je pratio...

Evropa izvozi stabilnost i bezbednost, na primer na zapadni Balkan

Svako ko je pratio vruću fazu rasprave o članstvu Velike Britanije u Evropskoj uniji imao je na kraju osećaj da referendum ne može dobro da se završi. Šta sve nije rečeno i napisano o Evropi… a koliko ljudi je tek poverovalo u sve to. Bez obzira na to, još uvek sam duboko šokiran. Glasanje Britanaca za izlazak iz Evropske unije izazvalo je širom Evrope žaljenje, nesigurnost i razočarenje. Radi se o dubokom, čak istorijskom rezu.

Ipak: ne smemo da ostanemo zatečeni, niti da upadnemo u grozničavi akcionizam. Naprotiv, potrebno je da zajedno donesemo prave zaključke za Evropsku uniju.

Na prvom mestu, potrebno je da iskreno sagledamo pravo stanje. Trenutno se Evropska unija kod građana Evrope ne kotira baš najbolje. Mnogi su razočarani, a mnogi se, pak, okreću u drugom pravcu, zato što Evropska unija, po njihovom mišljenju, nije ispunila ključna obećanja o blagostanju, demokratiji i miru, odnosno u najboljem slučaju ih je ispunila samo delimično. Privredna i finansijska kriza su ostavile duboke rane koje još uvek nisu zacelile. Dolazak stotina hiljada migranata i izbeglica u Evropu otkrio je mnogo više od običnog razilaženja u mišljenjima. Mnogima se čini da su evropske odluke u velikom neskladu sa sopstvenim željama, predstavama i pogledima na život. Čak ni mir i bezbednost u Evropi ne stoje više na tako čvrstim nogama kao nekad – pomislite samo na konflikt u istočnoj Ukrajini i na užasne terorističke napade u Parizu i Briselu.

Međutim, u Evropi se mnoge stvari razvijaju u dobrom pravcu. To ne smemo da izgubimo iz vida, koliko god da smo samokritični: prevazišli smo najgoru i najopasniju fazu privredne i finansijske krize – Evrozona je izdržala, čak se i proširila. Evropa može da poboljša bezbednost i mir u svetu, kao što je to učinila Sporazumom o nuklearnom programu sa Iranom, koji je zaključen posredstvom evropske spoljne politike. Evropa izvozi stabilnost i bezbednost, na primer na zapadni Balkan, gde je vera u Evropu i želja za približavanjem neokrnjena. Pokazali smo na međunarodnom planu šta Evropa može da postigne kada na međunarodnoj sceni govori jednim glasom. Postigli smo značajan napredak čak i u migracionoj krizi, iako je predugo trajalo.

Bez obzira na sve to, Evropska unija je trenutno za mnoge izgubila na privlačnosti. Ne smemo da budemo ravnodušni prema tome. Možemo da se osvrnemo na najduži period mira i stabilnosti do sada: 70 godina. Pre više od 25 godina prevazišli smo podelu našeg kontinenta. Proces evropskog usklađivanja je priča o uspehu bez premca u istoriji. Jezgro tog procesa, usklađivanje interesa u jednom političkom okviru, koji upućuje zemlje članice na regulisanje svojih odnosa i konflikata u zgradi Saveta u Briselu, a ne na bojnom polju, nije izgubilo ništa od svoje važnosti i značaja. Ne smemo to da prokockamo. Naša je dužnost da generacijama koje dolaze posle nas predamo neokrnjeno ovaj evropski projekat mira.

Mnogi kritikuju Evropu iz osećanja nemoći – i sa osećanjem gubitka kontrole. Iako je to razumljivo u svetu koji kao da je izašao iz poznatih okvira i u vremenu globalizacije mnogih oblasti života: strah nije dobar savetnik. A povlačenje u sigurnost nacionalnog ne predstavlja trajnu zaštitu od rizika i opasnosti sveta koji ljudi doživljavaju kao pretnju.

Dakle, šta nam je činiti? Moramo da pokažemo ljudima da Evropska unija nije uzrok tog osećanja, već, naprotiv, najbolji raspoloživi instrument da, vodeći računa o sopstvenim evropskim interesima, aktivno oblikujemo svet oko nas i procese globalizacije. Ukoliko u Evropi igramo kao tim, ukoliko se tesno usaglašavamo i nastupamo dinamično, možemo prevazići mnoge konflikte i ukloniti mnoge prepreke. Sa druge strane, nijedna zemlja članica sama, pa ni Nemačka ili Francuska, a uostalom ni Ujedinjeno Kraljevstvo, ne može da zastupa sopstvene interese tako uspešno kao što mi to možemo kao jaka solidarna zajednica.

Danas važi pravilo: Ko želi da ukine Evropu, ne rešava sopstvene probleme, već ih, naprotiv, zaoštrava. To pokazuju politička i privredna previranja kroz koja Velika Britanija trenutno prolazi. Ona pokazuju i to da upravo oni koji najglasnije viču: „Napolje!“ ili „Dole sa EU!“, nemaju odgovor na pitanje šta nakon izlaska ili čak ukidanja Evropske unije. To nije samo nerazumno i neodgovorno, već je to i igranje s vatrom. Fransoa Miteran nas je na kraju svog života, tako ispunjenog političkim iskustvima, doživljajima rata i stradanja, podsetio: „Le nationalisme, c´est la guerre!“ („Nacionalizam znači rat!“)

Moramo da raskrinkamo one koji deluju destruktivno i koji koriste postojeće čežnje za navodnom sigurnošću nacionalnog identiteta i da im suprotstavimo istinska rešenja.

Mi se zalažemo za to da Evropa bude sve bolja, da razvije bolji sluh za potrebe svojih građana i građanki. U tom pravcu idu predlozi koje smo predočili prošle nedelje francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ajro i ja. Imamo nekoliko konkretnih ideja, i to svesno upravo u domenima gde ljudi sa pravom očekuju više od nas: za bolju unutrašnju i spoljašnju bezbednost, za angažovanu migracionu politiku i za politiku rasta i zaposlenosti. Radujemo se mnogim drugim, nadajmo se, kvalitetnim i konstruktivnim doprinosima.

Međutim, slušati građane i građanke znači i da moramo u Evropi da iznađemo drugi način rada. Bolja, fleksibilnija Evropska unija poštuje različite predstave o daljem putu Evrope i dozvoljava različite brzine razvoja, a da zbog toga nikog ne isključuje niti ostavlja po strani. Umesto da se svađamo o krajnjem cilju evropskih integracija, trebalo bi da radimo na konkretnim rezultatima, i to već danas!

Svako je pozvan da nam se pridruži u tom radu! Hajde da svi zajedno odbranimo Evropu tako što ćemo raditi bolje.

Samo zajedno možemo da idemo napred. Zbog toga je izuzetno važno da se sastajemo u krugu 27, da slušamo jedni druge pažljivo, kako bismo onda zajedno delovali.

Autor je ministar spoljnih poslova Nemačke

Izvor Politika, 07. jul 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u