USTAŠE PREKINULE PROSLAVU U SRBU

Predsednik A-HSP je skup u Srbu nazvao „balom vampira“, a zatim je poveo skandiranje...

Predsednik A-HSP je skup u Srbu nazvao „balom vampira“, a zatim je poveo skandiranje „Za dom spremni“

U mestu Srb u Lici, gde se danas obleževa 75. godišnjica antifašističkog ustanka naroda Hrvatske u Drugom svetskom ratu, veoma je napeta atmosfera. Prisutno je jako policijsko obezbeđenje, nekoliko pripadnika radikalne desničarske stranke A-HSP je privedeno, ori se „Za dom spremni“ i pevaju se peseme proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona.

Kako prenosi N1, predsednik A-HSP Dražen Keleminec ipak se pojavio se u Srbu i održao govor na razglasu u kojem je antifašistički skup u Srbu nazvao „balom vampira“, a zatim je poveo skandiranje „Za dom spremni“.

Pre toga nekolioko žena sa hrvatskim zastavama prekidale su govor bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića pesmom „Lijepa li si“ proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona.

Godišnjicu antifašističkog ustanka organizaciju Srpsko narodnog veća i Savez antifašističkih boraca i antifašista (SABA). Prisutnima su se obratili bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i predsednik SNV Milorad Pupovc. Skupu prisustvuju i predstavnici Ambasade Srbije.

Pupovac je poručio onima kojima je, kako je rekao, današnji dan kontroverzan da pročitaju tekst Slavka Goldštajna o ustanku u Srbu.

— Mi ne spadamo među ekstreme, mi želimo normalan život – rekao je Pupovac.

Antifašistički skup kod Spomenika ustanku počeo je oko podneva polaganjem venaca.

Nikola Budija iz udruženja Savez antifašističkih boraca iz Zadra „napao“ je u izjavi predsednicu države Kolindu Grabar Kitarović zato što je „podupirala ustaškog barjaktara Tomislava Karamarka i izbacila Titovu bistu s Pantovčaka“.

— Ja sam Hrvat, ali nisam ustaša, nego Titov borac – poručio je, prenosi televizija N1. Kao i ranijih godina, u Srbu se istovremeno održava i kontraskup vanparlamentarne desničarske Autohtone hrvatske stranke prava (AHSP) koja smatra da je skup SNV „istorijski falsifikat“ i da se obeležava „četnički zločin“.

UKLONjEN ŠATOR, PRIVEDENO NEKOLIKO PRIPADNIKA AHSP
AHSP je nedavno postavljanjem šatora kod Spomenika ustanku u Srbu pokušala da spreči današnji skup, ali je to javno okupljanje naknadno zabranjeno, pa je policija uklonila sporni šator i privela nekoliko pripadnika te stranke.

Zbog remećenja javnog reda i mira predsedniku AHSP Draženu Kelemincu izrečena je šestomesečna zabrana dolaska u Srb.

— Spreman sam na hapšenje i zatvor zbog demokratije. Jeste li ikad čuli da je u slobodnoj Hrvatskoj ikome izrečena šestomesečna zabrana dolaska u neko mesto zbog političkih stavova?! Dosta mi je više toga – rekao je ranije danas Keleminac, preneli su hrvatski mediji.

AHSB je od 8. do 17. jula držao šator uz samu spomen ploču u nameri da onemogući današnju proslavu na kojoj će se oko podneva okupiti poštovaoci antifašizma i pobornici razumevanja hrvatskog i srpskog naroda.

Regionalna N1 televizija javila je da policija kontroliše sva vozila na ulazu u Srb i da je propustila tri autobusa i nekoliko desetina automobila u kojima su se nalazili učesnici kontramitinga.

SNV i SABA tradicionalno obeležavaju dan kada je, posle više sedmica ustaške represije, stanovništvo ličkog kraja podiglo ustanak. U pozivu na obeleževanje 75. godišnjice ustanka, SNV je naveo da su partizani bili glavna snaga ustanka koji je bio jedini izlaz za srpsko stanovništvo Like, jer mu je pretilo potpuno fizičko uništenje.

Navodi se i da je bilo osvetničkih akcija, ali da bi ih bilo i više da se većina srpskog stanovništva nije opredelila za partizane, a ne za četnike.

— U protivnom, hrvatsko i muslimansko stanovništvo bi već u toku rata bilo izloženo znatno širim reperkusijama koje su zagovarali veliki delovi četničkog pokreta – navodi se u saopštenju.

Ističe se da se uprkos nespornim zločinima koje su počinile četničke formacije i deo partizanskih snaga, ne može osporiti činjenica da je ustanak u Srbu postavio temelje antifašističke borbe u Hrvatskoj.

— Četiri godine nakon početka ustanka bratstvo i jedinstvo Srba, Hrvata i drugih naroda je toj borbi donelo pobedu – zaključuje se u saopštenju.

Do rata devedesetih u Hrvatskoj se 27. jul obeležavao kao Dan ustanka. U samostalnoj Hrvatskoj kao Dan antifašističke borbe obeležava se 22. jun, dan kada je 1941. osnovan Prvi sisački partizanski odred.

Izvor Blic, 27. jul 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u