ŽIVETI U MALIM GRADOVIMA ILI WAS IS KUNST?

LIDIJA GLIŠIĆ Povodom 51. Smotre „Mermer i zvuci“ u Arađelovcu Kada sam počela da...

LIDIJA GLIŠIĆ

Povodom 51. Smotre „Mermer i zvuci“ u Arađelovcu

Kada sam počela da razmišljam o ovoj temi, upala sam u atmosferu pesme Dragana Jovanovića Danilova, otuda i naslov. Mali gradovi ne otkrivaju previše, o njihovim unutrašnjim previranjima, odrastanjima i padovima malo se zna. O njima se obično čuje kroz eho neke nesreće ili političkog incidenta.

Zato je pola veka međunarodne kulturne manifestacije svaka tri letnja meseca neverovatan zbir od 150 meseci kojima ne mogu da se pohvale ni mnoge susedne zemlje ni mnogo veći gradovi u Srbiji. I što je još neverovatnije, decenijama posle toga blistaju meremerne figure i keramička remek-dela, nastala od kamena i gline taloženih vekovima pod stopalima stanovnika ovog Malog grada.

Letnje raspuste i odrastanje u njemu obeležio nam je „veliki svet“, koji je početkom jula ulazio u grad, sa svim svetskim jezicima, muzikom i igrom, pa su nam prvi izlasci bili upravo na čuvenoj Sceni u parku i sali Kneževa hotela iz 19. veka, za kamernije susrete. Tako se desilo da smo muž i ja u oskudni bračni imetak uneli dve iste kasete zlatnog omota gitaristkinje Vere Ogrizović, a da se tog našeg susreta ne sećamo ni on i ja.

Park naseljavaju skulpture najvećih svetskih vajara, ali, kada odrastaš među njima, ti komadi venčačkog kamena ti postanu bliski, počneš da sediš na njima, da se ljubiš, hladiš obraze i stopala leti. I onda mi vest da se početkom godine upokojio čuveni Oto Logo dođe kao prilino lična, jer sam rođena šest godina pošto je njegova skulptura Školjka (na slici ispod) postavljena, dakle ona upravo ove godine puni 50 leta. To znači da se čitav moj život, i još koju godinu više, njegova bela školjka otvarala predamnom, a ja toga postala svesna upravo u trenutku kada sam čula da nas je napustio. Školjka ostaje zauvek.

Uspomene takođe potraju. U njima bi iskrslo još toga ličnog i bliskog, a nepoznatog i velikog što nam svako leto donosi, pre nego što nam jesen vrati onu tihu i meku intimnost života u Malom gradu.

mermerizvuci02Jedan susret od prošlog leta svakako je postao vredna uspomena. Koliko je onih koji su u velikim, a o malim gradovima da i ne govorim, imali prilike da sede i pijuckaju piće, praveći se da to ne nadilazi svakodnevicu, sa umetnicima kao što su Raša Todosijević i njegova supruga Marinela Koželj, muza iz čuvenog Todosijevićevog performansa Was is Kunst, Marinela?, rada koji je otkupila londonska galerija Tejt. Bio je rođendan direktorke ove manifestacije, moje drugarice, koja ih je pozvala. U zagušljivom letnjem predvečerju njih dvoje su, kao i svi pravi, opušteno ćaskali sa nama i niko nije pominjao ništa veliko. U malim čašicama i malim gradovima sve postane prirodno.

Radovi ovog umetničkog para otvoriće 8. jula još leto u malom gradu. Koncert Lajka Feliksa takođe. Ko još čuje Rašine povike Was is Kunst? neka mu sat vremena vožnje od Beograda ne padne teško.

Kultura
Pratite nas na YouTube-u