DOJČE VELE: ZAŠTO JE PUTIN PRIVLAČAN BALKANU?

Sveprisutni premijer Aleksandar Vučić je i ovog meseca bio kod svog uzora u Moskvi...

Sveprisutni premijer Aleksandar Vučić je i ovog meseca bio kod svog uzora u Moskvi

Koliko god da je ruski predsednik Vladimir Putin na Zapadu na udaru kritika zbog deficitarne demokratije i imperijalističke spoljne politike, u mnogim zemljama jugoistočne Evrope je on još uvek ideal i uzor. Njegov današnji domaćin, predsednik Slovenije Borut Pahor umanjuje značaj ove posete tvrdeći da, kada Putin dolazi u Sloveniju da bi obeležio stotu godišnjicu smrti 300 ruskih zarobljenika, to se „ne može tumačiti kao slovenački nož u leđa“ Evropskoj uniji i drugim članicama NATO.

Ali dok se ovde susretljivost moskovskom političaru još mora pomalo sramežljivo opravdavati zajedničkim „slovenskim vezama“, u nekim drugim susednim zemljama, državni čelnici sasvim otvoreno iskazuju divljenje Putinu.

Tako je i mađarski premijer Viktor Orban 2012. izričito pomenuo Putina kao uzor u konceptu „neliberalne demokratije“ kojem teži i ta zemlja. To se može razumeti, ako se setimo planova proširenja atomske elektrane Paks, južno od Budimpešte, koja je građena u sovjetsko doba i nadama Mađarske da će za ta dodatna dva reaktora od Rusije dobiti kredit od oko 10 milijardi evra.

MAKEDONIJA, GRČKA…
I Nikola Gruevski, koji već deset godina autoritativno vlada Makedonijom, je poznati obožavatelj Putina. Zauzvrat, ovog meseca mu je i rusko ministarstvo spoljnih poslova pomoglo protiv neprestanih protesta njegovih kritičara. Snage protiv Gruevskog podržavaju SAD i EU, čime je „na Balkanu počelo besramno mešanje u unutrašnje poslove“ tamošnjih država, rekla je portparolka ruskog ministarstva Marija Zaharova.

Još južnije, u Grčkoj je tradicionalno prijateljstvo s Rusijom popločano i mnogim razočarenjima. Duhovna veza zajedničke pravoslavne vere je počela još u doba okupacije Grčke od turskih zavojevača u 19. veku. Posle Drugog svetskog rata i u građanskom ratu u Grčkoj (1947-49.) Grci su stekli utisak da su ih Sovjeti ostavili na cedilu kada je Kremlj, iz geopolitičkih razloga, obustavio podršku grčkim komunistima.

Lanac razočaranja seže sve do najnovije evro-krize. Grčki premijer Cipras je prošle godine čak dva puta bio u Moskvi, nadajući se finansijskoj pomoći. I prilikom povratne posete Putina Grčkoj ovog juna, Atina se nadala velikodušnoj ruskoj ponudi za privatizaciju grčkih železnica. I ta se nada izjalovila, a posao su dobili Italijani.

ALI PRE SVEGA – SRBIJA
Tu je onda i predsednik srpske polovine Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik, koji poslednjih meseci mašta o obilnim kreditima iz Rusije koji bi spasili taj entitet od finansijske propasti. Doduše, nema baš nikakvih znakova da će kredita biti.

I Srbi u Crnoj Gori – gotovo polovina stanovništva – polažu velike nade u „velikog brata“ iz Moskve. On se poslednjih meseci usprotivio planiranom pristupu Crne Gore NATO i, kao i crnogorski Srbi, traži da se o tome održi referendum, iako svi znaju da za to neće dobiti većinu.

Ali najvatrenije pristalice Putina se mogu naći u Srbiji. Predsednik Nikolić se godinama zalagao da njegova zemlja postane jedan element Ruske Federacije. Srpska manjina na Kosovu je još pre nekoliko godina tražila od Putina da joj da status ruskih državljana i da građani dobiju ruske dokumente, kako bi se zaštitili od albanske većine.

Sam kandidat za članstvo u EU, Srbija, uporno odbija da učestvuje u ekonomskim sankcijama EU protiv Rusije, opravdavajući to „velikim prijateljstvom“ sa Rusijom. I zaista, održavaju se i vojne vježbe sa Rusijom. Moskvi je kod Niša na jugu Srbije dozvoljena i uspostava vojne baze, kako je objašnjeno – za humanitarne svrhe. Tamošnji mediji javljaju da se planira još jedna baza, kod Zrenjanina na severu Srbije. A Putin je pre dve godine u Beogradu pozdravljen vojnom paradom, prvom posle gotovo 30 godina.

Sveprisutni premijer Aleksandar Vučić je i ovog meseca bio kod svog uzora u Moskvi, a tamošnji mediji već godinama uporno prikazuju Putina kao primer političara koji samo želi mir u svetu. On se obračunava sa terorizmom na Bliskom istoku i opire se Zapadu koji želi da proširi svoj uticaj na Balkanu – čuje se, ako se prate mediji u Srbiji. A tabloid „Informer„, veran vladi u Beogradu i na naslovnoj stranici poručuje: „Bez Putina nema mira u Evropi.“

Izvor Dojče vele, 30. jul 2016.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u