DA LI JE BALKAN VEĆ ZAPALjEN?

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ Srbija sve teže može da gasi upaljene vatre, ali je svakako dužna...

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Srbija sve teže može da gasi upaljene vatre, ali je svakako dužna da bude vatrogasac u celom regionu

Gotovo neverovatne – moglo bi se reći iracionalne – stižu nam poruke iz susednih zemalja. Kao da se Hrvatska, a uz nju i Federacija BiH, kao i nepostojeća država Kosovo, pripremaju za ratni sukob sa Srbijom, pa s tim u vezi svoju javnost pripremaju za rat. Ničim izazvani – naprotiv, od Srbije za svačiji ukus i preterano maženi – tek, komšije su pomislile da je svađalački ton sa Srbijom neka njihova dobitna kombinacija za njima predstojeće izbore. Svakako, sve te idiotske poruke mogle su se do određene granice tolerisati, prihvatajući činjenicu da se i u Hrvatskoj kao i u BiH odigravaju izbori.

Ipak, stvari lagano izmiču kontroli i sve više liče na želju za sukobom, a ne na izbornu kampanju. Drugačije se ne mogu shvatiti potezi oslobađanja Branimira Glavaša, omogućavanje Naseru Oriću da putuje u inostranstvo i da ne mora da ima kontrolu gde se kreće, ukidanje presude Alojzu Stepincu, iživaljvanje ustaša u Srbu i crtanje kukastih krstova po partizanskim spomenicima, dolazak Bakira Izetbegovića kod Sulejmana Ugljanina u Novi Pazar i zahtev da Raška oblast dobije status autonomije (Sandžak) itd. Na sve to, problemi koji se nižu na Kosovu i Metohiji, posebno sve veći izgledi za građanski rat u Makedoniji, a sve dobro začinjeno krizom u Turskoj – navodi nas da je vreme za uzbunu i za pripremu za odbranu od potencijalnih nemira, pa i širih sukoba koji bi se mogli preliti na našu teritoriju.

ZAŠTO JE SRBIJA PONOVO POSTALA META
Balkan je nečijom voljom ponovo upaljen, a plašim se da ovaj put nećemo uspeti tek tako da ga ugasimo. Vučićeva teza da na Balkanu rat nije nastavak politike drugim sredstvima, već je to odsustvo svake moguće politike, odnosno to mu dođe ubijanje do istrebljenja, nažalost, istinita je. Ako pogledamo racionalno i zapitamo se zašto neko ponovo potpaljuje sukobe i zašto komšijske države, odnosno njihova rukovodstva, pristaju da budu hepo kockice u tom potpaljivanju, racionalan odogovor nećemo dobiti.

Ali nije loše da se zapitamo zašto je Srbija postala ničim izazvana meta najgorih i najglupljih napada sa ciljem da bude uvečena u potencijalni ratni sukob. Najpre zato što u odnosu na sve države bivše SFRJ ona zaista stoji najstabilnije. Uspela je da finansijski stane na noge i da izbegne mogućnost upada u recesiju za dugi niz godina, ima privredni rast i to vrlo stabilan, povećala je svoju proizvodnju, izvozi, nema problem sa političkom stabilnošću i sve su prognoze da bi, ako nastavi ovako, Srbija zaista za koju godinu mogla da bude apsolutni lider među zemljama bivše SFRJ, što joj inače i pripada.

Naravno, ovakva prognoza, pa i sama konstatacija trenutnog stanja, teško je još uvek prihvatljiva i ljudima u Srbiji, jer, kod nas se bolji život ogleda u tome koliko imaš u novčaniku. Realno, međutim, kada bismo sagledavali situaciju i pošteno pristupili analizi, lako bismo došli do zaključka da trenutno jesmo prilično stabilna država u svakom pogledu. Za razliku od nas, sve naše komšije su u ogromnim problemima –političkim i mnogo više ekonomskim.

balkankriza11I tu je ključ svega. Potrebno je Srbiju izjednačiti sa njima u tom negativnom trendu. Tamo gde pucaju ekonomije – a to je trenutna situacija sa Hrvatskom i BiH npr. – tamo bujaju šovinistički ispadi, jer u tim situacija se uvek traži krivac za sopstvenu nemoć. Svakako, Hrvatima, pa i muslimanima u BiH, uvek je krivac Srbija i Srbi. Stiče se utisak da, kada nas ne bi uopšte bilo, da bi i sami Hrvati nestali, jer tada bi im se izgubio smisao postojanja pošto ne bi imali koga da mrze. Zaista deluje zapanjujuće da šta god u Hrvatskoj da se negativno dogodi – da li loša turistička sezona, da li požar u Dalmaciji tokom leta ili poplave – uvek su im krivi Srbi, odnosno nekakva imaginarna velikosrpska hegemonija.

NEMAMO DRUGI IZBOR
Takvo ponašanje onih koji u 21. veku ne dozvoljavaju jednom narodu da pišem svojim pismom i koji se i danas hvale kako su proterali Srbe iz njihovih kuća i te iste kuće ne žele da im vrate, stvar je kompleksa. Valjda zato što nemaju nikakvu istinsku vrednost da pokažu svetu, oni proslavljaju proterivanje i to na taj način što im je na proslavi glavni pevač čovek koji u svojim pesmama veliča ustaštvo, Jasenovac, Gradišku itd. I onda vam takvi pričaju o civilizaciji?

Ipak, da ne ulazimo u hrvatski prostakluk i primitivizam. Jasan je svakom i on ne postoji samo kod onih koji neće da ga vide. Van pameti je u 21. veku veličati nacističku tvorevinu, kakva je bila NDH, a još je gore kada niko iz Evropske unije na taj divljački nacizam ne reaguje. Svakako, nije Evropska unija slepa, već je licemerna, ali to je sada druga tema. Problem u celoj priči je taj što neko hoće da nas uvuče u sukob, a mi to nikako ne smemo da dopustimo. Mi čak moramo sve da uradimo kako u susedstvu ne bi došlo do sukoba. Bilo kakav rat u našem okruženju znači zbogom investicijama i ekonomskom razvoju. Nema tog investitora koji bi ulagao u zemlju u kojoj je rat na vidiku ili koja sama ratuje.

balkan00Zato moramo da gutamo knedle, da ostajemo mirni na provokacije, da pokušavamo da urazumimo komšije, ali sve ima svoju granicu. Plašim se da je ona pređena, jer čini se da je Balkan već zapaljen. Srbija sve teže može da tu vatru gasi, ali je svakako dužna da bude vatrogasac u svojoj kući i da na prostoru koji kontroliše ne dozvoli da se on upali. Ljubomorno mora da čuva svoju stabilnost, a da li će u tome uspeti, iskren da budem, pesimista sam. Ali nemamo drugi izbor.

Politika
Pratite nas na YouTube-u