NIKOLAS K. GVOZDEV
Samo šest odsto američkih eksperata smatra da Rusija predstavlja „najozbiljniji izazov“ američkoj bezbednosti“. Zato im tako dobro ide
Dok Tramp poziva na poboljšanje odnosa sa Rusijom, program Republikanske stranke, čak i nakon modifikacija koje su progurali Trampovi zamenici, i dalje Rusku Federaciju posmatra kao pretnju američkim interesima. Još više iznenađuje što establišment demokrata, koji je pre četiri godine bezobzirno ismejao Romnijevu karakterizaciju Rusije kao najvećeg geopolitičkog izazova za SAD, sada nastoji da zdesna napadne republikanskog kandidata naglašavajući, kako je Džoš Rogin primetio, da su demokrate „protiv Putina“ i da se zalažu za „čvrst pristup prema Rusiji“.
„Ruska pretnja“ se tako pojavljuje kao jedna od glavnih spoljnopolitičkih tema na ovim izborima. Nakon što su prošlog vikenda procureli hakovani imejlovi sa servera Demokratskog nacionalnog komiteta, što je, prema mišljenju mnogih, zasluga ruskih državnih hakera, demokrate i republikanci koji se protive Trampovoj kandidaturi takmičili su se ko će bolje opisati zle namere i mahinacije Kremlja. Baš kao i sa procenom stvarnih ruskih vojnih kapaciteta, izazov koji predstavlja Rusija treba staviti u pravi kontekst i perspektivu.
IZVEŠTAJ O RUSKIM PROJEKTIMA
U proteklih nekoliko meseci naučni i istražni Fakultet ratne mornarice pokušao je – uz pomoć funkcionalnih i regionalnih ekspertiza – baš to da učini. Nedavna objavljivanje izveštaja Ruski projekti budućnosti – opažanje mogućnosti sadrži glavni zaključak radne grupe koji je donekle suprostavljen dominantnom i sve glasnijem narativu vašingtonskih krugova.
Često slušamo o „velikom planu“ Vladimira Putina za slabljenje Zapada i obezbeđivanje ruske hegemonije u Evroaziji. U proceni ruskih poteza fakultetski eksperti su ukazali na suprotne znake, da je Putin „oportunista“ ili „džez improvizator“ koji nastoji da stekne taktičke prednosti iz promena situacije na regionalnom i globalnom planu. (Iznenadno zbližavanje Turske i Rusije posle pokušaja puča u Ankari i Istanbulu, koje dolazi nakon više meseci hladnih odnosa i rizika od izbijanja sveobuhvatnog sukoba zbog obaranja ruskog aviona u novembru 2015, ovom zaključku daje na kredibilitetu.) Procene o dugovečnosti ruske moći takođe moraju uzimati u obzir dugoročno negativne demografske i ekonomske trendove. I pored toga što će, kako smatra 65 odsto saradnika na projektu, Rusija verovatno uspeti da se do određene mere ekonomski povrati u narednim godinama, nema naznaka da će uspeti da ponovi visoke stope rasta iz prva dva Putinova mandata.
U skladu sa drugim trezvenim procenama ruske vojne moći, ogromna većina članova istražne grupe došla je do zaključka da, iako rusko naoružavanje i sticanje novih sposobnosti – što se posebno odnosi na rusku mornaricu – zaista jesu u porastu, taj rast će ostati skroman zbog niske početne pozicije – najniže tačke ruskog postsovjetskog vojnog kolapsa. Rusija sve brže razvija i unapređuje sposobnosti za efikasno sprečavanje/odbijanje pristupa i aktivnosti oko njene teritorije, kao i sposobnost da u ograničenoj meri projektuje moć u drugim regionima.
ČEMU RATNA RETORIKA AKO JE RUSIJA BEZOPASNA
Šta onda ovo umereno jačanje nagoveštava? Uprkos ratobornoj retorici, samo 18 odsto učesnika u projektu bilo je spremno da Rusiju označi kao glavnu pretnju evropskoj bezbednosti; unutrašnji problemi i migraciona kriza su percipirani kao mnogo ozbiljniji problem za evropsku koheziju. Osim toga, i pored činjenice da mnoštvo izveštaja ukazuje da su baltičke države životno ugrožene kremljanskim revanšizmom, 71 odsto njih smatra da su veoma male šanse da dođe do ruskog vojnog angažmana protiv baltičkih država, ali trebalo bi naglasiti da ova procena podrazumeva da član 5 NATO ugovora ostane nepromenjen. Skorašnje izjave koje sugerišu da spremnost SAD da ispuni svoje obaveze može zavisiti od određenih okolnosti mogu potencijalno navesti Moskvu na razmišljanje da li bi udar na baltičke države doveo do odgovora NATO.
U sličnom maniru izveštaj zaključuje da će Rusija nastaviti stratešku saradnju sa Kinom – što je utvrđeno nedavnom objavom održavanja zajedničkih vojnih vežbi u Južnom kineskom moru – ali da ni Rusija ni Kina nisu spremne da uđu u bilo kakvu vrstu formalne alijanse.
Nema sumnje da Rusija ima kapacitet i volju da pravi probleme SAD (i da, sa druge strane, podrži SAD kad dođe do podudaranja interesa). Ali kako se ovo boduje na velikoj skali? Neznatna većina eksperata (53 odsto) slaže se sa zaključkom da Rusija predstavlja „srednje veliku pretnju“ SAD, što znači da Moskva ima potencijal da stvara prepreke i teškoće za SAD, ali da je „šteta koju može da proizvede ograničena“. Dvadesetdevet odsto Rusiju vidi kao „značajnu“ pretnju koja može iziskivati „obimne odbrambene troškove i dodatno raspoređivanje vojnih snaga“. Samo šest odsto njih je okarakterisalo Rusiju kao „smrtno opasnu pretnju“ koja predstavlja „najozbiljniji izazov“ američkoj bezbednosti“.
U izbornoj kampanji kandidati nastoje da govore o temama koje imaju veliki politički potencijal, a Rusija i Putin su u tom pogledu primamljive mete. Na kraju dana, međutim, oni koji odlučuju moraju da profilišu čvrste stavove, ali bazirane na dobroj informisanosti i da predostrožnost izbalansiraju sa dužnom pažnjom i promišljenošću. Kad se razveje dim predizborne borbe, izveštaji poput ovih će čekati da sledeća administracija donese trezvene odluke po pitanju odnosa prema Rusiji.
Nikolas K. Gvozdev, dopisnik „The National Interest-a“, budući je profesor na Džerom E. Levi katedri za Ekonomsku geografiju i nacionalnu bezbednost pri Koledžu američke ratne mornarice. Takođe je vanredni viši saradnik na Evroazijskom programu Spoljnopolitičkog istražnog instituta
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
