EVROPSKA IZGUBLjENA ŠANSA

DINA STRAJKER Evropljani teško mogu da poveruju da je njihov predivni projekat pretvoren u...

DINA STRAJKER

Evropljani teško mogu da poveruju da je njihov predivni projekat pretvoren u svoju suprotnost, u neoliberalno uporište

Ranih 80-tih, tokom evolucije 28 zaraćenih zemalja u ekonomsku uniju koja će održavati mir, Evropljani, oduvek sumnjičavi jedni prema drugima, odbili su ideju o federaciji sa zajedničkim političkim sistemom. Umesto toga, postigli su dogovor o zajedničkoj valuti, za koji se ispostavilo da je impotentna bez zajedničke vlade. Jedina zajednička vlada koju Evropa ima je ona koju su joj poklonile SAD – njeno ime je NATO, a, umesto da štiti Evropu, ona je uništava.

Sve je počelo na Jaltskoj konferenciji, na kojoj su se Josif Staljin i Frenklin Ruzvelt dogovorili da podele zone interesa na evropskom poluostrvu. Staljin je imao ozbiljne razloge za nadzor nad istočnim zemljama, kroz koje je neprekidno vršena invazija na njegovu zemlju, počevši od Tevtonskih vitezova u XIII veku, preko Napoleona, Prvog svetskog rata, zapadnog rata protiv boljševičke vlasti i Drugog svetskog rata. Rusiju su napadali i sa istoka; Džingis Kanova Zlatna horda vekovima je vladala zemljom. Međutim, u XX veku Staljina su brinule zemlje Istočne Evrope: četiri veka su bile pod turskom otomanskom okupacijom pa su zbog toga zaostajale za svojim zapadnim komšijama kako po pitanju ekonomskog tako i po pitanju političkog razvoja. Samo je Čehoslovačka bila demokratski ustrojena, druge zemlje su još uvek bile u polufeudalnom sistemu i zbog toga uglavnom pod upravom desničarskih pokreta, od kojih su mnogi na kraju sarađivali sa Hitlerom. Socijalističke partije koje su delovale u podzemlju još od Ruske revolucije, nakon rata su u XX veku došle na vlast. Feudalni posedi su pretvoreni u zadruge a privreda je dobila na zamahu, kao i obrazovanje i zdravstveni sistem.

SMERKONIŠ UVERENjA
Sa druge strane, SAD su donele Maršalov plan sa namerom da pomognu obnovu Zapadne Evrope, projekat koji je bio dobar za američki biznis i koji je ubrzo – već 1950 – doveo do stvaranja NATO. Tek 1955. Sovjetski Savez je odgovorio osnivanjem Varšavskog pakta, odbrambenog saveza poznatog po „Ugovoru o prijateljstvu, saradnji i međusobnoj pomoći“. Decenijama kasnije Sovjetski Savez se raspao a Varšavski pakt je odbačen pošto su SAD uverile Rusiju da se neće pomerati dalje od granica sada ujedinjene Nemačke.

Međutim, dok je Rusija bila zauzeta gašenjem unutrašnjih požara, NATO se postepeno pomerao na istok ka ruskim granicama. Evo kako je tekao taj proces.

Nemačko ujedinjenje; 12. marta 1999. Češka, Mađarska i Poljska postaju članice NATO; 2004. to postaju i Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovenija, a 2009. Albanija i Hrvatska. Trenutno Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina imaju akcione planove za članstvo i, zajedno sa Gruzijom, dobile su status „aspirantskih zemalja“ na zasedanju Severoatlantskog saveta 7. decembra 2011. Nakon antiruskog puča u Ukrajini 2014. ta zemlja je izrazila želju da postane članica EU i NATO.

evroskepticizam01Do jula 2016. stvari su otišle dotle da američki tv voditelj Smerkoniš, intervjuišući profesora emeritusa za ruske studije sa Univerziteta u Njujorku Stivena Kojena, kao činjenicu navodi da Rusija želi da povrati Baltik i sugeriše da bi Tramp mogao pružiti Putinu „nesmetan pristup baltičkim državama čiju nezavisnost on prezire“,

Odakle dolazi ta ideja? Zašto bi Putin „prezirao“ nezavisnost Estonije, Letonije i Litvanije? Očigledno je da Smerkoniš, kao i većina američkih novinara, previđa činjenicu da je Rusija, čije granice se protežu od Istočne Evrope do Pacifika, duboko uključena u izgradnju Šangajske organizacije za saradnju i Evroazijske ekonomske unije sa Kinom kao i u druge inicijative. Nisam čuo ni naznaku odgovora na pitanje zbog čega bi Rusiji bila potrebna imovina te tri malene državice koje, poput Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Bugarske i Rumunije, žele da budu deo Evrope, koja na sopstvenu inicijativu nikad ne bi pretila Rusiji.

Zapravo Evropa se raspada pred našim očima, što je posledica očekivanih ali ignorisanih rezultata NATO akcija na Bliskom istoku; očajne izbeglice iz Iraka, Sirije i Libije plove ka najvećoj svetskoj državi blagostanja, što je predvidljiva posledica rata. Da li su njeni lideri prestali da misle o tome? Biši sovjetski „sateliti“ nisu imali dovoljno vremena da postanu dovoljno vesternizovani da bi prihvatili multikulturalizam: oni kategorično odbijaju da vide kako njihovo „hrišćanstvo“ (sic) kaljaju muslimani, baš kao što nisu bili spremni da tolerišu Jevreje.

DOK SE NATO ŠEPURI NA RUSKIM GRANICAMA
Elem, vratićemo se na priču sa početka. Nakon Hitlerovog poraza Evropa je sa olakšanjem pozdravila američki „Zakon o zajmu i najmu“, ali je ubrzo upozorena na potrebu da samu sebe štiti, budući da to nije bila sposobna da čini dok je Hitler jačao, ali ovaj put od Sovjetskog Saveza. Dok su decenijama SAD optuživale Rusiju da je „okupirala“ Istočnu Evropu, NATO je i dalje širio baze Zapadnom Evropom i otvarao nove u Poljskoj i na Baltiku.

S obzirom da su podredili dobar deo svog suvereniteta Vašingtonu, delom kroz EU birokratiju u Briselu a delom kroz NATO, Evropljani teško mogu da poveruju da je njihov predivni projekat – široko priznat kao najviši nivo civilizacijskog dostignuća u istoriji – pretvoren u svoju suprotnost, u neoliberalno uporište kojim upravlja „tržište“, nacionalnim vladama i njihovim građanima namećući pogubne mere štednje.

natovarsava201602Grčka finansijska kriza iz 2009. mogla je da posluži kao upozorenje drugim evropskim zemljama da bi i one mogle postati žrtve finansijskog sektora, ali Grci su imali imidž lenjivaca, pa je ostatak Evrope gunđajući nastavio da ide u istom pravcu. Trenutno, čak i dok Zapad pokušava da se nosi sa dotokom više od milion izbeglica u 2015. godini, „tržište“ primorava francusku tzv. socijalističku vladu da usvoji novi zakon o radu, koji će u ime potreba globalizacije eliminisati dugo postojeću zaštitu radnika.

U međuvremenu, NATO trijumfalno stoji na ruskom pragu.

Dina Strajker je međunarodni ekspert, autor i novinar koji se bavi međunarodnom politikom duže od 30 godina

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Neo Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u