VALENTIN VASILESKU: UZROCI ERDOGANOVOG EVROAZIJSKOG ZAOKRETA

Erdoganove staljinističke čistke posledica su želje da se očuva teritorijalni integritet zemlje koji Amerikanci...

Erdoganove staljinističke čistke posledica su želje da se očuva teritorijalni integritet zemlje koji Amerikanci ugrožavaju pomaganjem Kurda u Siriji

Ruski vazdušni napadi u Siriji su bili izuzetno učinkoviti, jer je njihov cilj bio da naprave prekide između položaja islamističkih pobunjenika, kako bi kopnene snage sirijske Vojske mogle to da iskoriste i oslobode okupirane teritorije – što se i dogodilo pa je oslobođeno više od 50% okupirane sirijske teritorije. Pentagon i CIA su zakazali u smislu stvaranja bilo kakve vojske koja bi se suprotstavila vojsci Bašara al-Asada. Zato se i dogodilo da, za razliku od ruskog delovanja, takozvana anti-Daeš koalicija nije ništa uradila i nikakvu štetu nije uzrokovala Daešu za dve godine bombardovanja, jer nije imala kopnene snage koje bi iskoristile događaje.

Zato su u januaru ove godine Sjedinjene države odlučile da promene strategiju i uključe Kurde kao pomoć na kopnu u ofanzivi protiv Daeša. Sjedinjene države su dobro premerile posledice svog strateškog plana da bi poraz Daeša automatski značio stvaranje kurdske države, čiji bi garant bila Bela kuća. Kurdistan bi zauzimao teritoriju od 390 000 km², koja sada pripada Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu i imao bi 30 miliona stanovnika.

Plan se zasnivao na članku potpukovnika Ralfa Petersa, profesora u Komandi i Generalštabu, čiji je članak objavljen 2006. godine [1] u časopisu Oružanih snaga Sjedinjenih država. Četiri godine pre izbijanja građanskog rata u Siriji i i osam godina pre pojave Daeša.

Pa se postavlja pitanje: da nije sukob u Iraku i Siriji planiran mnogo ranije, kako bi Sjedinjene države prekrojile granice na Bliskom istoku? Posebno kada se zna da bi ovaj plan omogućio Amerikancima da stvore mrežu kurdskih i katarskih naftovoda za snabdevanje Evrope, a zaobišli bi Tursku (preko Kurdistana) i time bi isključili Iran i Rusiju.

Ipak, strateški cilj Turske je prelazak sa evropskog na azijski i afrički kontinent preko moreuza Bosfor i Dardaneli. A vazdušne operacije američkih snaga se sprovode iz turske baze Indžirlik. Zato je Sjedinjenim državama potrebna Turska, a ne obrnuto. To, da bi Turska mogla da izgubi 45% teritorije, je mnogo razljutilo turskog predsednika Erdogana. Impulsivnog Erdogana je moguće kritikovati za štošta, ali turski narod mu je mnogo toga oprostio zato što je patriota. I zato nikakav vojni puč ne može da uspe dok je Erdogan predsednik Turske.

Amerikanci su znali da je Erdogan patriota, pa je Bela kuća, izgleda, istovremeno sa provođenjem svog strateškog plana u Siriji pripremala i plan za uklanjanje Erdogana sa vlasti. Ovaj plan je trebalo da sprovedu evroatlantističke elite iz Gulenove mreže, lojalne Amerikancima. Erdogan tvrdi da njegov neprijatelj, koga su ugostile Sjedinjene države, radi za CIA i da je njegova evroatlantistička mreža “u Turskoj, slična Soroševoj, koja je postavljena u bivšim komunističkim državama, nakon pada Gvozdene zavese. Kao način regrutacije, Gulenova mreža je koristila stipendije ili programe studija u prestižnim zapadnim obrazovnim ustanovama, a pomagale su CIA i američka vlada.

Gulenova mreža je posebnu pažnju usmerila na mlade oficire u vojsci Turske, koji su dobijali pozive da pohađaju važne kurseve obuke koje su organizovali NATO i Pentagon. Nakon toga, Pentagon je vršio pritisak na turski Generalštab da se ti isti oficiri uvedu na različita mesta u NATO strukturama koja su rezervisana za Tursku. Pošto se radilo o nižim oficirima bez iskustva, trebalo je da budu izuzetno napredni, da „preskoče“ dva ili tri čina, kako bi stigli do čina majora, potpukovnika, odnosno pukovnika, u skladu sa NATO pravilima. Da bi se u truskoj Vojsci stiglo do čina majora, da bi se komandovalo bataljonom, brigadom, divizijom ili korpusom, potrebno je dostići određeni nivo službenih i vojnih zahteva i imati dobre rezultate na testovima borbene spremnosti; tek onda je dozvoljeno polaganje prijemnog ispita na Akademiji komande i Generalštaba u Istanbulu. Nakon toga, još uvek nije sigurno da će nko biti primljen. Posle toga, predstoji 1-2 godine obaveznog rada u NATO. Pentagon pritiska Tursko vojno rukovodstvo da još jednom unapredi te, sada već više oficire, bez završene Akademije i zapošljavaju ih na važnim položajima u Generalštabu ili u komandnoj strukturi turske vojske.

Prema tvrdnjama Erdoganovih pristalica, hiljade turskih oficira iz Gulenove mreže su vrlo brzo dobijali visoke činove, generala ili pukovnika, i to na ključnim mestima u strukturi turske vojske. Nasuprot njima, Kemalisti u turskoj vojsci su ostajali kapetani ili majori. Ta, veštački stvorena razlika je dovela do neuspeha vojnog puča u Turskoj [2].

Erdogan kaže da je Gulenova mreža bila u stanju da privuče skoro 20-25% visokih zvaničnika u raznim telima (vojska, visokoškolske institucije, mediji, pravosuđe, policija, državni aparat, itd). Erdogan dalje kaže da je čitava mreža htela da izda Tursku, na zapovest turskih neprijatelja. Zbog toga je Erdogan počeo odmah da sa položaja uklanja sve pripadnike evroatlanske mreže, koristeći model Staljinovih čistki iz pedesetih. Te je jasno da je teritorijalni integritet Turske Erdoganov stub, bez obzira na američke planove na Bliskom istoku.

Uputnice

[1]. Ralph Peters. „Blood Borders: How a better Middle East Would look,“ Armed Forces Journal (AFJ) (http://www.armedforcesjournal.com/2006/06/1833899)

[2]. Pourquoi en Turquie coup d’etat did not step Reuss t it? (Http://reseauinternational.net/pourquoi-le-coup-detat-en-turquie-na-t-il-pas-reussi/).

Izvor Katehon, 31. jul 2016.

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u