POLjSKA, AMERIČKI TROJANSKI KONj

MAREK GLINKA Izgleda da Vašington želi da iskoristi Poljsku kao svog agenta unutar EU...

MAREK GLINKA

Izgleda da Vašington želi da iskoristi Poljsku kao svog agenta unutar EU i topovsko meso u sukobu sa Rusijom

Atlanski savet, analitička struktura NATO, u julu je objavila izveštaj o ulozi Poljske u vezi sa Rusijom. Sponzori izveštaja su bili britanski general Ričard Širef (na slici ispod) i poljski autor Maćej Oleks-Ščitovski (druga slika islod). Krajnji cilj ove male studije je priprema javnosti i stručnjaka, pre svega u Istočnoj Evropi, za reorganizaciju NATO. Dokument, pod naslovom Naoružavanje za odvraćanje: Kako bi Poljska i NATO trebalo da se suprotstave pridigloj Rusiji predstavlja sledeći korak u unazađivanju odnosa sa Ruskom Federacijom, kao što su i neke druge inicijative i u okviru civilnog i vojnog sektora. Ovo je za sada u domenu debate, ali rizici koje su postavila dva autora u tekstu bi mogli da postanu veoma stvarni.

I zaista mnogi od njih su prilično opasni. Izveštaj je javno dostupan, pa ga svako može pročitati. Ovo je suština izveštaja.

1.
Rusija predstavlja pretnju, posebno po baltičke države. Zato je Poljska, u slučaju ruskog napada, dužna da ih zaštiti. Odgovor bi trebalo da bude momentalan. Imajući u vidu da se Poljska graniči sa regionom Kalinjingrada, Varšava bi trebalo da ima pravo da napadne ruske ciljeve tamo. Pored toga, Poljska bi trebalo da ima pravo da napada i duboko unutar teritorije Rusije, uključujući i korišćenje raketa dugog dometa koje bi uskoro trebalo da ispiruče SAD. Ciljevi napada bi trebalo unapred da budu određeni – jedan od ciljeva bi mogao da bude strateški radar Pionirskij u regionu Kalinjingrada. Pored toga, Poljska bi trebalo da zadrži i pravo da izvodi ofanzivne operacije u sajberprostoru. Što se civilnih ciljeva tiče, to bi mogli da budu podzemna železnica u Moskvi i Petersburgu i TV stanica RT.

Ovaj poslednji deo prevazilazi zdrav razum. Pominjanje mogućnosti napada na civilne ciljeve u drugoj državi nije samo još jedan korak ka političkom skandalu nego i razlog za tužbu pred međunarodnim sudovima. Čak i konvencije o ratu kažu da civili ne bi trebalo da pate zbog neprijateljstava.

Ovakve otvorene izjave nisu dozvoljene ni u SAD iako se, naravno, zna da CIA, NSA i Sajberkomanda započinju hakerske napade na servere i sisteme drugih država (kao, na primer, na mrežu iranskog sistema nuklearnih objekata).

Dalje, dokument kaže da bi Poljska trebalo da ima pravo da upotrebi svoje specijalne snage na ruskoj teritoriji zarad uništavanja važnih objekata kao što su raketni lanseri i radarski sistemi, koji se teško mogu obarati u elektronskom ratu. I još se od Poljske očekuje da provede ove zadatke sâma, bez pomoći drugih NATO zemalja, kao što se očekuje, i da istovremeno i brzo pošalje svoje jedinice u baltičke zemlje i Rumuniju.

ricardsirefSve ove teze su puke političke deklaracije, ali takođe podrazumevaju političko delovanje.

2.
Razna politička grananja, saglasna sa svim ovim, vezuju uticaj Poljske na odbrambenu i bezbednosnu politiku EU. Prvi aspekt će biti protivljenje Poljske bilo kakvom pokušaju EU da napravi sopstvene oružane snage. To praktično znači da se Poljska koristi i biće korišćena kao trojanski konj SAD unutar EU kako bi se protivila bilo kakvim daljim evropskim integracijama.

Preporučuje se da Poljska svojim građanima ograniči putovanja u druge države EU, a Poljaci bi trebalo da se usmere na poboljšavanje vojnog kapaciteta zemlje. Broj vojnog osoblja treba da se poveća na broj do 150.000 ljudi u odnosu na 100.000 koliko ih ima sada.

3.
Na kraju, izveštaj ustvari postavlja pripreme za rat. SAD se oslanjaju na šefa Nacionalnog bezbednosnog biroa Pavela Soloha. Međutim, praktično, za ostvarivanje novih planova potrebno je treniranje osoblja, modernizovanje opreme i dobavljanje municije, a trupe moraju biti u stanju stalne pripravnosti.

Čini se da su ove tehnike subverzivnih aktivnosti protiv Rusije već izvođene na teritoriji Poljske. Postoje dokazi da su prošlog leta u regionu Varmija-Mazuri već postojali kampovi za obuku radikalnih nacionalista iz Nemačke i Ukrajine. Očigledno je da je njihova namera bila da šalju trupe u Donbas. Može se dogoditi da u budućnosti najbolje trenirani borci mogu biti poslati kao saboteri u sukobu sa Rusijom. Međutim, u autorskom izveštaju se pažnja usmerava na dobavljanje američke vojne opreme Poljskoj, što se uklapa u plan tehničke modernizacije.

Godine 2012. usvojene su desetogodišnje smernice, kojima se planira izdvajanje 34 milijarde dolara za ponovno naoružavanje Poljske. Sada se taj plan ponovo razmatra zbog povećanja predviđenih finansija.

macejoleksscitovskiPoljsko sredstvo za odvraćanje su rakete američke proizvodnje zemlja-vazduh dometa 370 km. Očekuje se da će SAD dopremiti nove rakete dometa 900 km, kada Kongres bude odobrio. Ali Poljska neće moći da koristi ove rakete dok ne bude imala pristup satelitima, a omogućavanje tog pristupa se predviđa za sledeću godinu.

Poljskoj su, takođe, potrebni novi borbeni avioni i helikopteri, što omogućava neverovatne ugovore američkim prouzvođačima oružja, na primer, kompaniji Loked Martin.

I izveštaju autori sugerišu da su poljskim kopnenim trupama potrebne formacije mobilne artiljerije i dovoljan broj antitenkovskog naoružanja, kao i protivvazdušna oprema.

Pre zaključka, trebalo bi istaći još dva aspekta: razvoj sajber-sposobnosti poljskih oružanih snaga i regrutovanje migranata iz Ukrajine kojima je maternji jezik ruski kako bi širili antirusku propagandu. Značajno je takođe da su autori u svom izveštaju predloge za jačanje poljske vojske zasnovali na iskustvu borbe u Donbasu.

Iako je Ukrajina nezavisna država i nije član NATO niti EU, svima je jasno da se tamo nalazi veliki broj savetnika i instruktora iz SAD i NATO koji, po svemu sudeći, istražuju i sakupljaju informacije. Međutim, kakve sve to veze ima sa EU i evropskom bezbednošću?

Pored toga, u dokumentu jasno piše da bi drugi članovi NATO trebalo da daju podršku Poljskoj u njenim ambicijama da se vojno modernizuje na njihov račun. Ali kako druge zemlje da se slože sa takvim pristupom kad su već primorane da smanje svoje socijalne programe? Zašto bi evropske države trebalo da prihvate želje SADi Poljske ako su one sumnjičave prema stvaranju evropskog bezbednosnog sistema?

Nove vojne instalacije bilo u Poljskoj bilo u nekoj drugoj istočnoevropskoj zemlji, će bez sumnje dovesti do odgovora ruske strane. Uopšte se ne bi trebalo šaliti u vezi sa mogućim vojnim sukobom sa Rusijom.

Ako je Britanija nedavno priznala svoju vojnu inferiornost u odnosu na Rusiju, šta ostaje Poljskoj? Neophodno je imati u vidu trenutnu vrlo uspešnu modernizaciju ruskih oružanih snaga i njihovo borbeno iskustvo u Siriji. Trebalo bi se, takođe, prisetiti da u nacionalnoj odbrambenoj doktrini Rusije piše da ona može da koristi nuklearno oružje u slučaju pretnje. Takav bi se scenario malo dopao Poljskoj i drugim državama EU.

Možda će naredno rukovodstvo Poljske biti suzdržanije u procenama o „ruskoj pretnji” i umesto toga će sprovesti reforme koje su zaista u skladu i sa nacionalnim interesima i sa interesima evropske bezbednosti. Bugarska je odličan primer, jer je već izjavila da neće učestvovati u sukobima sa Rusijom. Druge države članice NATO, kao što su Češka Republika, Slovačka i Mađarska, takođe, radije teže normalizovanju odnosa sa Moskvom nego igranju čudnih igara sa vojnim budžetima u vezi sa nekim nepostojećim pretnjama. Nije bilo slučajno da su u izveštaju te države preskočene, za razliku od Rumunije i baltičkih država.

poljskanato02Na kraju i na nesreću, Poljska nije ikona evropske demokratije. Nemačka je nedavno naredila da će države koje ne ispunjavaju zahteve EU biti kažnjene. Poljska je na toj listi. Ako Varšava želi da postane prognanik evropske zajednice, ona može da nastavi da sledi američke naredbe. Ali pre ili kasnije poljska javnost će zbog toga zažaliti.

Katehon

Svet
Pratite nas na YouTube-u